Šta je recesija? Ne postoji vrlo precizna definicija mada se uglavnom definiše kao pad GDP dva kvartala uzastopno. Ovu definiciju je prvi pomenuo izvesni Julius Shiskin u tekstu u New York Timesu 1974. godine. On je recesiju definisao malo opširnije ali je u praksi zaživela ova jednostvna verzija.
Economist je objavio interesantan tekst Redefining recession u kome dovodi u pitanje korisnost ove definicije. Prvi i očigledan problem je što GDP može da fluktuira kvartalno tako da na primer u prvom i trećem kvartalu padne recimo 4% dok bi u drugom i četvrtom porastao za recimo 1%. Po definiciji ovo ne bi bila recesija iako dolazi do relativno dugoročnog pada GDP. Drugi i manje očigledan problem je što ova definicija ne uzima u obzir rast populacije. Relativno mali rast GDP sa velikim rastom populacije može u suštini da znači i realno smanjivanje GDP po glavi stanovnika. Na primer iako je za proteklih godinu i po dana Amerika imala veći rast GDP od Japana, ukoliko se uporedi GDP po glavi stanovnika imala je znatno manji rast jer se populacija u Japanu smanjuje dok u Americi raste.
Konačno problem predstavlja i činjenica da se GDP iznos kasnije revidira, u proseku za 0.4 procentna poena naniže na godišnjem nivou u Americi (od 1999). To je razlika između prvih i konačnih rezultata. Economist predlaže da se zbog pomenutih problema sa analizom GDP više pažnje posveti nezaposlenosti. Lakše se meri i cifre se ne menjaju kasnije a rast nezaposlenosti se do sada pokazao kao dobar indikator recesije, pogotovu u Americi jer je tržište rada dosta liberalno pa se promene u ekonomiji relativno brzo odražavaju na broj zaposlenih.
Jedna od mogućih posledica loše definicije recesije je kasno otkrivanje što onda odlaže primenu rešenja. Na primer u toku recesije se smanjuju kamatne stope jer ne postoji mogućnost izazivanja inflacije. Upravo to se desilo u Japanu 1997 - 1999 godine, kada je kasno otkrivanje recesije dovelo do prolongirane recesije i deflacije.
Definicija depresije, takođe nesavršena, je ozbiljna recesija, odnosno pad realnog GDP u dva uzastopna kvartala od preko 10 procenata. U suštini sve do velike depresije tridesetih godina sve recesiju su nazivane depresijom ali je kasnije skovan i novi termin. Dok Amerika nije imala depresiju od 1938. u Srbiji smo je osetili početkom devedesetih. To je možda i izvor mog optimizma. Usporavanje rasta, njegov blagi pad ili relativno mali rast nezaposlenosti ipak ne predstavlja kraj sveta, bez obzira što je u pitanju izborna godina.
6 comments:
danas
Pred zatvaranje Njujoške berze prosek Dou Džons industrijskog indeksa pao je za 504 poena na 10, 917, što je najstrmoglaviji pad od otvaranja tržišta nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001, i šesti najveći pad u istoriji indeksa.
Guverner države Njujork Dejvid Paterson izjavio je da je nedostatak transparentnosti u institucijama u korenu problema: "Ideja o finansijskim inovacijama vratila se da nas ujede".
taj optimista iz WP me dosta podseca na sirotog irvinga fishera.
Lazare:
kad se radi o definicijama recesije, podsetio bih Vas na odeljak iz Orwellove "1984" kada se "redefiniše" sledovanje čokolade.
Divno je biti optimista (bez obzira koliko to podesćalo na stari sovjetski vic o razlici između optimiste i pesimiste... pesimista misli da gore ne može biti), ali mislim da treba ipak malo imati i kontakt sa realnošću. A ja ipak malo više verujem Allanu Greenspanu ("the worst is yet to come") nego ovom veseljaku iz WP.
"... u proseku za 0.4% naniže na godišnjem nivou u Americi (od 1999)."
Nije 0,4% isto kao 0,4°% points. Prvo znači da se govori o relativni mjeri, a drugo da je absolutna mjera. I to može značiti vrlo veliko razliku. Ne budite kao novinari koji o tome uopšte ne znaju.
ispravljeno hvala.
Mislim da treba napraviti jasnu razliku izmedju recesije, kao "realnog" fenomena i problema na berzi, kao "finansijskog" fenomena.
Jasno je da su te dve stvari donekle povezane (jer, recimo, finansijski problemi, putem kreditiranja, imaju i realne efekte), ali je bitno reci da ova Lazarova prica o recesiji najverovatnije nije direktno povezana sa berzanskim problemima.
Hocu da kazem da je sasvim zamislivo da berza prezivi krah, a da se u realnom sektoru to manje-vise ni ne vidi. Recimo, 1987. je Dow Jones pao za 22% u jednom danu, ali je americki GDP te godine realno porastao za preko 5%.
Post a Comment