Pages

26 July 2008

Braća Rusi

Zamislite da prodajete stan. Dođe potencijalni kupac i kaže - "Znam ja da je cena koju nudim mnogo niža od cene koju nude drugi kupci. Ali takvi ljudi su zainteresovani samo za to da žive u tom stanu. Međutim, zar nije bolje da stan prodate meni, jer ja imam svoju molersku firmu, pa ću ga renovirati i uložiti u njega."

Koji prodavac bi rekao - "Ima to logike, pristajem!"? Verovatno nijedan.

Dmitrij Mališev, predsednik UO Gasproma, u intervjuu za Politiku kaže: "Postoje i oni koji bi mogli dati više za NIS. Takvi kupci mogu biti među onima koji na Srbiju gledaju samo kao na tržište za naftne proizvode koje proizvode u sopstvenim fabrikama. Oni bi bili spremni da plate višu cenu za obezbeđivanje svoje pozicije na ovom tržištu. Međutim, zar nije bolje prodati NIS kupcu koji poseduje resurse i može da garantuje nabavku sirovina kompaniji? Praktičan i razborit vlasnik prodao bi imovinu upravo takvom kupcu, ukoliko on sprovede modernizaciju i rekonstrukciju preduzeća."

Ne. Praktičan i razborit vlasnik prodaje onome ko ponudi najvišu cenu.

4 comments:

Ivan Jankovic said...

Marko, ovo sto si napisao je sjajan argument za privatnu svojinu generalno. Problem i jeste u tome sto bi svaki VLASNIK razmisljao tako kako si rekao - ali drzava nije vlasnik. Stoga moze i da razmislja u kategorijama tzv "socijalne odgovornosti", da maksimizuje neke druge ciljeve ( u ovom slucaju, "uvlacenje" Rusima koji su joj potrebni kao podrska propaloj politici oko Kosova) a ne maksimizaciju profita ili cene, sto svaki ekonomski racionalan pojedinac/firma radi.

Milorad said...

Istovremeno drzava osim kroz privatizaciju ostvaruje priliv sredstava i naplatom poreza. U tom smislu drzava moze staviti u odnos i/ili posmatrati zbirno prihode od privatizacije i buduce poreske prihode (od investicija, od buduce proizvodnje, na zarade i sl.). Jeste da se buducnost ne moze predvidjeti ali se za ugovorene investicije i proizvodnju moze uzeti garancija.

Cesto kao cilj ekonomske politike drzave postavljaju i vecu zaposlenost pa i ovu varijablu mogu uzeti u razmatranje prilikom sastavljanja krajnje racunice.

Ne pisem da je to dobro vec da je realnost.

Marko Paunović said...

Pretpostavka je da ce onaj ko izdvoji najvise para, naci i nacin da ostvari najveci profit - zato i nudi najvisu cenu, jer najvise vrednuje odredjenu imovinu.

Ali, ako drzava ima i neke dodatne zahteve, u smislu zaposlenosti ili investicija, i to se moze staviti u tender. Moguce je reci - "investicije X dolara, zaposlenost Y ljudi, pa ko da vise".

"Socijalna odgovornost" i "najvisa cena" nisu nuzno medjusobno iskljucive stvari.

Reiner JANY said...

Odlican blog. Toliko jasno i glatko zakljucujete da maltene nema mesta diskusiji. Ovi stavovi su skroz funky za Srbiju u ovom stanju.

(slobodno obrisite offtopic)