Postaje sve teže osporiti fenomenalna ekonomska dostignuća kapitalizma - pogledajte samo prethodni post o pojeftinjenju kompjutera za 90% u proteklih 10 godina. Ko nam je to omogućio? Postoji neka inicijativa "lap-top za svako dete", koja je deo lobija za međunarodnu pomoć. Ali pre nego što oni stignu da urade bilo šta, kapitalizam će se, ako pojeftinjenje nastavi sličnim tempom, sam pobrinuti za to. Kao što Šumpeter kaže, nije dostignuće kapitalizma što može da napravi više svilenih čarapa za kraljicu Viktoriju; nego što je uspeo da svilene čarape napravi dostupnim i običnim fabričkim radnicama. Tako je danas sa tehnologijom, a sutra će biti sa nekim drugim luksuzom.
Ali kako je sve teže ekonomski kritikovati sistem slobode pojedinca, neprijatelji slobode, elitisti i planeri se koncentrišu na druge aspekte. Sloboda je sve više ugrožena sa druge strane. Dve najveće pretnje dolaze od klimatskih aktivista i od paternalista zabrinutih za zdrav život. Paternalisti su sa lakoćom, uz opšti aplauz, pobedili u borbi protiv pušača (pušenje je u Americi i većem delu Evrope zabranjeno i u privatnim barovima i restoranima, ne samo javnim mestima), a sada prelaze i na druge oblasti. Grad New York je pre nekoliko meseci zabranio posebnu vrstu masti, trans-fat, koja se koristi za pomfrit i druge stvari. Obrazloženje je bilo da su ove masti jako loše po srce i da se uz neveliku razliku u ukusu mogu koristiti zdravije alternative. To je nekako prošlo. Sada je cela država Kalifornija, 35 miliona ljudi, zabranila upotrebu istih trans-fat masti. A grad Los Angeles je juče ni manje ni više nego zabranio otvaranje lanaca brze hrane na većem delu svoje teritorije. Evo vesti.
Nemojte se zavaravati da je uprava grada zabranila McDonaldsu bilo šta. Restorani samo odgovaraju na tražnju. Grad ustvari zabranjuje svojim ljudima da se hrane kako hoće. I ovog puta nije reč o srčanim bolestima direktno kao u slučaju trans-fat, nego prosto o nameri da se smanji gojaznost stanovništva. Direktivom odozgo.
Nadam se da će stvar na kraju doći do Vrhovnog suda Kalifornije ili SAD, koji će ovakvu zabranu smatrati neustavnom. To je jedina nada. U suprotnom možemo, kao i sa pušenjem, očekivati širenje ovog trenda iz Kalifornije dalje na istok, sve do Evrope i novih članica EU. Koliko znam, pušenje na privatnim mestima je zabranjeno u Italiji i od nedavno Francuskoj, dok se Austrija još uvek odupire. Ako se ovako nastavi, za deset godina lap-top će koštati dvadesetak evra, ali će se Big Mac valjati na crno.
20 comments:
Zabranjene su i najlon kese.
Nece dobar laptop nikada kostati 20 evra. Mozda ovi sistemi koji se prave danas hoce. 90% pojeftinjenje je, ja mislim, u odnosu na one kompjutere koje smo nekada koristili. Tako na primer ako je PC 406 nekada kostao 2,000 dolara sada takav PC kosta 200. To je 90% manje. Ustvari i vise uzimajuci u obzir inflaciju. Ali, pitanje je ko bi danas koristio PC 406.
Mada, to ne menja tvoju poentu. Samo mala klarifikacija.
Ko je rekao "dobar" laptop?
I šta je dobar? Misliš da PC 406 nije pre 10 godina bio "dobar"? Bio je odličan.
Ja kazem dobar. Da se ljudi ne iznenade kada budu morali da placaju 500 dolara za laptop za deset godina a ti im obecao da ce biti 30.
Ja im nisam obećao dobar.
Nego promašio si temu, post je bio o hamburgerima.
Jos jedan primer su automobili, vidim u Lazinom postu da su u USA pojeftinili 3%, al ako uporedis velicinu i opremljenost ekvivalentnih modela, verujem da je to smanjenje jos dramaticnije. A s druge strane, regulacija odozgo je pocela da brine o bezbednosti gradjana i uvela standarde u EU koji su npr sprecili kineske jeftine substitute da budu ponudjeni na trzistu. Na stranu ekoloski standardi...
Mislim da primer sa zabranom pusenja nije dobar. Naravno svako ima pravo da radi sa svojim zdravljem sta zeli. Kljucna rec je svojim. Prilikom pusenja vi ugrozavate i zdravlje ljudi oko vas koji su odabrali da ne puse i to je jedini razlog i opravdanje koje ce te naci kada je rec o zabrani pusenja.
Sto se stetnih masti tice tu se slazem sa vama. Ako ja hocu da jedem tu hranu to je moja stvar. Bitno je da time ja ugrozavam samo sebe.
Sto se tice tog lifestyle paternalizma (ukljucujuci paniku od transmasnih kiselina koje pominjes)mislim da je on vec aktuelan u EU. Ne cini mi se da je to nesto specijalno doslo iz USA. Vec su usvojeni neki dokumenti na nivou EU u vezi sa borbom protiv gojaznosti.
A kako i u slucaju klimatskog lobija, mislim da ovde svakako deluje R&D ekipa. Samo treba videti budzet za nauku EU- tri puta vise para 2007-2013 za "food quality etc" nego sto je bilo u prethodnom ciklusu istrazivackih projekata (naravno, ceo budzet za nauku je udvostrucen ali to je druga prica).
Obrni-okreni, uvek je rec (i) o lovi, uvijenoj u fasistoidne ili druge pakete.
Ivane,
To je u redu za javne (državne) prostorije. Ali zašto je zabranjeno otvoriti privatni kafić, u koji bi dolazili samo pušači i oni kojima pušenje ne smeta?
Slavisa,
za privatne kafice se slazem. Tu treba prepustiti trzistu. Ako bude rastao broj ljudi koji ne puse i kojima smeta da neko pored njih pusi, nece se isplatiti nikome da drzi kafic ili restoran u kome je dozvoljeno pusenje i obrnuto
Zanimljivo je kako isti ljudi koji su, s punim pravom, zeleli da "izbace Vladu iz spavace sobe" sada dozvoljavaju Vladi da udje u kuhinju.
Sva sreca, pa zivimo u zemlji u kojoj su cvarci, slanina, rakija i kajmak svetinje, pa ne verujem da ce se kod nas slicna prica "primiti" uskoro.
Doci ce i to. Tomica je najavio strategiju za borbu protiv gojaznosti. Bazirano na WHO-Europe smernicama sa konferencije Tackling Obesity in Europe. A tu ima mesta za drzavnu intervenciju. Kao i za klimu, vazno je da se stvori polarizacija zdravo-nezdravo kada je hrana u pitanju. Posle u taj biznis bez problema moze da uleti i svaki fast-food restoran sa posebnom ponudom. Npr. ovako Malo ce drzava da nas edukuje, malo da nas plasi, malo da pokondiruje, malo da propisuje velicinu chokoladica i stvar je resena. A trziste opet samo odgovara na te zahteve (ako vec nije, svakako ce ovsene pahuljice biti u ponudi Meka jednog dana, a na stranu sto to nece ljudi jesti, vazno je da je po propisu). Kako god, meni smeta samo drzavno soljenje pameti ...
Nesto sto se uci na prvoj godini ekonomije jeste da eksternalije predstavljaju "market failure" i da u tom smislu slobodno trziste nije u stanju da prirodnim putem ("invisible hand") optimalno alocira resurse.
Pusenje stvara eksternalije koje mnogo kostaju drustvo (druge pojedince), i iz tog razloga mislim da se svi slazemo (osim pusaca) da je drzavna intervencija neophodna.
MEDJUTIM ono sto mislim da niste primetili u vezi sa losom hranom (ili da kazem smecem), jeste da I ONA STVARA EKSTERNALIJE i to izuzetno skupe!
1) Deca koja nisu svesna posledica lose hrane trpe stetu...
2) Deca gojaznih trpe stetu.
3) Celo drustvo PLACA - gojazni ljudi imaju umanjenu produktivnost, zauzimaju 4 mesta u autobusu, placamo lecenje gomile bolesti koje prouzrokuje gojaznost...
Gojaznost je zlo i protiv njega se treba boriti. Jedino mi se ne svidja metod koji je LA odabrao da bi se borio protiv nje - mislim da bi mnogo efikasniji bili porezi na hamburgere od recimo 500% sto bi im izuzetno diglo cenu.
Stanko:
Na Ekonomskom u Beogradu se zaista uci teorija eksternih efekata. Nazalost, ne uci se Coasova teorema koja pokazuje da je prvo najbolje resenje za eksterne efekte pregovaranje izmedju ljudi. Tek ako su troskovi pregovaranja izuzetno visoki, ima smisla traziti "da drzava nesto uradi".
Ali, prethodno pitanje je - da li gojaznost uopste proizvodi eksterne efekte? Ja mislim da ne.
Ako roditelji ne vode racuna sta im deca jedu, to NIJE eksterni efekat. Na kraju krajeva, zabranite brzu hranu mladjima od 18 godina, kakve to veze ima sa mnom?
Kakvu TACNO stetu trpe deca gojaznih? I, kakve to ima veze sa time sto ja ne mogu da jedem Big Mac kad god hocu, a ja nisam gojazan?
To sto su gojazni ljudi manje produktivni je upravo dokaz da NEMA eksternalija. Ako su manje produktivni, imace manju platu i tako je gojaznost internalizovana.
A sto se troskova za zdravstvo tice, nije uopste ocigledno da gojaznost kosta Fond ZZO. Naime, gojazni umiru mladji, pa manje koriste "usluge" penzijskog i zdravstvenog fonda.
Za kraj, ponavljam pitanje - zasto biste i meni digli porez za 50%, kad ja NISAM gojazan??? Ali, cak i da jesam, sta bilo koga briga sta cu i koliko da jedem? Koja je privatnija odluka od toga sta cu danas da rucam?
"Kakvu TACNO stetu trpe deca gojaznih?"
Gojazni roditelji su najveci faktor gojaznosti kod dece. http://www.google.com/search?q=obese+parents&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a
Sto se zdravlja tice - ne moras ni biti gojazan da bi ti brza hrana ostetila zdravlje - gojaznost sama po sebi je samo jedna od bolesti koje fast-food prouzrokuje.
Sad, mozda ja pogresno shvatam pojam eksternih efekata, ali cim drustvo (radni ljudi) placa toliko koliko placa za debeljane koji leze u krevetu, mislim da tu nesto nije u redu.
"According to a 2003 study conducted by RTI International in North Carolina, the cost of health care in America is said to increase by $93 billion a year, mainly from Type 2 diabetes and heart disease, both associated with obesity." Warner, Melanie, The New York Times 19 April, 2006.
Posto je prihod fast-food restorana u Americi otprilike skoro dupla od te sume, mislim da bi bilo fer da taj trosak u potpunosti pokrije porez na big mac. Posle povecanja poreza, potrosnja je prilicno elasticna u kratkom roku zato sto ce ne-gojazni ljudi koji nisu navuceni na big mac lako prestati da ga konzumiraju. A navuceni (oni gojazni) ce tako sami snositi troskove svog lecenja.
McDonalds je u Americi popularan pre svega zato sto je jeftin. Retko gde drugde mozete za manje od pet dolara da dobijete kompletan obrok (mozda subway, $5 foot long, je zdravija alternativa) Gojazni ljudi bi vrlo verovatno voleli da se hrane zdravije ali je to dosta skuplje. Rucak u Sushi restoranu, na primer, je oko 20 dolara. Odnosno cela radna nedelja prekrasnih ruckova u Meku.
Meni je mek ubedljivo najbolja klopa. Da li zbog decijih rodjendana iz meka ili zbog one pocetne euforije 1989, tek ja danas jedem u meku kad god mogu. Minimum 4-5 nedeljno. Dok sam radio u beogradu skoro svaki dan sam tamo rucao. Naravno, uglavnom sam jer niko nije mogao da izdrzi tempo. Toliko sam bio cest gost da su mi zaposleni donosili knjigu utisaka bar jednom nedeljno. Kako zivim u Angoli koja nazalost nema mek, prva stvar koju uradim cim odem negde drugde je da posetim hram (ili ambasadu kako ga zovu moji prijatelji). Big Mac je sjajan jer ne moze lako da se reprodukuje. Niko kuci ne moze da ga napravi. Ima neki lik na youtubeu (how to clone big mac) ali ne izgleda jednostavno. Tajni sos je po meni najvelicanstveniji momenat. Ja od pre par godina ne jedem meso. Jedem ribu. Jedini izuzetak je big mac. Znam da nema nikakve veze sa temom, ali vucete me za jezik kritikovanjem mog omiljenog restorana.
U Americi bi najradje ziveo u kaliforniji, ali bez meka, tamo stvarno nemam sta da trazim. Nervira me sto kalifornija koja je izgradjena na individualnim vrednostima i kao slobodno drustvo (1849) prednjaci sa ovakvim idejama. Previse volim i holivud da bi njih krivio. Ostavicu to americkim liberalima.
Stanko: Gojazni ljudi verovatno imaju gojaznu decu. Ali, to nije nikakav dokaz, imajuci u vidu genetiku. Ako je gojaznost pre svega posledica genetike, onda i ako roditelji smrsaju, deca ce biti sklona gojenju.
Posebna stvar je usmerenost na McDonalds kao na prototip "brze hrane". Nisam neki strucnjak, ali sam prilicno siguran da je Big Mac, u poredjenju sa mekikama, burekom sa mesom i pogacicama sa cvarcima, ravan postu. A da li je nezdraviji od sarme, punjene paprike, prebranca ili pecenog praseta, zaista ne znam, ali mi se cini da nije.
Gojaznost svakako kosta drzavni zdravstveni sistem. Ali, to je za mene rezlog da se sistem zdravstvenog osiguranja privatizuje, pa da moze da jede ko sta hoce, a ne da se raznorazne stvari proglasavaju bolestima, kako bi drzava mogla da "reaguje". Da li je nezdravo sedeti ceo dan i gledati TV? Jeste. Hajde onda da se zabrani emitovanje TV programa od 1 do 5 popodne. Ali, ljudi ce opet da sede kod kuce i surfuju internetom. Pa nista, hajde da iskljucimo struju da bi ljudi MORALI da izadju iz kuce da setaju.
Mnoge stvari nisu zdrave. Hrana, pice, cigarete su samo neki primeri. Ali, nije sve u zdravlju. Postoji i nesto sto se zove "kvalitet zivota". Verovatno bi najzdravije bilo da svako jutro pokusam tanjir vitaminske kase koja ima sve sto mi treba. Ali, ja ne jedem samo ono sto mi treba, nego ono sto VOLIM.
Genetika ne odlucuje da li ces biti debeo ili ne - ona samo odlucuje oces li se gojiti lakse ili teze, tj stvara predispozicije.
Problem, dakle, nije u genetici, vec u tome sta mama sprema (ili kupuje). A ugojila se zbog lose ishrane, ne zbog lose genetike, jer svako mora ishranu prilagoditi svom metabolizmu.
Zasto u prirodi nema debelih zivotinja? Zato sto ne kupuju big mek. Ali, ako bi ga SVE zivotinje kupovale, ne bi se sve ugojile vec samo one koje su vec imale predispozicije za to.
Stanko,
Naslov ovog posta je Fašizam zato što se fašizam odlikuje stavljanjem kolektivnog interesa ispred individualne slobode. Da li je taj kolektivni interes promocija nacije ili maksimizacija GDP-ja, manje je bitno. To što gojaznost loše utiče na ukupnu ekonomiju zemlje ili na zdravlje nacije, ili na neki drugi kolektivni cilj koji izabereš, u slobodnom društvu nikako ne sme biti razlog za gušenje ličnih sloboda.
U suprotnom, takva zabrana opravdava zabranu svega što šteti kolektivnom interesu: alkohola, cigareta, ćevapćića, gledanja TV-a, gubljenja vremena, preteranog blogovanja, čitanja štetnih knjiga, bavljenja ekstremnim sportom jer se možemo povrediti, bavljenja nekim drugim sportom po izboru političara, itd... Nema kraja. To je recept za put u ropstvo. Sve iz dobrih namera i sa naizgled razumnim opravdanjem.
Ne postoji dekret koji ce ukinuti "hedonisticku glad" koju definitivno pre moze da izazove pogled na Mekov sladoled nego superzdravi ovseni keks. O delovanju na nepca ne vredi ni pokusavati sa poredjenjem... Ljudi prosto vole ukusne stvari a nekim ljudima je uzivanje u hrani bitan deo zivotnog uzivanja, uprkos posledicama. Zasto je tako? A zasto je nekoga briga uopste? Time se opet vracamo na pitanje zivotnog stila koji definitivno drzava ne treba (a mislim i da ne moze koliko god pokusava) da regulise. Trazenje veze gojaznosti sa zdravljem samo je izgovor da se ova sfera ne izmesti iz drzavnog okvira. Sta bi drugo radili silni savetnici, naucni radnici i ostali koji prave strategije i akcione planove? To mozda izgleda kao prirodna veza (zdravlje/zivotni stil) ali ako se ide tom linijom brzo se dodje do veze sa drugim sferama. Tako se onda pod oznakom "child abuse" privremeno oduzme dete roditelju koji ga hrani "nezdravo". Npr. u Britaniji
Post a Comment