Pages

22 September 2008

Finansijska kriza u SAD

Dobili smo kritike što se ne oglašavamo povodom talasa bankrotstva i finansijske krize u SAD. Moram da kažem da se ja lično suzdržavam zato što dosta toga još uvek ne razumem. Stvari se menjaju iz dana u dan, jednom se učinilo da je kriza prošla, pa je onda došlo da novog talasa bankrotstva. Administracija reaguje nepredviđeno, jednom interveniše direktno, drugi put pusti da se dogodi bankrotstvo. Osim toga, svaka veća finansijska kriza nastaje iz drugih razloga. Kod ove se za sada zna da je nastala usled emitovanja finansijskih derivata sa ugrađenom pretpostavkom da će cene nekretnina nastaviti da rastu. Kad su cene nekretnina počele da padaju, lanac je pukao.

Ali to nije dovoljno. Zašto su očekivavanja bila pogrešna? Rekao bih da je to delom posledica novčane iluzije koju objašnjava austrijska teorija poslovnih ciklusa. Kada centralna banka vodi politiku lakog novca, niže kamatne stope navode investitore da misle da su im dugoročna ulaganja isplativa. To dovodi do ulaganja dugoročne prirode, recimo u proizvodne kapacitete ili u nekretnine. Ali kada kamatne stope porastu, ispostavi se da je podsticaj bio veštački. Velika depresija iz 1930-ih je slučaj kada je zbog toga nastao višak proizvodnih kapaciteta, a nekretnine su sadašnji pandan ovog fenomena.

Ako je austrijska teorija tačna, a ja ne znam za bolju, počeci sadašnje krize su u Greenspenovoj ekspanzivnoj monetarnoj politici. Evo Ivanovog ranijeg posta o tome.

Drugi generalni faktor krize je moralni hazard raširen u finansijskom sistemu SAD. Sve vreme se znalo da Fed i država stoje iza firmi kao što su Fanniea Mae i Freddie Mac, ali i mnogih drugih finansijskih kuća koje se smatraju suviše velikim da bi propale. Kada znate da će vas država ili neko izvući ako upadnete u krizu, onda se kockate. Pa ako zaradite zarada je vaša, a ako propadnete, tu je država da vas spase. To je fenomen moralnog hazarda i dok god država postavlja loš primer spašavanjem ovakvih firmi, biće novih i novih koje to rade.

To su dva generalna uzroka. O konkretnim uzrocima propasta konkretnih firmi ne mogu mnogo da kažem, a koliko mi se čini i dalje nije sasvim poznato. Važnije pitanje je reakcija države na ovu krizu.

Kao prvo, pošto kriza nije nastala nekom jednokratnom greškom nego dugoročnim sistematskim podsticanjem prekomernog rizika, ni izlaz ne može biti lak. Kongres može odobriti $700 milijardi i to možda može sanirati ovu krizu, ali to nije rešenje problema. Dugoročno rešenje je dugoročni izlazak države iz finansijskog biznisa i davanje jasnog signala da spašavanja davljenika više neće biti.

Naravno da je popularno mišljenje da je rešenje u većoj regulaciji. I oba predsednička kandidata to predlažu, samo što se Obama više koncentriše na pojačanu regulaciju a McCain proziva korporativnu pohlepu. Zanimljivo je međutim da Obama i levičari krive nekakvu deregulaciju u prethodnom periodu. Ali kakve je to deregulacije u prethodnom periodu bilo? Ako jeste, onda mi je promakla, pa bih voleo da čujem na koju konkretno deregulaciju tržišta se misli. Naprotiv, posle afere Enron bilo je samo pojačane regulacije, počevši od obimnog Sarbanes-Oxley zakona koji je trebalo da pobošlja transparentnost. I ako je neko tržište regulisano, onda je to tržište hipotekarnih kredita, a to je mesto gde je kriza i počela. Čudna je logika po kojoj kad najregulisanije tržište prsne, rešenje je u dodatnoj regulaciji. Po jednoj teoriji, novi finasijski instrumenti uglavnom i nastaju kao odgovor na regulaciju, kao način zaobilaženja raznih regulatornih prepreka.  Ako je loše urpavljanje nepoznatim finansijskim derivatima u korenu ove krize, onda je tolika postojeća regulacija njen direktan uzrok.  U tom slučaju teško da još regulacije može biti rešenje. 

To nas dovodi do sledeće poenta, a to je da je regulacija uvek okrenuta kao prošlosti. Jedan od boljih članaka o krizi je ovaj iz NY Timesa, Davida Brooksa. Autor otprilike kaže: "Ne razumemo ni šta se desilo, niko nije predvideo krizu i nemamo pojma zašto je nastala, a pričamo da nam trebaju regulatori koji će na vreme predvideti krize i preduzeti odgovarajuće mere da ih spreče. Pri tome će regulatori biti slabije plaćeni od finansijskog biznisa, ali će biti pametniji od njih i bolje znati šta treba da se uradi." Regulacija uvek reguliše prethodnu krizu koja se već desila, ali onda nova kriza nastane negde drugde. Tako imate situaciju da u trenucima krize precenjujete korist od nove regulacije, dok se trošak te regulacije u vidu gušenja finansijskih inovacija i trgovine često potpuno zanemaruje. Lako možete predupretiti sve krize tako što ćete zabraniti svu finansijsku trgovinu. Ali to nije rešenje. Ako hoćete progres, biznis mora imati slobodu i mora preuzimati rizik, a to znači da morate imati i povremene krize. 

Još jedan pogrešan zaključak koji se može izvući je da eto, i u SAD država uvek interveniše kada treba, a onda ostatku sveta priča bajke o slobodnom tržištu. Tačno je da i u SAD država često interveniše i pogotovo je novi Paulsonov plan zastrašujući -- radi se o 700 milijardi dolara potrošnje, manje ili više po diskrecionoj volji dva imenovana činovnika, Paulsona i Bernankea. Ali to što država i u SAD interveniše ne znači da je u pravu. Uostalom, nije država SAD ta koja priča priču o slobodnom tržištu, nego ekonomisti i ostali intelektualci. Ekonomisti u SAD su uglavnom protiv intervencije i to ne samo liberterijanski nego i mnogi drugi. Evo jednog pregleda mainstream ili levo orijentisanih ekonomista koji se protive planu.

28 comments:

Alex Hughart said...

Deregulacija finansijskog sistema je pocela jos 70-tih a vrhunac dozivela sa Gramm-Leach-Bliley Act-om iz 1999.
http://en.wikipedia.org/wiki/Gramm-Leach-Bliley_Act
Rezultat je bio mesanje retail and investment banking, stvaranje finansijskih konglomerata i prakticno legalizovanje shark loans a sve pod parolom "konkurencija je bogom dana za korisnike usluga, slobodno trziste sve resava i samo se regulise".

Slaviša Tasić said...

Obama govori o deregulaciji u poslednjih 8 godina. Bilo je deregulacije od Cartera i Reagana naovamo.

Oko Gramm-itd., što je ustvari bio opoziv Ruzveltovog Glass-Steagall, koliko sam video do sada ekonomisti se slažu da je to jedna od stvari koja je donekle olakšala ovu krizu. Nigde nisam video da neko to proziva kao problem.

Alex Hughart said...

Pominje se, kako ne, samo sto je opet tu politika umesena jer je to proslo za vreme Klintona tj. demokrata.
evo jednog clanka jos iz '98 gde je William Safire upozorio na moguce posledice:
http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=990CE0DA173CF935A25757C0A96E958260&sec=&spon=&pagewanted=1
Tacno tako se i desilo.

Slaviša Tasić said...

Iskreno ne vidim da se baš to desilo. Sada se pominje kao rešenje to što investment banke mogu da budu i komercijalne. Na osnovu toga je BoA kupila Merill Lynch, a danas je javljeno da Goldman Sachs i Morgan Stanley postaju komercijalne banke. To je očigledno deo rešenja, a ne problema. A to ne bi bilo moguće da je njihovo prisilno razdvajanje (Glass-Steagall) na snazi.

Alex Hughart said...

Desilo se da su postali suvise veliki i izmesani pa je sad vlada prisiljena da ih spasava. Ajd' sad iz ugla obicnog coveka, ne-ekonomiste, kako to izgleda:
Nakon '99 bankarske usluge su tretirane kao "proizvodi" koji su se mogli tranzirati i prepakivati kako je kome zgodno. Bankarstvo je postalo biznis gde se jurio sve veci profit pa je i rizik bio sve veci. Ovi sto su valjali subprime loans su dobijali proviziju na svaki prodat zajam bez obzira dal' se on mogao naplatiti ili ne. Tukli su ko nece. Posle su se zajmovi prepakovali u investicije pa su sad ljudi u situaciji da su uz neki mutual fund postali ponosni vlasnici tih nenaplativih kredita. Rec koja najbolje objasnjava sve ovo za ljude u Srbiji je: Dafina. A posle Dafine dolazi Zajam za Srbiju.
Da se razumemo, svi su tu krivi, ukljucujuci i one sto su kupovali kuce koje nikako nisu mogli sebi priustiti a da ni pojma nisu imali kakvi su uslovi kredita.
To sto danas najavljuju da se vracaju nazad na eru pre '33 (ili vec koje) tek cemo da vidimo sta to znaci na duze staze. Valjda nista drugo nisu mogli da smisle pa bolje i to nego nista.
Bojim se da su ekonomisti malo izgubili na kredibilitetu sa svim ovim sibicarenjem a kad kao laik kazes cekaj malo, onda tvrde kako su to sve jako komplikovane stvari za nas smrtnike.

tiki said...

setili se ljudi Babe i agrokomerca
kad su sudili Babi i njegovom financu , pita ga sudija ko je kriv . Čovek kaže Franjo Josip ,on je gradio Crikvenicu a nije Kladušu, pa meni i Babi nije ništa ostalo nego mi da gradimo Kladušu kako se moglo.
Tako izgleda i ovi gradili kuće "kako se moglo"

andreas breme said...

Sta mislite, da li je u pravu? da ce rasti protekcionizam?

Кључни проблем са којим ће Србија морати да живи наредних година у вези је са успоравањем раста светске економије и вероватном рецесијом. У таквом окружењу, протекционистичке тенденције ће глобално снажити и свако ће гледати да заштити домаће тржиште и подстакне извоз.

homersimpson said...

FED je institucija ciiji su osnivaci privatne banke. Dakle, ako krenete od njega kao drzavnog mozda je to losa premisa.
Mozda je FED upravljao tako da rastu profiti osnivaca, odnosno privatnih banaka, kako bi top menadzment uzimao sto vece bonuse.
Ujedno ne zaboravite da investicione banke valja spasavati i zato sto su izdale kvadrilione (milione milijardi) derivata, za koje garantuju, a svi se rade na sumanutim leveridzima.
Nijesam pametan dokle ova kriza moze dosegnuti, a bojim se da to niko ne zna.
Sta ako pukne kvadrilionski baloncic derivata. Sta ako je zlata, metala, nafte i ostalih slatkih komoditisa mnogo manje nego sto je izdato sertifkata za njih.
Mislite da bi to proslo glatko kao kada je USA saopstila ostalima da nema dovoljno zlatnog pokrica za dolare koje izdaje, a sto se desilo prije nekoliko decenija. Sumnjam...
Mozda se sve ovo zalijeci, a mozda se zavrsi u Mad Maxu. Niko ne zna kakva je Pandorina kutija otvorena i sta je izletjelo iz nje.

grh said...

Sta ako je zlata, metala, nafte i ostalih slatkih komoditisa mnogo manje nego sto je izdato sertifkata za njih.

to je uvek tako, ne vezano za krizu, a pozicije se zatvaraju u cash-u a ne isporukom.

jedina novina, mislim da ce biti, to sto ce trziste OTC derivata biti regulisano i mislim da je sasvim moguce da ce se osnovati neki clearinghouse za njih.

Slaviša Tasić said...

Dobro Fed je samo jako nominalno privatni, a ustvari je potpuno državna institucija, tako da to teško da igra neku ulogu. Ali igra ulogu sprega vlasti i biznisa na druge načine, evo Paulson je pre pozicije sekretara finansija bio šef Goldman Sachsa, pa čak i da nema eksplicitne korupcije on stvari gleda na taj način, kao da je stabilnost finansijskog sektora jedina važna stvar.

wk said...

Koliko sam ja citao americke forume, deregulacija je bila za vreme Klintona, ali su naravno i Republikanci bili za to. Sada je ruzno i od strane Obame i od Mekejna da pricaju da su "oni drugi" krivi.

Meni samo nije jasno kako to da najeminentnije finansijske institucije (velike banke, investicioni fondovi i slicno) moraju da cekaju da se desi kriza svetskih razmera da bi shvatili da su hartije od vrednosti koje su kupovali (u ovom slucaju, prapakovani hipotekarni krediti) zapravo djubre od robe. Ocekivao bi neko da sada ekonomisti dobijaju otkaze na buljuke, ali nesto to nisam primetio da se desava.

Ako najvece finansijske firme na svetu ne umeju da prepoznaju da je roba (hartija od vrednosti) losa, sta onda ocekivati od obicnog gradjanina?

Lazar Antonić said...

Umeju da prepoznaju jer ih oni i prave koliko sam ja shvatio. Mnogo ruzno izgleda kada vodis firmu koja se recimo nije bavila tim poslovima i samim tim zaradjivala manje od onih koji jesu. Onda imas pritisak deonicara (ili partnera) da se udje u malo rizicnije poslove, nadajuci se ili da nece biti krize ili da ce FED da te izvuce.

Ivan Jankovic said...

Tomsilave,

problem je sto niko ne moze kontrolisati sistem u kome FED siri nekontrolisano kredite. Da bi finansijski sistem bio stabilan, kamatna stopa mora da odrazava cenu kapitala. Ali sa FEd-ovim politikama to nije slucaj - kamatna stopa odrazava cenu kapitala umanjenu za inflatornu ekspanziju. To je, da se posluzim nesavrsenom analogijom, kao da u merac goriva na vasem automobilu ubacite neki "bug" koji stalno pokazuje da imate 3 ili 5 ili 8 litara vise nego sto stvarno imate. Vi planirate voznju u skladu sa tom pogresnom kalkulacijom, i kad vam se auto ugasi pre planiranog cilja, vi se onda pitate, kako sam mogao da budem tako glup? Ali, nisi bio glup, samo informaciona osnova za donosenje odluke nije bila dobra, jer pokazivac goriva nije radio kako valja. Mislio si da mozes da ides dalje nego sto si stvarno mogao.

Tako je na jednom nivou i sa finansijskom krizom. Monetarna politika je upravo taj infrmacioni 'bug" ubacen u najosetljivije tkivo, sam nervni centar moderne ekonomije, finansijska trzista. Lazni optimizam, izazvan vestackim kreiranjem kredita od "cistog vazduha", koji zavrsava u realnom pesimizmu u trenutku kad "ponestane goriva". Kad tome dodate direktno ohrabrivanje moralnog hazarda vladinom politikom an hipotekarnom trzistu preko Fannie i Freddie, nema velike misterije "kako je ovo moglo da se desi" - dobijate okidac za krizu ciji je pocetni uzrok FED-ova monetarna politika, i nesto sto amplifikuje, tj pojacava krizu u odnosu na ono sto bi inace morala da bude.

wk said...

Upravo citam ovaj gornji post, tj. ove komentare priznatih ekonomista. Ja sam mislio da su osnovni krivci za kupovinu tih trash hartija Deutsche Bank i slicne firme; ovi ekonomisti kazu da je su glavni krivci zapravo FM i FM (i nemam razloga da sumnjam da nisu u pravu).

Moje licno misljenje je da regulacija treba da bude usmerena u drugom smeru. Da su sve banke male, niko se ne bi sekirao kada bi neka od njih propala. Ovako, banke su postale enormno velike, i onda one mogu da se ponasaju neodgovorno jer uvek znaju da ce drzava da stane iza njih ako stvari krenu lose. Regulacija bi trebalo da bude okrenuta protiv stvaranja velikih banaka. Onda bi to bila fer trzisna utakmica, pa bismo videli ko ume a ko ne ume na trzistu.

BTW, cujem od brata koji je u Nemackoj da su mnogo gore prosle Deutsche B. i one banke koje mogu da racunaju na zastitu drzave. Ocigledno drzavi nije mesto da bude vlasnik banaka (i mnogo cega drugog).

wk said...

I na kraju (necu vise da djubrim tred) moje izvinjenje. Kada sam procitao sve vase blogove koje ste postavili ovih dana a ja nisam preocitao na vreme, ispada da u mojim komentarima prepricavam ono sto ste vec napisali.

Eto, radujem se sto sam kao laik dosao do istih zakljucaka kao i profesionalni ekonomisti.

Brinem se sto ja, osvedoceni social-demokrata, naprasno delim misljenje libertijanaca. Sledi da su stvari debelo otisle do vraga kada se svi slazemo.

minotauro said...

Тржишни фундаменталисти, када дође до кризе углавном не знају зашто се то десило:

"Ne razumemo ni šta se desilo, niko nije predvideo krizu i nemamo pojma zašto je nastala, a pričamo da nam trebaju regulatori koji će na vreme predvideti krize i preduzeti odgovarajuće mere da ih spreče."

Ово је потпуна неистина.Економиста Нуријел Рубини је још пре 2 године, рекао тачно корак по корак шта ће се дешавати, и у каквој се кризи Америка налази. А у фебруару је такође обзнанио да ће сва брокерско дилерска друштва пропаст, што се на крају и десило.

Ко хоће мало више да прочита његових чланака, и схвати до детаља највећу финансијску кризу од Велике депресије, нека простудира добро његов блог:

http://www.rgemonitor.com/blog/roubini/

Иначе сајт је 1999. након азијске финансијске кризе проглашен за економски сајт године!

Ivan Jankovic said...

Minotauro,

mnogi su predvideli da ce do krize doci, i to gle cuda, vecina njih "trzisni fundamentalisti". Mnogi od njih su upozoravali da inflatorna monetarna politika FED vodi katastrofi (pogledaj jedan od najfundamentalistickijih sajtova, www.mises.org, oni vec dve godine trube da ce kriza uskoro), kao i da aranzmani sa Freddie Mac i Fannie Mae vode pogorsanju finansijske krize. Ali, "liberali" su tvrdili da je to bezrazlozna panika i da je sve ok. Sad predlazu novo centralno planiranje kao resenje za krizu z akoju su tvrdili da se nece desiti. Joe Stiglitz ima genijalnu (kao i uvek) ideju o uvodjenju Komisije za nadzor finansijskog sektora koja bi pratila svaki korak na trzistima. Mislim, mozemo da uvedemo i Biro za centralno planiranje i petogodisnje planove, jos bolje. Pri tome, ni on ni bilo ko drugi nema nikakvu ideju sta treba uraditi, samo znaju da se mora prosiriti politicka kontrola nad privredom.

Cak i da ne znamo glavne razloge krize, sto verujem da nije slucaj, teret dokaza je ovde na onome ko predklae novu regulaciju. On treba da objasni kako i zasto ce neka nova predlozena mera popraviti stvar, i zasto da verujemo da ce drzavni regulatori biti pametniji od bankara i CEO-ova na Wall Streetu.

grh said...

i zasto da verujemo da ce drzavni regulatori biti pametniji od bankara i CEO-ova na Wall Streetu.

nije pitanje ko je pametniji, nego ko ima kakave incentives.

bankari su imali incentives da rade tacno ono sto su radili.

regulatori ce raditi u zavisnosti od toga kako im se struktuiraju incentives takodje.

minotauro said...

"pogledaj jedan od najfundamentalistickijih sajtova, www.mises.org, oni vec dve godine trube da ce kriza uskoro"

Они као и Рон Пол говоре непрекидно да ће до некакве кризе доћи, па ћеш када тад погодити.

А ја ам ти дао линк где можеш да нађеш унапред објашњену наступајућу кризу, до детаља.

Целокупна прича мизес институда и аустријске школе се своди на кредитне циклусе Мареја Ротбанда, али цела њихова теорија је апстрактна и непримењива у реалном животу.

Овде се прича да није поштовано тржиште него су политичари у рукама банкара, па раде против самог капитализма.

У томе и јесте невоља потпуно слободног тржишта и минималне државе, што политичари на крају постају пука оруђа корпорација и немају више никакву моћ ни у очувању система који су заступали. Овај социјализам за богате, је само производ нерегулисаног тржишта.

Наравно да то не треба да значи да се треба вратити на регулације из Њу Дила, него да треба увести строга правила, која ће бити прилагођена данашњим међународним финансијским токовима. Што такође Рубини и заступа у својим чланцима.

Alex Hughart said...

Krivaca za krizu kol'ko hoces, sad da vidimo kako se izvlaci iz bule... Sto rece Winston Churchill: You can always count on Americans to do the right thing - after they've tried everything else.

Slaviša Tasić said...

Nouriel Robuini je poznati katastroficar koji krize predvidja od 80-ih. Takvi moraju jednom da ubodu. A sto su prethodno 20 godina bili u krivu nikom nista.

Svako ko je stvarno znao koja ce firma da propadne mogao je da shortuje i onda kad kriza izbije zaradi milione. Bilo je i takvih, ali Robuini nije jedan od njih.

Ivan Jankovic said...

Minotauro,

to je sad cudna logika: minimalna drzava po tebi nuzno zavrsava u sprezi biznisa i politike. Gde je tu logika? Valjda drzavni intervencionizam i aktivizam vode toj sprezi - minimalna drzava znaci da su politika i ekonomija striktno odvojene. Ceo problem sa americkom krizom i jeste u tome sto nisu bile odvojene, nego je vlada pokusavala preko Faniie i Freddie i opresivne regulative da "popravi" trzisne rezultate. Sad se opredeli - ili je problem slobodno trziste, tj premala regulativa i odvojenost ekonomije od politike, ili je problem njihova preterana povezanost, tj. sprega biznisa i politike i korupcija. Ne mogu biti obe stvari istovremeno, kad nam sta odgovara.

Austrijska teorija poslovnog ciklusa je opsta teorija. Ona predvidja pojavu krize u slucaju kreditne ekspanzije preko centralne banke, sto se ovde i desilo. Naravno, kriza moze biti blaza ili ostrija u zavisnosti do drugih faktora, ali monetarna politika je osnovni pokretac poslovnog ciklusa. Ja bih vrlo voleo da cujem vase konkurentsko objasnjenje sta izaziva poslovne cikluse.

gabriela,

problem upravo i jeste u podsticajima. Podsticaji bankara i investitora na slobodnom trizstu su da obezbede profit, pri cemu oni rizikuju sopstveni novac. Ako ne budu uspesni, bice otpusteni ili ce bankrotirati. Problem je upravo u tome sto su oni u ovom slucaju imali lose podsticaje jer su ocekivali da ce drzava pokrivati troskove njihovih promasaja, sto se zove MORALNI HAZARD. Moralni hazard nastaje kad se dobici privatizuju a gubici socijalizuju, sto nije karakteristika trzisnog sistema, nego drzavnog intervencionizma.

Nasuprot investitorima u trzisnom sistemu, drzavni regulatori, ako ne budu uspesni, dobice samo jos vise sredstava i nadleznosti da rese probleme koje su sami izazvali, a za koje ce okriviti trziste.

Jos vaznije od toga, postoji problem informacija. Da regulatori i planeri mogu bolje da kooridiniraju ekonomske aktivnosti od trzista kapitala onda bi socijalizam uspeo i bio bolji od kapitalizma. Oni, cak i da imaju najsavrseniji sistem podsticaja, i da su sve sami altruisti, ne znaju i ne mogu znati sta treba da urade da bi sprecili krize i optimizovali ekonomske rezultate. Poslovni ljudi imaju informacionu osnovu sistema cena na osnovu koje deluju: birokrati to nemaju, oni pipaju u mraku. Procitaj Mizesov pionirski rad "Economic Calculation in Socialist Commonwealth" i videces sve iste probleme koordinacije ekonomije u kojoj ne funkcionise finansijsko trziste. Moderni regulatori su samo nova i skromnija verzija strarih socijalista, sa svojim iluzijama o politickom komandovanju kao superiornom u odnosu na bezlicno trziste.

Nije slucajno sto su rezultati takvi kakvi su. FED je osnovan da bi se izbegle panike i poslovni ciklusi. Ipak, najgore panike i depresije su se desile posle njegovog osnivanja. Slicno je sa skoro svim ostalim agencijama i regulatornim telima. Mislim da se iza poboznih nada u drzavnu regulaciju kao resenje krije krajnje naivna vizija drzavnih birokrata kao nadljudi sposobnih za ono zasta mozda isti ti ljudi nisu sposobni na trzistima. Koja je epistemoloska i logicka osnova da verujemo da ce Paulson koji je bio podlozan greskama kao poslovni covek postati nepodlozan greskama kao covek iz ofisa?

minotauro said...

@Ivan Jankovic

"to je sad cudna logika: minimalna drzava po tebi nuzno zavrsava u sprezi biznisa i politike. Gde je tu logika? Valjda drzavni intervencionizam i aktivizam vode toj sprezi - minimalna drzava znaci da su politika i ekonomija striktno odvojene."


Као одговор ми дајеш да активизам води ка томе, и ја се слажем, али није никакво решење ни супротна крајност.

А политика и економија је немогуће у демократији да буду одвојене, јер успех политичара директно зависи од прикупљеног новца у кампањама. Поготову је то изражено у земљама са двопартијским системом.Да не говоримо како врло лако уколико им се не допада неки политичар корпоративни медији могу да га сахране за врало кратко време, кроз неке љубавне афере, скандале из младости.. или било шта.

Проблем аустријске школе, као и марксизма је што нема реалну представу о људској природи. На пример Мизес када пише о рату то сваком реалисти делује смешно. По њему би нестало ратова када државе не би хтеле да се мешају у економију и препустиле би међународне односе слободном међународном тржишту. Али поставља се питање шта ако ти то хоћеш, а друга страна неће? Онда је решење вероватно у насилном наметању слободне трговине кроз рат, тако да се опет враћамо на старо.

Такође на овом форуму, а посебно мислим на вас, имамо једно неосновано глорификовање запада, јер он наводно чува либералне вредности, што је такође неистина. Запад води потпуно лицемерну политику, јер он штити двоструко и интервенцијом и огромним тарифама пољопривреду, а то је једина грана у којој сиромашни народи имају компаративну предност, али то је ваћ друга прича..

@Slavisa Tasic

"Nouriel Robuini je poznati katastroficar koji krize predvidja od 80-ih. Takvi moraju jednom da ubodu. A sto su prethodno 20 godina bili u krivu nikom nista."

Волео бих да видим на који то његов чланак из 80-их мислиш?

Ја први пут чујем да тако нешто постоји. Он је два пута предвидео балон, и био је у томе у праву.

"Svako ko je stvarno znao koja ce firma da propadne mogao je da shortuje i onda kad kriza izbije zaradi milione. Bilo je i takvih, ali Robuini nije jedan od njih."

Не верујем да ни ја ни ти знамо да ли је он шортовао или не.

Slaviša Tasić said...

O Roubiniju, ne znam iz kojeg članka jer ga i ne čitam mnogo, ali znam da odavno ima reputaciju katastrofičara. Skoro je bio u NY Timesu članak o njemu, sa naslovom Dr. Doom. Nemam ništa protiv čoveka, samo kažem da ako stalno predviđate krize, imate veliku šansu da ponekad i pogodite. I vi ste to sami rekli za Misis institut u prethodnom komentaru.

Osnovano verujem da nije shortovao iz ovog članka FT. Kaže da iako Roubini proriče najgore, lične investicije su mu 100% u akcije. Dakle ne obveznice sa garantovanim prinosom, a pogotovo ne shortovanje.

minotauro said...

@Slavisa Tasic

Aли и када се прочита чланак ДрДоом у НЈ тајмсу, види се да се односи на задње 3 године, и да је баш говорио о овој садашњој кризи стамбених кредита. Такође је говорио и о прениској каматној стопи од 1%, тако да се ту поклапа и са аутором овог чланка.

Ја не оспоравам да је фед крив, једино што сматрам да дерегулација, и пуштање свих инвестиционих компанија у пропаст, није решење. Потребна је регулација, али умерена и прилагођена времену и тренутку.

А што се тиче шортовања, ни Ворен Бафет највећи инвеститор свих времена нити шортује, нити улаже у фирме које имају велики број дериватива:

http://www.myprops.org/content/Warren-Buffett-On-Derivatives-derivatives-are-financial-weapons-of-mass-destruction-carrying-dangers-that-while-now-latent-are-potentially-lethal.-2002/

Дериватинви се и могу сматрати више коцком него инвестирањем, али то је већ друга прича.

suki said...

Lici na Lazara malo a imao je resenje za ovaj problem

http://www.youtube.com/watch?v=GxtwzU0-wPM

Aleksandar Boskovic said...

Slaviša,
mislim da je jedan od razloga vašeg dugog nejavljanja na ovu temu (nešto sam o tome pre nedelju dana napisao na: http://passajero.blogspot.com/2008/09/crisis-what-crisis.html ) izvestan "bias" koji posedujete u vezi SAD, a koji mene (pošto sam malo stariji od Vas) podseća na slične stavove u vezi nekadašnjeg SSSR-a na istim ovim prostorima. Dakle, ideologija.

A što se tiče "iznenadnosti" krize, u aprilu 2005. sam slušao na Rhodes University u Južnoj Africi Giovannija Arrighija sa Johns Hopkins U., i on je, između ostalog, još tada rekao da su globalne kreditne institucije totalno "out of control", te da se narednih godina može očekivati da će neke od najvećih investicionih banaka propasti. (Nje predviđao kraj sveta :-) )

grh said...

evo sta kaze buffet:

(posto je sa bbg moram copy-paste):

Wire: BLOOMBERG News (BN) Date: 2008-09-24 13:00:38
Buffett Calls Crisis an `Economic Pearl Harbor,' Backs Paulson


By Linda Shen and Andrew Frye
Sept. 24 (Bloomberg) -- Billionaire investor Warren
Buffett, calling the market turmoil ``an economic Pearl
Harbor,'' said Treasury Secretary Henry Paulson's $700 billion
proposal to prop up the U.S. financial system is ``absolutely
necessary.''
``The market could not have taken another week'' like last
week, Buffett told CNBC today, a day after saying his Berkshire
Hathaway Inc. will buy a $5 billion stake in Goldman Sachs Group
Inc. ``I think it was the last thing Hank Paulson wanted to do,
but there's no Plan B for this.''
Paulson and Federal Reserve Chairman Ben S. Bernanke are
pushing Congress to quickly approve the plan to remove illiquid
assets from the banking system. Lawmakers have balked at rubber-
stamping the proposal, with Democrats demanding it include
support for homeowners and limits on executive pay and
Republicans questioning the plan's reach and size.
``I am betting on the Congress doing the right thing for
the American public and passing this bill,'' Buffett said. The
economy is ``everybody's problem,'' he said, likening it to ``a
bathtub -- you can't have cold water in the front and hot water
in the back.''
Berkshire is buying the stake in Goldman, Paulson's former
firm, after three of the investment bank's biggest competitors
went bankrupt or were forced into emergency sales. He has
already agreed to spend at least $25 billion this year to
acquire companies, finance buyouts and purchase securities for
Omaha, Nebraska-based Berkshire.
``I certainly have a vote of confidence in Goldman and vote
of confidence in Congress,'' said Buffett, who is investing in
the firm after it lost 40 percent of its market value in the
past year.
Buffett, who last year complained that he couldn't find
companies big enough to buy, said he's not a fan of cash.
``It's nice to have a lot of money, but you know, you don't
want to keep it around forever,'' Buffett said. ``I prefer
buying things. Otherwise, it's a little like saving sex for your
old age.''