Aleksandar Pavić, na sajtu Nove srpske političke misli, kritikuje postpetooktobarske vlasti (a posebno Božu Đelića) zbog okretanja ka Zapadu i zanemarivanju Kine, Indije, Rusije, arapskog sveta i ostalih zemalja u razvoju. U tekstu ima i drugih teza, ali me ova posebno sada zanima.
Dakle, suština moje primedbe na ovaj tekst je - a ko je ikada branio Indijcima, Kinezima ili Rusima da nešto kupe u Srbiji? Tenderi su bili javno oglašavani, svako je mogao da učestvuje. Niko nije, makar koliko ja znam, sprečavao Kineze da naprave fabriku automobila u Srbiji, niti je iko sprečavao Ruse da kupe neku banku. Takođe, niko ne brani našim privrednicima da izvoze gde god hoće, kao što niko posebno ne otežava uvoz iz ovih zemalja - carine su iste kao na proizvode iz EU.
Sve u svemu, nije mi jasno na koga se Pavić žali. Ako ekonomske saradnje nema, to je zato što ni naši ni njihovi poslovni ljudi nisu našli interes. Nema to veze ni sa Đelićem ni sa Koštunicom.
2 comments:
Mi se na tržišnom rešenju kada nešto kritikujemo uvek trudimo da ponudimo bolju alternativu. Gospodin Paviću je dovoljno da samo kritikuje. Kao što je Marko primetio, autor nije najbolje objasnio šta znači okretanje Indiji i Bliskom istoku? Na koji način bi on sproveo tu saradnju? Možda veo kvote u privatizaciji za strance?
Kaže da je u Francuskoj privatizacija organizovana mnogo odgovornije napominjući da je država zadržavala neki broj akcija. Istina je da je skoro do polovine 80-ih pod socijalističkim vladama došlo do nacionalizacije velikog broja preduzeća. Nacionalizovani reno je tako proglašen nacionalnim ponosom. Ko god se vozio u četvorki može da pretpostavi da se prosečan francuz ponosi na reno koliko i srbin na juga.
Privatizacija je počela krajem osamdesetih godina. Tačno je da je proces bio sporiji i da je država određivala koliko akcija mora da bude prodato zaposlenima i koliko bi zadržavala sama vlada. I u našoj privatizaciji su zaposleni dobijali besplatne akcije. Slab ekonomski rast francuske (oko 2% dok je amerika rasla oko 4% tokom devedestih) predstavlja cenu takve politike. Sa druge strane, ubedljiva pobeda Sarkozija u Francuskoj je dokaz da su i Francuzi raspoloženi za brže tržišne reforme.
Ne razumem tezu sa državnim investicionim fondovima sa bliskog istoka? Pavić kaže da oni gutaju zapadna preduzeća koja su u problemu. To je zato što zapadne zemlje dozvoljavaju da ih kupe stranci. Da ih Pavić savetuje ceo svet bi bio siromašniji a arapski šeici bi jeli ili naftu ili dolare. Sa druge strane kakve veze ti investicioni fondovi imaju sa nama. Kao da bi naša vlada imala para da ih osnuje.
Na kraju ispade još Đelić liberal. To je poseban problem. U javnosti socijalisti se smatraju liberalima pa se shodno tome krivi liberalizam zbog loših rezultata.
Bez cinizma, da li još nekom Pavić fizički liči na Koštunicu?
Vanbracni sin :)
Jel to taj isti Djelic koji specijalno sa Rusima pregovara kako ce Aeroflot da kupi JAT?
Post a Comment