U tekstu pod naslovom Ne damo zdravstveno tržište privatnicima Tomica Milosavljević najavljuje promene u zdravstvu. U suštini promene se svode na zabranu lekarima da rade puno radno vreme u državnim institucijama i da zatim rade i u privatnim. Problem sa ovom merom je što država ne bi trebalo da određuje čime se ljudi bave u slobodno vreme. Sledeće mera je propisivanje obaveznog razgibavanja ujutru. Prokopijević u odličnom tekstu na sajtu Peščanika tvrdi da će sudovi verovatno zaštiti lekare u ovom slučaju. Ako ne naši onda oni u Strazburu.
Milosavljević posebno naglašava da ova odluka sada ne može da se menja jer je ne "izmišlja" on već samo sprovodi rešenja iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kao da ga on nije pisao. Pogledao sam Zakon i on u članu 199. dozvoljava dopunski rad lekara u privatnoj praksi. Naravno uz gomilu nekih ograničenja ali dozvoljava. Moguće je da ja ne čitam zakon dobro ili čitam pogrešnu verziju, ali je moguće i da ministar uvodi pravilnike kojima praktično zabranjuje dopunski rad suprotno Zakonu. Nisam siguran, ionako je pitanje zakonske osnove ove odluke i najmanje bitno.
Milosavljević takođe najavljuje uvođenje večernjih klinika. Koncept nije baš najjasniji ali otprilike znači da će lekari iz državnih institucija moći da pružaju i privatne usluge u bolnicama u kojima su zaposleni i da deo novca zadržavaju za sebe. Ima više problema sa ovim pristupom. Zdravstveni osiguranici će plaćati usluge državnom sistemu dva puta. Jednom kroz doprinose a drugi put na recepciji "večernje klinike". Nije nemoguće da produktivnost lekara opadne u radno vreme a da treća smena radi punom parom. Konačno, šta se dešava sa amortizacijom opreme koja se koristi u trećoj smeni i koju plaćaju zdravstveni osiguranici? Na ova pitanja ministar daje sledeći odgovor: Mali, običan čovek uopšte ne treba da razmišlja u kojoj meri ga pogađa osnivanje „večernjih klinika”... Treba da mi veruju da će novac koji bude dobijen u „večernjim klinikama” biti uložen u redovni, prepodnevni rad.
Nemojte odmah da se vređate što vas ministar naziva malim i običnim iako plaćate sve usluge koje bi on da preprodaje. Milosavljević je tako shvatio reformu zdravstvenog sistema a svaka promena je po njemu izgleda dobra. Ništa od uvođenja privatnog zdravstvenog osiguranja niti od dozvoljavanja privatnim ordinacijama da naplaćuju svoje usluge preko državnog zdravstvenog osiguranja. Za sada se reforma svodi na zabranu rada i duplo naplaćivanje usluga a 2020. možda smisli nešto novo, jer jedino su dijamanti i ministar zdravlja večni.
11 comments:
Ideja srpskog ministra zdravlja nije liberalna, ali ajde da pogledamo drugu stranu, odnosno rizik od moralnog hazarda.
Dakle, ljekar dobija platu od drzave i tokom radno vremena manje ili vise uvijeno salje pacijente na privatnu kliniku gdje radi popodne na procenat. Znaci lijecenje naplacuje dva puta, a drzavna klinika mu je samo recepcija za pravljenje privatne varijante.
Neophodne reforme i privatizacija zdravstvenog sektora ne idu tako lako. U CG sada nema drzavnih zubara, a digla se bila kuka i motika kada su ih izdavali u zakup zaposlenim koji to manje vise nijesu htjeli, vec su im bile milije drzavne jasle. Stvar je, ipak, nekako prohodala.
Uzmimo drugi primjer. Postavimo poziciju ljekara u ravni sa menadzerom u nekoj banci. Kako bi tumacili zabranu banke da menadzer popodne radi posao u drugoj banci.
Premda sam liberal, stvari bas nijesu crno-bijele.
Homere, poredjenje sa bankom nije dobro jer banke svoje prihode moraju da zarade, drzavne bolnice ne, banke moraju i trude se da zadovolje sve svoje klijente, drzavne bolnice ne. Resenje je vrlo jednostavno - promeniti sistem tako da i privatni lekari mogu da naplacuju svoje usluge preko fonda zdravstvenog osiguranja i nema moralnog hazarda. Dobri lekari bi otisli u privatnike, losi ostali u drzavnoj sluzbi.
Ekonomski posmatrano, naravno da su Lazar i Milovan u pravu. Ali, koga u zdravstvu zanima ekonomija...
Ljudi misle da nije fer da neko radi i za drzavnu i za privatnu bolnicu. Ljudi isto tako misle da nije fer da u drzavnom sektoru ostanu samo losi doktori.
Medjutim, privatni sektor je u zdravstvu toliko dominantan (sada cesto pobedjuje BESPLATNU alternativu), da ce, u veoma dugom roku, sve bolnice postati privatne. Jednostavno, pre ili kasnije ce se postaviti i pitanje "a zasto ja uopste placam zdravstveno osiguranje?"
Onog casa kada i privatne bolnice postanu "eligible" za finansiranje iz drzavnog osiguranja, drzavne bolnice su mrtve.
Otpori tome ce biti ogromni, ali mislim da ce se to pre ili kasnije desiti. Samo jos i lekari treba da shvate da je to pre svega u njihovom interesu.
Homer je u pravu kod ovog aspekta, jer korupcija je najveća kad istovremeno postoje držvana i privatna preduzeća. Zato je bila najveća 1990-ih, ne samo u Srbiji nego svuda gde je paralelno postojala različita svojina.
Problem je samo što kod firmi privatizacija može da se konačno izvrši i na taj način, prelivanjem kapitala u privatne ruke i bankrotom državnih firmi, dok će kod zdravstva će to ići teže jer država stalno sipa u njega. Teško je politički zamisliti bankrot gradske bolnice i rast privatne Delta bolnice preko puta.
Drugo, oko legitimnosti zabrane, firma valjda može da zabrani zaposlenom da radi za konkurenciju. Poslodavac lekara u državnoj bolnici je država. On ne mora da radi u državnoj bolnici, ali ako hoće, onda poslodavac može da mu propiše uslove pod kojim radi.
Ja verujem da ce se, pre ili kasnije, sa bolnicama desiti isto sto i sa bankama, "samo" je potrebno da drzavno osiguranje pocne da placa i preglede kod privatnika.
Ajde da razdvojimo dvije stvari. Prvo pricamo o mogucnosti da ljekar radi ujutru u drzavnoj a popodne u privatnoj klinici.
Znaci, nezsporno je da je takva situacija izmisljena za moralni hazard.
E sada je druga prica o privatizaciji zdravstvenog sektora.
U prvom postu sam objasnio da u CG vise nema drzavnih zubara, vec su ordinacije izdate zubarima koji su njima radili po prilicno povoljnim uslovima i na solidniom lokacijama, u skolama, domovima zdravlja i sl., a i sa kakvom takvom opremom. Zubari su se pobunili, bila ziva muka. Ipak je proslo. To govori da je zubarima bilo bolje ranije, gdje nista nijesu radili, vec uz tal slali pacijente kod privatnika. Da ne pricamo o kradji materijala iz drzavne i ugradjivanju istog u privatnoj klinici.
Znaci, misljenja sam da dva radna mjesta u istoj struci nose moralni hazard, koji se eliminise privatizacijom. Ali,do privatizacije zabranio bih ljekarima da tezgare.
Nije sporno da bi se dosta postiglo vaucerima za zdravstvo pa placaj gdje ti je volja ili ako bi do jedne cijene drzava placala lijecenje u privatnim klinikama.
No i tu se otvaraju nova pitanja.
Sta ako se gadno razbolis pa ti vaucer nije dovoljan?
Placaj dodatno zdravstveno.
Sta ako nemas novca za dodatno zdravstveno?
Pazi zdravlje.
Sta ako te budala razvali kolima na pjesackom, a siromasan si i ne mozes platiti visemjesecno lijecenje?
Platice onaj ko je osigurao auto.
Sta ako auto nije osigurano ili novac od osiguranja nije dovoljan za troskove izuzev da ostanes bogalj?
Platice vozac.
Sta ako je vozac siromasan, pa zato nije osigurao auto?...
Znam, odoh u ekstrem, samo nije bas prelaka tema i tako crno-bijela.
Uz sve to imajte u vidu da takvu izmjenu u zdravstvenom sistemu treba da izvedu politicari, a da gradjani mnogo vole sigurnost, makar to bilo smece od bolnica.
A politicari moraju da dobiju i naredne izbore...
Pa privatne firme ne zabranjuju konsultantski rad. Mogu ali to uglavnom ne rade. Tako na primer revizori ponekad tezgare kao finansijski savetnici ili racunovodje, montazeri sa televizije montiraju svasta kuci, webmasteri strucnjaci odrzavaju i druge sajtove a ne samo onaj u firmi u kojoj rade. Ima gomila primera. Ne vidim zasto bi samo drzavna bolnica branila zaposlenima da rade sa strane.
Ne govori se ovde o duplom radnom vremenu. 8 sati u drzavnoj a 8 sati u privatnoj klinici. Vec o konsultantskom radu.
Na primer vecina naucnih radnika zaposlenih po drzavnim naucnim institutima rade na privatnim projektima. Po toj logici i njima treba zabraniti da rade na recimo projektima EU ili da pisu honorarno za novine ako ih vec placa drzava? Nema logike.
Zasto bi doktori bili jedini izuzetak? Zbog moguce korupcije? Pa Slavisa ti prvi uvek tvrdis da je to odvojeni problem i da se taj problem treba resavati na drugi nacin. Recimo unutrasnjom kontrolom i policijom. Samo zato sto postoji potencijal za korupciju ljudima se ukidaju osnovne slobode. Kao kada bi potpuno zatvorili granice da bi sprecili sverc. Glupost.
Konacno, pogresan vam je argument jer ministrov predlog sa otvaranjem vecernjih klinika uopste ne reseva problem korupcije vec ga institucionalizuje. Jos vise ljudi ce sada biti primorano da placa nego ranije jer ce doktori imati manje stida da predloze vecernju kliniku nego privatnu praksu. Toliko o moralnom hazardu.
Mala je razlika sto ce se sada i drzavne bolnice ocesati za deo profita. Da se deo vraca zdravstvenim osiguranicima u kesu pa da se slozim. Nije valjda da neko zivi u zabludi da ce se iz budzeta izdvajati manje novca za bolnice zato sto imaju i dodatni izvor prihoda?
Ne kažem ja da je to dobro rešenje, nego samo da nije tačno da su prava doktora ugrožena. Niko ih ne tera da rade za državnu bolnicu, mogu slobodno da napuste. Da li su ugrožena prava fudbalera Zvezde kojem ne dozvoljavaju da subotom igra za Partizan?
Pa privatne firme ne zabranjuju konsultantski rad. Mogu ali to uglavnom ne rade.
u investicijskim bankama i hedze fondovima je to standard u ugovoru (da ti zabrane).
No i tu se otvaraju nova pitanja.
Sta ako se gadno razbolis pa ti vaucer nije dovoljan?
Placaj dodatno zdravstveno.
Sta ako nemas novca za dodatno zdravstveno?
Pazi zdravlje
taj problem vec postoji i u drzavnom zdravstvu; recimo treba ti neki lek ili operacija koja se radi u inostranstvu ali drzavno zdravstveno osiguranje to ne pokriva i nikom nista, tj u istoj si situaciji kao kad bi imao privatno koje to ne bi pokrivalo.
Ok to je tacno. Ali zar im nisu ugrozena prava u odnosu na druge zaposlene u drzavnoj upravi jer onda drzava kao poslodavac ne tretira sve zaposlene jednako.
Mislim da je i to vec manje-vise standardno...
Za funkcionere postoji Zakon o sprecavanju sukoba interesa (ne moze nigde drugde da radi kao savetnik ili konsultant), potpuno ista odredba postoji i za profesore (ne mogu da predaju i na drzavnom i na privatnom univerzitetu), tuzioci ne mogu da se bave i advokaturom, kao ni sudije, poreznici ne mogu u slobodno vreme da rade kao poreski savetnici.
Naravno, mnogi to krse, kao sto ce i lekari, uostalom....
Post a Comment