Nekoliko čitalaca je već postavilo pitanje zašto ne pišemo o američkoj finansijskoj krizi. Ja već nekoliko dana nemam vremena da to uradim, a želeo sam: to ću i pokušati sada.
Najpre, kao i Marko, ja se ograđujem u smislu da zaista nisam neki ekspert za moderna finansijska tržišta, niti poznajem sve finese američkog slučaja. Ipak, mislim da nekoliko osnovnih činjenica i zaključaka prilično jasno stoje.
Na prvom mestu, kao i iza većine drugih, i iza ovog finansijskog poremećaja stoji vlada. Već više godina FED vodi vrlo inflatornu monetarnu politiku sa strategijom držanja kamatne stope vrlo nisko u cilju podsticanja poslovnih aktivnosti. Ova taktika vodi kreditnom preinvestiranju, tj veštačkom kreiranju ponude kapitala koga realno nema a koji se "uliva" u nove i nove započete investicione projekte, dugoročne i kapitalno intenzivne. Preduzetnici misle da mogu da ulažu u "zaobilaznije" proizvodne procese i projekte i oni to čine očekujući veći povraćaj sutra. To se zove investicioni bum, i on je već davno prošao. Ipak, zakon ponude i tražnje nije moguće prevariti i mi sada ulazimo u period krize, tj likvidacije investicija koje nisu bile opravdane nikada, a koje je inflatorna iluzija učinila privlačnim. Vlada, odnosno FED je poremetio funkcionisanje sistema cena na finansijskim tržištima
Drugi vrlo važan faktor je stvaranje moralnog hazarda od strane američke vlade, opresivnom regulacijom koja privatizuje profit, a omogućava kompanijama da koriste vladu, ukoliko su dovoljno velike, da socijalizuju gubitke. Freddie Mac i Fannie Mae su samo jedan primer te regulacije i mešanja - privatne kompanije koje imaju garanciju depozita od strane federalne vlade. To stvara moralni hazard jer oni besomučno dele kredite po basnoslovno povoljnim uslovima, verujući da će vlada pokriti troškove tih investicija, ako nešto krene naopako. Dok je hipotekarno tržište bilo u usponu to je trajalo, ali pre ili kasnije se pokazuje da su ulaganja hazardna i onda nastaju problemi. Vlada je praktično nacionalizovala ove dve kompanije pretvaranjem njihovih dugova u vlasničke uloge. Za investicione banke koje su sada pred bankrotom smišljen je drugi recept, tzv bailout operacija, odnosno pokrivanje dugova kompanija koje su pred bankrotom, u vrednosti od 700 milijardi dolara. To će platiti poreski obveznik, a Obama prekoreva Buša da to nije dovoljno i da se "spasilački paket" ne sme ograničiti samo na velike firme na Wall Streetu, već da se mora preliti i među narod kroz projekte javnih radova slične njudilovskim.
Dakle, situacija u Americi teorijski uopšte nije mnogo zanimljiva - ništa što već nismo videli. Besramna koalicija političara i pokvarenih biznismena koji svoje loše odluke pokrivaju novcem poreskog obveznika, a to opravdavaju navodnim očuvanjem finansijske stabilnsoti zemlje. To nema nikakve veze sa greškom tržišta, ili inherentnom nestabilnošću finansijskog sistema u kapitalizmu. Ali, ima veze sa užasima državne intervencije i pokušaja da se popravi i unapredi finansijsko tržište mudrom regulativom. Mislim da je Luigi Zingales, profesor ekonomije iz Čikaga, dao odličnu opštu ocenu onog što se dešava u Americi, i njegovih mogućih posledica:
"The decisions that will be made this weekend matter not just to the prospects of the U.S. economy in the year to come; they will shape the type of capitalism we will live in for the next fifty years. Do we want to live in a system where profits are private, but losses are socialized? Where taxpayer money is used to prop up failed firms? Or do we want to live in a system where people are held responsible for their decisions, where imprudent behavior is penalized and prudent behavior rewarded? For somebody like me who believes strongly in the free market system, the most serious risk of the current situation is that the interest of few financiers will undermine the fundamental workings of the capitalist system. The time has come to save capitalism from the capitalists."
Amin.
2 comments:
Kako to "pokvareni biznismeni" nemaju nikakve veze "sa greškom tržišta, ili inherentnom nestabilnošću finansijskog sistema u kapitalizmu"? Pa nije valjda da "trzitse", po difoltu, postoji mimo terena na kojem deluju "pokvareni biznismeni"? To je neka sveta, cista zemlja, u kojoj sve savrseno klizi, a ovo su uljezi?
A prof. Ludiji vam se malo izgubio u pokusaju da napravi stilsku figuru: "Doslo je vreme da se kapitalizam spasi od kapitalista."
Pa ko moze da ga spasi, ako je u tome stvar? Spasavanje znaci neku intervenciju. To je nesto sto dolazi spolja. Odakle? Od drzave? Zar sama potreba za spasavanjem ne ukazuje na "inherentnu nestabilnost finansijskog sistema u kapitalizmu"? On razdvaja "kapitalisticki sistem i njegova dostignuca" od svih koji ga cine. A cine ga, inherentno, i "pokvareni biznismeni", nemojte da se lazemo. I sta sad, da poizbacujemo sve napolje, da "sistem" sam radi, ko neki perpetuum mobile? Pa to ni najsenilniji profesor ekonomije u penziji ne bi rekao. A vi ovom Luidjiju jos aminujete!
Dajete tako lake povode za cistu sprdnju, cak i amaterima, nije cudo sto vas je onaj Todor tako lako izbacio iz takta.
Nije doslo vreme da se kapitalizam spasava od kapitalista nego od takvih advokata kao sto ste vi.
Sladak je mladjani gospodin Jankovic. On nama koji kad kad svratimo na ovaj sajt, pokazuje ne samo da govori emgleski ( cita i pise) nego ume i da prenese citate na engleskom, na sajt postavljen na srpskom jeziku. To je za svaku pohvalu s toga sto je engleski svetski jezik iz cega se moze zakljuciti da je g. Jankovic svetski covek. Kako ja vladam osim engleskog jos i francuskim i nemackim bio bih obradovan ako bi citate nemackih i francuskih autora prenosio izvorno u Trzisnom resenju.
Post a Comment