Jasno mi je da je broj frekvencija koje koriste mobilni operateri ograničen i da moraju nekako da se raspodele. Ali, dvocifrenih brojeva barem ima dovoljno. Kada se odbije ovih 30-ak pozivnih brojeva za gradove u Srbiji, kao i ovih nekoliko mobilnih, opet ostaje više od 50 mogućih pozivnih brojeva, što je više nego dovoljno za sve zainteresovane.
Zašto onda Ministastvo za telekomunikacije i informatičko društvo diže toliku frku oko pozivnog broja 069? Šta, i broj 69 je sad javno dobro, kojim treba Vlada da upravlja?
5 comments:
Ja ne bih imao ništa protiv da država prodaje te brojeve, uključujući i 069, na aukciji.
Tako nesto je valjda i uradjeno, ali nije uradilo Ministarstvo, nego Agencija, pa se Ministarstvo sad ljuti sto njih nisu nista pitali.
U tekstu piše da je urađeno bez javnog poziva, pa sam mislio da je to možda problem.
Evo, sad si me naterao da pogledam zakon... :)
Ministarstvo tvrdi da je Agencija prekrsila clanove 33. i 36. . Ali, ti clanovi govore o izdavanju licence za obavljanje telekomunikacione delatnosti. To Telenor vec ima. To im je dao jos radikal Todorovic pre 12 godina.
Ovo o cemu ovde pricamo (pozivni broj) je regulisano clanovima 84. i 85. koji se bave numeracijom i gde ne pise nista o javnom pozivu. Kaze jednostavno - Agencija pravi plan numeracije i dodeljuje brojeve telekomunikacionim operaterima.
Mislim da je osnovni problem u tome sto Ministarstvo za telekomunikacije prosto nema sta da radi. Zakon o telekomunikacijama je prakticno SVE preneo na Agenciju i Ministarstvo je nezadovoljno, pa pokusava da nadje nesto da radi.
I ja se slazem da bi u teoriji najbolje bilo da se ti brojevi prodaju, ali, realno, koliku bi cenu postigli? Imas 3 zainteresovane firme i 50-ak slobodnih brojeva.
Šta imaš bolje da radiš subotom ionako :) Hvala na pojašnjenju.
Post a Comment