Uz rizik da me proglasite dosadnim što toliko insistiram na pitanju jednostranog sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ipak moram još nešto da napišem.
Koliko vidim, u javnosti su se iskristalisala dva razloga protiv toga. Prvi je "to će da uništi domaću privredu", a drugi je "zašto bi ga mi sprovodili, ako EU neće".
Prvi argument je uglavnom irelevantan, pošto se ne odnosi samo na jednostrano sprovođenje, nego uopšte na sprovođenje SSP-a, pa i na članstvo u EU. Dakle, ako verujete da će ukidanje carina prema robi iz EU da uništi domaću poljoprivredu i industriju, onda prosto niste za ulazak u EU. I to je ok, ali to nema veze sa "prevremenošću" jer, čak i da je EU počela da primenjuje sporazum, on bi opet doveo do "uništavanja srpske privrede". Da ne govorim da su upravo DSS-ovci, koji su sada protiv sporazuma, imali većinu u Vladi i Savetu za evropske integracije kada je Sporazum ispregovaran, još u prvoj polovini 2006. godine. Tada su se, to se dobro sećam, saglasili oko svega. Čak se, šta više, pošto je bilo neke priče oko toga da rok ne bude šest, nego osam godina, oni tražili da bude šest.
Drugi argument, koji izlaže Slobodan Antonić je, u stvari "ponižavajuće je da se sporazum jednostrano primenjuje" (mada on poteže i onaj prvi argument). Da se radi o nekom drugom sporazumu, Antonić bi verovatno bio u pravu. Recimo, zamislite da dve strane potpišu ugovor o prodaji stana, a da onda jedna strana kaže "E, ja neću da sprovodim svoj deo sporazuma i neću da ti platim, ali ti sprovedi svoj deo i iseli se iz stana." To bi svakako bilo ponižavajuće.
Ali, SSP nije klasičan sporazum jer nam njime EU suštinski ne nudi ništa novo. Ceo sporazum je praktično spisak stvari koje će Srbija da odradi i, samim tim, on je skoro u potpunosti jednostran sam po sebi. Meni je prosto neverovatno da Slobodan Antonić to ne zna, odnosno da ne zna da Srbija ima potpuno slobodan izvoz u EU još od 2000. godine, skoro svega osim tekstila, a onda i tekstila, od 2004. godine. Dakle, ovde se ne radi o tome "mi ćemo da spustimo carine, a EU će da nastavi da naplaćuje carine", zato što EU NE NAPLAĆUJE CARINE NA ROBU IZ SRBIJE već skoro 8 godina. I to je osnovni problem sa SSP-om: za razliku od Evropskih sporazuma, koje su ostale istočnoevropske zemlje potpisivale sa EU tokom 90-ih, i kojima je EU liberalizovala trgovinu sa svoje strane, to ne važi za SSP, jer je EU dala slobodan pristup svom tržištu za sve ex-Yu države plus Albaniju. Time je značajno demotivisala sve ove države da rade na evropskim integracijama, pošto je teško ukazati na neku korist od samog sporazuma, pa se onda ulazi u priče o pretpristupnim fondovima i sličnim, ipak marginalnim, stvarima.
Znači, ako je SSP spisak stvari koje Srbija mora da odradi, onda nije jasno zašto bi smo uopšte čekali da ga potvrdi i EU. Ako već želimo u EU što pre, onda savršeno ima logike da on počne odmah da se primenjuje.
Ako ne želimo u EU što pre, onda ima logike ne sprovoditi sporazum, ali onda to treba tako i reći, a ne kriti se iza zaštite domaće privrede i priče o samoponižavanju.
7 comments:
Dakle, EU, po svemu sudeći i nije u moći da blokira sporazum?
Ne znam, deluje mi suviše jednostavno da bih poverovao da niko iz vlade nema makar toliko mozga.
Možda ipak postoji neka začkoljica. Npr., ako je Evropskoj uniji cilj da se sporazum ne sprovodi do ispunjenja određenih zahteva, ne znači li to da je EU sprema i da spreči Srbiju da jednostrano počne sa primenom sporazuma (recimo - u tom slučaju EU vrati carine!, jer ne želi primenu sporazuma do daljeg).
Da li postoji ova ili slična mogućnost?
Doduse postoje kvote na neke proizvode, secate se secera ili one price sa junetinom, koje su doduse dosta visoke, ali postoji ogranicenje.
Marko, mislim da bi bilo interesantno, bar meni, da nas sprovedes malo kroz proces pristupanja EU. Ja ne razumem te detalje, iako sam imao predmet prikljucivanju EU dosta davno, sta je tacno SSP, sta se dobija ili gubi kada postanemo kandidati i slicno. Da nam odrzis nekoliko casova anatomije sto bi reko kis.
da, postoje kvote, sanitarni standardi i drugi "prikriveni" metodi vancarinske yastite
Kvote su irelevantne, a standardi su potpuno isti kao sto ce biti nakon primene SAA i ulaska u EU, tako da su i oni irelevantni.
Nece oni ublaziti standarde nakon pocetka primene SAA.
Zasto su kvote irelevantne kada ogranicavaju slobodan izvoz?
Trebalo je da pojasnim, izvini.
Kod teletine i vina su kvote irelevantne posto ih nikada nismo ispunili.
Kod secera je situacija isuvise specificna... EU placa nas secer mnogo vise nego sto bi placala brazilski, na primer, tako da treba da budemo zadovoljni sto kvota uopste postoji. Da su normalni, rekli bi - ukidamo kvotu, ali morate da se takmicite sa secerom od trske.
Ja pretpostavljam da ljudi u Vladi znaju ovo sto ja pisem i to njima jeste realno problem - kako ubediti narod da je SAA dobra stvar, kad se time "samo" ukidaju carine sa nase strane. Zato se i poteze prica o pretpristupnim fondovima, evropskim standardima, belom Sengenu...
Sto se pretpristupnih fondova tice, prvo, to su relativno male pare. Drugo, nemaju veze sa SAA-om, nego ce se povecati tek kad postanemo kandidat. Cisto reda velicine radi, sada nam EU daje oko 200 miliona evra godisnje. To je 0.66% GDP-ja Srbije. Ako se to cak poveca na 1 milijardu godisnje za 3-4 godine, to ce tada biti mozda 1-1.5% GDP-ja. Svakako nije malo, ali nije ni toliko mnogo.
Sto se evropskih standarda tice, tu dolazimo na pricu o "jednostranosti". Niko nama ne brani da mi pocnemo da usaglasavamo one zakone i propise koji su precizirani u SAA-u. Nama apsolutno ne treba amin iz Brisela za to. Takodje, ako bas zelimo, mozemo i da PRIMENJUJEMO evropske direktive i ako uopste nismo clanica, nesto sto Norvezani rade vec godinama.
Trece, Sengen... Iako su pitanja SAA i Sengena politicki povezana, striktno tehnicki posmatrano to su dva odvojena procesa. Makedonija i Turska su kandidati, pa nemaju beli Sengen. Novi Zeland nikada nece postati clan EU, pa im ne treba viza.
Po meni, pitanju pristupanja EU treba prici odgovorom na pitanje "Sta je manje zlo na dugi rok - Evropska komisija ili srpska Vlada?" Mislim da sve drugo treba ignorisati, odnosno da se pitanje svodi iskljucivo na - da li verujete da srpski politicari mogu da donose i sprovode propise koji su bolji od evropskih?
Ja mislim da je odgovor - veoma tesko, ali nije nezamislivo.
Post a Comment