Nemam nameru da analiziram istorijske razloge za početak rata niti posledice koje bi taj rat mogao da ima na ostale problematične regione u svetu. To su već dosta dobro uradili Slaviša i Ivan. Rat je počeo pošto je gruzijska vojska napala (pokušala da oslobodi, svejedno) Južnu Osetiju. Zašto je Sakašvili, predsednik Gruzije odlučio da izvrši napad, kada očigledno nije imao podršku Zapada? Buš je u svom govoru pozvao na vraćanje na status kvo, što dokazuje da je Sakašvili delovao samoinicijativno. Šta je očekivao da postigne? Da možda blic krigom osvoji pokrajnu bez retaliacije od strane Rusije? Naivno? Izgleda, jer danas, tri dana od početka rata, čovek koji je najodgovorniji za njegov početak u intervjuu televiziji BBC praktično nudi predaju. Nema sumnje da je Sakašvili napravio pogrešnu procenu.
To me uopšte ne čudi. U novembru prošle godine, kada je Sakašvili takođe uveo vanredno stanje u Gruziji zbog relativno malih demonstracija, sam zaključio da je čovek očigledan paranoik. Ovaj rat i intervju dat televiziji BBC, u kome Gruziju naziva "mojom demokratijom" to sigurno potvrđuje. Najveći krivac za ovaj sukob je naivnost ili u gorem slučaju mentalno zdravlje predsednika Gruzije.
12 comments:
Nisam upucen u celu gruzijsku pricu, ali sam primetio da im predsednik drzi zastavu EU iza sebe u svojim obracanjima. Svasta s njim.
Nije to ništa čudno, s'obzirom na to da čak i Jermenija i Azerbejdzan imaju planove za članstvo u EU.
Po principu: "Kad može Turska..."
Lazare
Odlazeći često u Gruziju u poslednjih godinu (čak sam i danas trebao da letim za Tbilisi ali sam iz razumljivih razloga otkazao put) i imajući priliku da razgovaram sa puno ljudi od samog političkog vodjstva pa do “običnih ljudi” uvek me je iznenadila jedna činjenica, koja se ne može videti u kratkim agencijskim izveštajima, a to je želja Gruzijaca da povrate Abhaziju (Osetija je samo ispipavanje za Abhaziju – na žalost izuzetno bolno).
Nisam sreo ni jednog Gruzijca koji bi imao pragmatičan pristup rešavanju problema Abhazije i rekao ono što mi ponekad kažemo a uvek mislimo vezano za Kosovo “neka ga neka ide iovako je već otišlo”. Razlozi su jer je učinjena nepravda u Abhaziji gde su Rusi sa Abhazima proterali Gruzijce koji su činiili 80% stanovništva i to na jako bolan način uz ogromne žrtve, naročito dece i starih dok su prelazili Kavkazke planine.
Ne želeći da ga branim, naprotiv, ali mi se čini da je Saakashvilli samo želeo da ispuni narodnu volju.
Da li misliš da bi Tadić ukoliko bi mu agencije pokazale da 98% stanovništva želi nešto – ne bi to uradio.
Gorane ja mislim da dobri politicari ne prate slepo narodnu volju odnosno ne vladaju prema rezultatima istrazivanja javnog mnjenja. Pogotovu kada su zelje naroda cesto kontradiktorne.
Gruzijci bi verovatno, kako ti kazes, zeleli da povrate abhaziju. Sa druge strane verovatno ne bi podrzali ideju o ratu sa rusijom. Sigurno ne bi podrzali ideju da im cela teritorija bude okupirana od strane rusije.
Sakasvili je mozda u ovom slucaju pratio volju naroda, sto je po meni svakako glupo jer ne verujem da je bilo u interesu ljudi u gruziji da oslabe pregovaracke pozicije za osestiju, a pogotovu ne da budu izlozeni ratu sa rusijom.
Ja sam za Sakasvilija poceo da se brinem i pre ove krize. Jednostavno mi se cini da se covek dosta promenio od kako je na vlasti. Moram da priznam da mi je u vreme dolaska na vlast bio veoma simpatican. To vec neko vreme nije slucaj.
Uzgred pomislio sam pre neki dan da mozda niste u Gruziji sada. Drago mi je da niste.
Potpuno se slažem da se političke odluke treba da budu donete na osnovu anallitike a ne da se prati volja većine. Medjutim, sve je manje velikih političara koji su u stanju da ugase sve rudnike iako većina birača ne misli ili da individulanu odgovornosti podrede kolektivnoj.
Srbija i Gruzija su upravo dobri primeri.
Ja se nadam da je McCain jedan od njih.
videcemo... jel obama jos uvek vodi? nisam pratio prognoze u poslednje vreme...
To sto Goran kaze potpuno ima smisla, posebno u svetlu rasprave u komentarima prethodnog posta. Politicari mogu da pogorsaju ili ublaze stvari, ali koren nacionalizma je na kraju krajeva u volji naroda.
Da, Slavisa to je tacno, politicari ublazavaju ili pogorsavaju nacionalizme, samo je problem sto to "puko" pogorsavanje ili ublazavanje cesto znaci granicu izmedju rata i mira, zivota pod Milosevicem i sankcijama i zivota u EU. Svejedno da li ces nekog nazvati kreatorom realnosti ili nekim ko "samo pogorsava" nacionliza, ako su posledice iste, tj ako bez njegovog pogorsanja, ni realnosti ne bi bilo.
Evo jednog objasnjena zasto je Sakasvili napao Osetiju, a sve u stilu teorija zavere i pokvarenih Amerikanaca koji su spremni i rat da izazovu u predizborne svrhe:
http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Mekejnov-predizborni-rat.sr.html
Post a Comment