O besplatnim akcijama smo nekoliko puta pisali, recimo ovde. Kao i u tom mom starom postu, Dimitrije Boarov u tekstu za Vreme smatra da je pozitivna stvar cele ove "akcije" to što će birači morati bolje da procenjuju efekte različitih državnih politika, jer će cene akcija javnih preduzeća direktno od toga zavisiti.
Ali, šta to konkretno znači? Sa jedne strane, znači da će poslovanje javnih preduzeća biti pod daleko većim kontrolom javnosti, pa će i zahtevi za transparentnosću poslovanja biti mnogo jači nego do sada. Samim tim i izbor menadžmenta će morati da bude mnogo pažljiviji. Dalje, politika cena će morati da bude liberalnija, jer će postojati politički pritisak za time. Verovatno će postojati i pritisak za smanjenjem troškova (broja zaposlenih). Sve ovo je dobro.
Međutim, sa druge strane se nalazi jedna veoma loša stvar, toliko loša da nisam više siguran da je sve ovo dobra ideja. Naime, neće biti ništa od uvođenja konkurencije, jer bi uvođenje konkurencije, praktično po definiciji, vodilo smanjenju cena akcija koje drže građani Srbije. Kolika je šansa da se uvede konkurencija u proizvodnji struje i fiksne telefonije, ako će to direktno da košta 200 evra svakog građanina Srbije? Ne znam, ali svakako je ta verovatnoća niža nego da je vlasnik EPS-a ili Telekoma neka strana kompanija.
5 comments:
Nije dobra ideja. Uvođenje tržišta "na parče" odnosno "uvođenje tržišta" i "privatizacija" su ujdurme političara odnosno države. Ili su glupi i muljaju nešto na slepo ili su pokvareni i već se pripremaju da, kad stvari neminovno krenu po lošem, još više centralizuju privredu.
Pritisak da se poveća efikasnost kompanije ostaće upravo kako kažeš "politički pritisak" što će reći vrlo slab, spor i neefikasan. Naprosto je nemoguće da poslovanje državne kompanije - mastodonta bude transparentno. Za prosečnog vlasnika mikro-deonice potpuno je irelevantno da zna šta se dešava. Em se ne isplati mozgati za tako malo para, em je prekomplikovano. Akcionari će nužno ostati in the dark. Što će reći, gledaće da se reše akcija što pre. Zato će im cena biti mizerna i vrlo brzo će doći do gomilanja.
A tada će se pokazati da je mali broj igrača jeftino došao do ogromnog bogatstva i da imaju monopol. Konkurencije neće biti jer u takvim uslovima i ne može da bude.
Šta je rešenje? Sadašnji državni monopoli moraju biti usitnjeni, tj. svako javno preduzeće treba da se "rasklopi" na sitne delove. A onda ti sitni delovi da se aukcijski prodaju (IPO). Nemam sad vremena za detalje, napisaću kasnije ako stignem.
Prvo hoću da ponovim da ne postoje tzv. prirodni monopoli. U različitim privrednim granama konkurencija deluje na različite načine ali sa razvojem tehnologije prednost prvog koji se pojavi sa nekom robom/uslugom na nekoj teritoriji opada. Jedino što sprečava konkurenciju da deluje je nasilni monopol odnosno država.
Kad se "denacionalizuje", u stvari: deetatizuje javno preduzeće, nekoliko stvari je poželjno (sa katalaktičke tačke gledišta). Prvi cilj je "osloboditi" dotičnu delatnost čeličnog rigor mortisa države koji sprečava unapređenja i pojeftinjenja te delatnosti - rast kvaliteta i opadanje cena. Da bi to bilo moguće, preduzeće mora da bude u privatnoj svojini, dakle prvi cilj je privatizacija, ali stvarno, a ne prodaja polovine drugoj državi (NIS). Drugi cilj je uklanjanje zabrana i ograničenja obavljanja dotične delatnosti - deregulacija i demonopolizacija. Regulacija sprečava ili doslovce zabranjuje unapređenje kvaliteta i smanjenje cena. Monopol je zabrana ulaska na tržište. Dakle drugi cilj je omogućiti da u dotičnoj delatnosti u budućnosti deluje konkurencija. Treći cilj je da se na legitiman način prikupi bogatstvo kojim će se obeštetiti žrtve države: porodice žrtava političkih progona, političkih zatvorenika, zatim vlasnici konfiskovane imovine koja se ne može vratiti "u naturi", najzad vlasnici stečenih prava koja se više ne finansiraju piramidalnim PAYG-šemama. Treći cilj isključuje podelu besplatnih akcija.
Ukoliko se neki od ciljeva zanemari, deetatizacija će nužno biti neuspešna i dovesti do backlash-a i "razočarenja tržištem" što političari i priželjkuju. U stilu "nije još sazrela situacija za tržište, držimo se mi boljševizma."
A sad ću da probam da budem malo kreativan, mada možda i otkrivam toplu vodu.
Vrednost javnog preduzeća je nemoguće odrediti pre nego što prestane da bude javno preduzeće. Hardver ostaje isti ali se položaj na tržištu potpuno menja - kompanija IZLAZI na tržište, gubi zaštitu države i više ne može da pljačka stanovništvo kao monopolista i korisnik subvencija. Zato je besmisleno pre aukcije fiksirati neku početnu vrednost akcije i njihov broj. Bolje bi bilo reći da je jedna akcija npr. 100 dinara fiksno. Zainteresovana fizička i pravna lica kupe koliko god akcija hoće u nekom fiksiranom periodu. Ukupan broj prodatih akcija x 100 din. je vrednost kompanije. Toliko država dobije para da njima isplaćuje štete koje je ranije napravila i obaveze koje je preuzela. Može li ovo da hoda?
Još nešto. Prethodno usitnjavanje javnog preduzeća pa prodaja sitnih komadića pogodno je iz više razloga. Na taj način otežava se ukrupnjavanje odnosno koncentrisanje ogromnog uticaja u malom krugu ljudi. Firme koje nastaju su manje i "transparentnije". U delatnostima vezanim za teritoriju (npr. fiksna telefonija) olakšava se prevazilaženje teritorijalnog preimućstva koje inicijalno postoji. Male kompanije su dinamičnije. Itd.
Prvo, prirodnih monopola ima, Beogradski vodovod i kanalizacija je najbolji primer. Da li mozes da zamislis da neko hoce da udje na trziste i da prekopava ceo Beograd kako bi postavio paralelnu mrezu cevi? Ja ne mogu... :) Mogu da zamislim cisterne sa vodom i cisterne za praznjenje septickih jama, ali to nije bas isto.
Ali, svejedno, takvih primera je veoma, veoma malo i sigurno to nisu ni JAT ni NIS i EPS ni Telekom. A narocito to nije Galenika.
Problem sa "tvojim pristupom" je sto je, a to znas i sam, politicki nerealan. Bio bi realan da u Ustavu postoji odredba koja drzavi zabranjuje uvodjenje regulatornih prepreka. Posto te odredbe nema, mozemo sa sigurnoscu da ocekujemo da ce zahteva za takvim preprekama biti.
Sad vec vidim buduceg vlasnika bilo kog javnog preduzeca kako tvrdi da se zbog zastite potrosaca moraju uvesti neki standardi, jer konkurentni nude usluge niskog kvaliteta. I onda ce novinari naci par primera usluge niskog kvaliteta, politicari ce jedva cekati da "zastite potrosace" i uzgred uzmu lovu od monopoliste i nikom nista... Ali, cak i takav sistem je bolji od danasnjeg.
Da li je glupo kopati paralelnu mrežu cevi - to zavisi od toga koliko je glup vlasnik prve mreže, koliko su mu cevi bajate a voda zagađena, a isto tako i od toga koliko je vlasnik novih cevi spretan da ih postavi jeftino i ponudi kvalitetniju vodu. Na primer. Uostalom, zovi to kako hoćeš, ključno je da argument "prirodnog monopola" država koristi da uvede nasilnu zabranu kopanja i postavljanja paralelne mreže cevi ili žica. Jedno je reći da je nešto glupo a sasvim drugo zabraniti to i pretiti oružjem.
Tačno je da je moj pristup politički nerealan. Dokle god pokušavamo da rešenje pronađemo u okviru sadašnjeg političkog sistema - vrtećemo se u krug. Sistem koji si opisao nije bolji od današnjeg - to jeste današnji sistem. Opet bi to bilo "menjajmo da sve ostane isto". A nama ne trebaju promene koje se tako zovu a ne menja se ništa. To treba političarima.
Dare to dream. Hajek je, pored teorijskog drvlja i kamenja kojim je gađao teoretičare socijalizma, imao za njih i divljenje zbog hrabrosti da zamisle idealan sistem i da za njega pridobiju mase nezadovoljnih.
Post a Comment