Pages

11 August 2008

Evropske pare

Ako se oko ičega slažu domaći političari, to je da u Evropsku uniju treba ići jer će nam odatle stići velike pare kroz pristupne fondove (a kasnije i kroz strukturne fondove), a svima je jasno da nam bez tih para nema razvoja. Koliku važnost ljudi pridaju evropskim parama možda najbolje svedoči to da su neki mislili (one nedelje dok se pisao Ustav) da Srbija treba da bude uređena kao regionalna država samo zbog toga što će to olakšati pristup evropskim parama. Da li Srbija treba ili ne treba da bude regionalna država je odlično pitanje, ali na odgovor na to pitanje svakako ne treba da utiču trenutne procedure Evropske unije za dobijanje para i NUTS klasifikacija.

Na prvi pogled, zaista deluje po malo čudno (u najmanju ruku) reći - "bolje bi bilo da tih para i nema" ali ja ni ne tvrdim baš to. Ja tvrdim da, o kolikim god parama da se radi, odmah treba odbaciti jedno 50-70%. Institute for Market Economics iz Sofije je izdao izveštaj u kojem kaže i zašto.

Njihov zaključak je da je uticaj EU para na Bugarsku bio minoran, a vrlo moguće čak i štetan. Prvo i osnovno, ipak se radi o relativno malim parama, samo oko 5-6% nacionalnog budžeta (u Srbiji je to još uvek daleko manje, ispod 2%). Drugo, efekti evropskih politika su praktično nikakvi. Na primer, osnovni cilj trošenja "strukturnih para" je da se umanje razlike u ekonomskoj razvijenosti evropskih regiona. Bez ulaženja u osnovanost tako postavljenog cilja, činjenica je da je, od 44 regiona koja su bila siromašna 1989. godine, čak 43 i dalje siromašno. Primer sa položajem Roma u Bugarskoj je možda i bolji. Od kako je Bugarska postala demokratska država, više od 70 miliona evra je uloženo u poboljšanje položaja Roma. Rezultata ne samo da nema, već se niko nije čak ni potrudio da pogleda da li su projekti dali neki efekat. Treće - administracija je stravična. Teško je proceniti koliko ljudi, koji bi inače radili nešto smisleno, radi na popunjavanju i kontroli popunjenosti raznoraznih formulara. Četvrto, korupcija, a tu ne mislim na "lokalnu korupciju". Zanimljivo je da Evropska komora revizora već 13 godina nije pozitivno ocenila završni račun budžeta EU.

Najlakše bi bilo reći - "pa moramo da se postaramo da se pare u Srbiji troše efikasnije nego u Bugarskoj", ali veliko je pitanje da li je to uopšte moguće, jer procedure ne definišu Srbija ili Bugarska, već Evropska komisija. Takođe, teško je reći ko tačno definiše prioritete na koje će se pare trošiti. Država svakako ima nekog uticaja, ali koliki je taj uticaj, teško je reći. Svakako nije preterano reći da, dok se cela procedura završi i dok projekat počne da se implementira u Srbiji, za velikom većinom projekata prosto više nema potrebe jer stvari su ili završene, ili nova Vlada ne želi da radi ono što je htela prethodna.

Da rezimiram. Radi se o relativno malim parama, na čije prioritete Srbija ima malo uticaja, koje zahtevaju ogromne administrativne kapaciteta (čitaj - veliki broj dobro, iz domaćeg budžeta, plaćenih ljudi) i koje imaju veoma malog, ako ikakvog, efekta. Srbija treba da uđe u EU, ali pare koje će za to dobiti ne treba da imaju ikakvog efekta na donošenje odluke o dinamici i uslovima ulaska.

6 comments:

Andrej Stanimirović said...

Srbija ne treba da uđe u EU, jer je EU superdržava i od ulaska će biti mnogo više štete nego koristi. Odličan post Marko.

tiki said...

mislim da večina ima pogrešnu percepciju o Evropi.
1) Mi treba sami sebi da napravimo pravnu državu i društvo vladavine prava.
2) para za "Đ" nema
3) sami moramo stvorit efikasno i slobodno tržište kojim država ne upravlja nego samo obezbeđuje fer igru.
3) kriminalni kapital uništiti jer "davi " pošten i kreativan svet
4) sve mora imati vlasnika i nesme da postoji ništa što se nezna čije je (razne Alajbegove slame kojima manipulišu činovnici vlast i partije.
ovo treba biti bez obzira želimo li ući ili ne u EU.
Drugo EU nije zemlja slobode Eu je reinkarnirana kardeljevština sa dobrim PRom i design by rahmetli pinninfarina ali ipak totalitarno društvo koje umjesto istaknutih društvenopolitičkih radnika ima Yapie i razne CEOe umjesto SUBNORA NGO a Bernar Kušner je sva tri Pozderca zajedno. Jedino je AFeŽe bio bolji jel im je promiskulitet bio zdrv i normalan što se za feministice nebi moglo reči,
predpristupni fondovi su varka jer se teško koriste i uglavnom krpaju ideološke ciljeve tipa tvornice radnicima PiSije ROMima (ne CD romima).
jel EURO je TEURO

Putnik said...

Naravno da bi mnogo bolje bilo da napravimo dobru drzavu bez EU. Samo je pitanje da li mozemo. Nekako, ne bih rekao, bar sa ovakvim politicarima. Ta sargarepa (ili sarena laza) pomaze da lakse uradimo ono sto treba uraditi.

tiki said...

meni ta šargarepe liči kao ajd da malo šmrknem pa če biti bolje
pa vičinu toga moraš napravit da bi ušo, a političeri ipak vrše volju naroda i ako postoji snažna volja nije problem a ako narod želi delegirat odgovornost evropi onda je sve u k.......

Dovla said...

Prihvatam vecinu komentara ali moguce je da budemo bolji od Bugara.

Preporucujem citanje sledecih dokumenata i kladim se da ce isti dokument moci da se napise i o Srbiji za 7-8 godina.
"Assessment of Municipal & District Capacities for Participation in EU Structural & Cohesion Funds Absorption"
i “Assessment of the capacity of non-governmental organizations and businesses to participate in the absorption of the EU Structural and Cohesion Funds”

Dovla said...

BTW, direktno sam ucestvovao u programiranju EU Susedskog programa ya prekogranicnu saradnju Srbija-Bugarska, kao i IPA CBC sa Crnom Gorom, Bosnom i Hrvatskom.
Drzavni sluzbenici ali i predstavnici NVO itekako mogu da ucestvuju u definisanju prioriteta, mera i finansijskih alokacija, ali je moje iskustvo da najcesce ne razumeju procs i nisu zainteresovani, jer ce realizacija tih para biti tek nakon njihovog mandata.