Pages

13 April 2008

Sporazum sa Rusijom

Novinar Politike pita da li je sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom najbolja stvar koju je Slobodan Milošević uradio za Srbiju. Verovatno jeste. Svaki sporazum o slobodnoj trgovini je dobar. Međutim sporazum se ne odnosi na sve proizvode. Nisam uspeo da nađem tekst sporazuma ali na sajtu SIEPA kažu da se lista proizvoda na koji se ovaj sporazum ne odnosi menja svake godine. Taman razvijete posao i onda vam se proizvod nađe na listi. Nije idealno, ali bolje išta nego ništa.

5 comments:

Веља said...

Споразум о слободној трговини са Русијом је засигурно једна од малобројних добрих ствари које је СМ учинио за Србију (мада осталих добрих нешто не могу да се сетим). Питање је, притом, колики је његов допринос у читавој ствари. Не могу се одагнати утиска да исти представља и извесну компензацију за изостанак фамозног руског "њет" агресији НАТО пакта.
Истина је да се Споразум не односи на све производе, али су листе изузетих роба (како за извоз у Србију, тако и за извоз у Русију) утврђене у самом споразуму.
У слободном режиму извоза из Србије у Русију нису: месо и месне прерађевине, бели шећер и производи од шећера, чоколаде, сок од јабуке, пиво, вино и алкохолна пића, цигарете, велики број лекова, сапун и препарати за прање, текстил, теписи, ваздушне вакумске пумпе, гасни компресори и вентилатори, фрижидери и замрзивачи, веш машине, регистар касе, телевизори и видео монитори, трактори, путничка возила, дрвени намештај и сл.
Проблем је што споразум руска страна није ратификовала у Думи (кажу да би тада имали великих проблема са СТО), а оно што није ратификовано не може ни да се мења, тј. да се смањује листа изузећа од споразума. Постоји идеја да они то пребаце на ниво Владине уредбе, како би лакше могли да се носе са захтевима СТО. Било како било, споразум је у функцији и предузећа га користе.
Штета што су путничка возила ван споразума. Да нису, лако би се нашао озбиљан купац за Заставу или би нам дошле неке гринфилд инвестиције у производњу аутомобила. Свакако треба од Руса то тражити, макар као део гасно-нафтног аранжмана.

ВГ

Marko Paunović said...

Veljo,

Sve ste u pravu. Koliko se ja secam, na listi proizvoda koje NE mozemo da izvozimo bez carine se prakticno nalazi skoro sve sto bi ikada mogli da izvozimo. Taj sporazum je bio cisto demagosko-marketinska stvar. Nazalost.

Sto se ratifikacije u Dumi tice, prica o STO nije bas tacna. Odnosno, ovakav kakav je, sporazum svakako ne bi mogao da "prodje" u STO kao FTA, jer je previse toga izbaceno iz njega. Ali, ako bi se lista izuzetaka svela na samo nekoliko proizvoda, STO bi prihvatila nas FTA u skladu sa clanom 24. GATT-a.

Znaci, ako bi seli sa Rusima i dogovorili se da svi proizvodi budu obuhvaceni slobodnom trgovinom, ni oni ni mi ne bi imali problem sa STO-om i mogli bi da ga ratifikuju bez problema.

Веља said...

Марко,

Споразум вероватно јесте настао превасходно из демагошко-маркетиншких разлога, али је у међувремену почео да се примењује и доноси добит предузећима која из Србије извозе у Русију робу обухваћену споразумом. Истина је да бројне робе које би нама биле занимљиве за извоз нису у бесцаринском третману, али исто тако огроман број роба јесте. Нпр. путнички и тркачки аутомобили су ван споразума, али камиони и аутобуси јесу.
Проблем Србије је што је наша производња великим делом и даље недовољно конкурентна, па јој ни олакшање царине некад не помаже у пласману.
Споразум и даље остаје један од најбитнијих адута које Србија има у привлачењу страних улагања у односу на друге државе региона, с обзиром да слободну трговину са Русијом, осим бивших совјетских република и Србије нема више ниједна земља на свету.
Неки страни улагачи су у Србију дошли искључиво због овога, попут Лор Индустри (Французи у Бачкој Тополи који целокупну производњу бесцарински пласирају у Русију; тренутна вредност извоза око 50 милиона евра годишње). Поједине битне улагаче интересује само то: нрпр. Фолцваген и евентуална куповина Заставе.
Испоставља се да је ипак лакше из Србије пласирати у Русију и не плаћати царину, него организовати производњу тамо (ниво нецаринских баријера, корупције и сл.).
Аргумент Руса у вези нератификовања је СТО, али не због тога што им се замерају робе-изузеци, већ зато што би се тражило да и према другим привредама олабаве царински режим. Тако су бар до сада тврдили.

ВГ

Marko Paunović said...

Moguce je da Rusi lazu. :)

Istina je da postoji konflikt izmedju FTA-a i STO-a, jer su FTAovi uglavnom bilateralni, pa mnogi smatraju da oni "podrivaju" celu poentu STO-a - ravnopravan tretman svih zemalja.

Medjutim, ipak je dozvoljeno da se potpisuju FTA-ovi, koji liberalizuju "substantially all the trade in goods between its members".

A argument "ako damo vama, moracemo i ostalima" mi nije previse uverljiv. Uvek mogu da im kazu "Pa ne mozemo da damo i vama, vi niste nasa pravoslavna braca, a niste nam ni dali svoju naftnu industriju", ili tako nesto. :)

A, sa druge strane, kako je EU mogla da nam da slobodan izvoz prakticno svega?

Веља said...

ЕУ и СТО нису баш у љубави, напротив. СТО контролишу Американци. Конфликти су у разним областима, нарочито код пољопривредних производа. То се најбоље види када иста држава истовремено преговара о чланству и у једној и у другој организацији.
Србија је једна од држава које су у таквој ситуацији. И СТО и ЕУ постављају супротне захтеве и траже концесије у односу на позицију која се паралелно преговара са другом организацијом.

ВГ