Komentator fg odlično primećuje da je bolje da poreska inspekcija kažnjava lokale novčanom kaznom, nego zatvaranjem na određeno vreme:
"Mera koja im je izrečena kao sankcija za prekršaj sastoji se uglavnom u zatvaranju lokala na pet dana i novčane kazne. Novčana kazna mi je sasvim jasna ali ono što mi je neshvatljivo jeste to zatvaranje lokala. Čemu to?"
Novčana kazna je uvek najefikasnija jer jedina ne stvara ono što se zove deadweight loss ili "čist gubitak" (taj prevod mi je bolji od "trošak mrtvog tereta", ima li neko drugu ideju?). Kad je kazna novčana, to je samo preraspodela, od vlasnika prodavnice koji je prekršio zakon, prema budžetu. Kad je kazna zatvaranje, onda je to opet preraspodela, ali uz dodatni gubitak. Vlasnik je kažnjen jer ne može da radi, ali budžet ništa ne dobija. Kolika treba da bude novčana kazna može se raspravljati, ali uvek je bolje povećati kaznu nego zatvarati lokal. Ne za vlasnika -- njemu možete povećati novčanu kaznu toliko da bude ekvivalentna gubitku zatvaranja, nego gubitak za budžet i za kupce koji u toj radnji obično kupuju. Čist gubitak.
Važnije, to je generalni princip. Novčana nadoknada je kod bilo kakvih prekršaja najefikasnija vrsta kazne. U idealnom libertarijanskom pravnom sistemu, zatvori bi bili smanjemi na minimum jer bi sve kazne bile novčane. Javni tužilac ne bi postojao, jer bi svi prekršaji bili privatni. Jedino sam oštećeni može da pokrene postupak, a on ne bi tražio zatvaranje okrivljenog jer od toga nema ništa, nego novčanu nadoknadu. Paradoks u postojećem sistemu je što kad vas neko opljačka ili prebije, onda sud za koji opet vi plaćate, šalje počinioca u zatvor koji vi porezima finansirate. Efikasnije rešenje je da se samo razreže suma koju počinilac mora da vam isplati. Velika suma, ekvivalentna tim godinama koje bi proveo u zatvoru. Pa neka se snalazi. Oštećeni je nadoknađen, a čistog gubitka nema jer nema gubljenja vremena u zatvoru (slično ovom zatvaranju prodavnice na pet ili petnaest dana).
Ovaj sistem nigde ne postoji u celini (postojao je nekoliko vekova na Islandu i dobro funkcionisao), ali je dobar kao model. Uvek treba težiti ka manje kazni zatvaranja, što ljudi što prodavnica, a više novčanih poravnanja. Poenta je da je to efikasnije za sve. U ekonomiji ima besplatnih ručkova.
12 comments:
Problem sa novcanim kaznama je sto, ako su jednake, odvracanje od prekrsaja moze da bude veoma nisko kod bogatih ljudi. Ako bi kazna za ubistvo bila, recimo, milion evra, ima ljudi koji bi rado platili milion evra da se neko "ukloni".
Sa druge strane, odredjivanje kazne u zavisnosti od necijeg bogatstva opet nije fer. Recimo, ne bi bilo fer da neko ko je siromasan placa 100 dinara kaznu za brzu voznju, a neko ko je bogat placa 100.000 dinara, jer obojica mogu da dovedu do istog troska - recimo gubitka necijeg zivota.
Slanje ljudi u zatvor (zatvaranje radnje na neko vreme) oduzima ljudima nesto sto svi manje-vise vrednuju - vreme.
Takodje, time se otklanja mogucnost da neko ko nema nikakvu imovinu prodje nekaznjeno. Naravno, postoji mogucnost da se on onda sustinski otera u ropstvo dok ne otplati stetu. Sto i nije mnogo razlicito od zatvora, a jeste efikasnije.
Poenta je što bi oštećeni podnosio tužbu. Protiv milijardera bi ta tužba biti na milijardu, tako da bi kazne prirodno bile fleksibilne. A to nije toliki problem kao što izgleda, jer ako pogledaš raspodelu bogatstva u zemlji onda nema neke razlike. Koliki je procenat milionera? Nisam siguran da su razlike u bogatstvu veće od razlika u vrednovanju vremena. Milioner u zatvoru ima veći oportunitetni trošak od siromaška, tako da je i onda njegova kazna veća.
Kazna za brzu vožnju nije privatna tužba. Ali kad jednom naprave sudar, u zavisnosti od toga da li me udario BMW ili Fića tražiću različitu nadoknadu. To je istovremeno i efikasno, jer su toga svesni i vlasnik BMW-a i vlasnik Fiće što ih tera da manje više jednako paze.
"Vlasnik je kažnjen jer ne može da radi, ali budžet ništa ne dobija."
Budžet ništa ne dobija od vlasnika te prodavnice ali će doći do većeg prometa u ostalim prodavnicama tako da je efekat na budžet verovatno nula.
Jeste efikasnije, ne dovodim to u sumnju.
Pitanje je da li zelimo da zivimo u svetu u kojem te neko pijan udari na ulici, pa kaze "Tuzi me, ionako mi se sva imovina vodi na zenu". :)
Marko, sudovi nisu toliko naivni, ti problemi se lako mogu rešiti. Na kraju, može se uvesti izbor za oštećenog, pa ako hoćeš traži odštetu, a ako hoćeš šalji ga u zatvor.
Pingvin, to nije igra sa nultom sumom. Jedan deo će preći u druge prodavnice, a to je već gubitak u korisnosti za kupca, koji po definiciji preferira ovu prvu. A drugi deo neće preći nigde, što je gubitak i za te kupce koji su odustali i za budžet.
Nisam ni rekao da je igra sa nultom sumom, rekao sam da je efekat na budžet verovatno nula. Ako mi zatvore prodavnicu u kojoj kupujem, ja hleb da kupim moram i kupiću ga u sledećom koja nije zatvorena. Malo je stvari koje neću kupiti ako prodavnica u kojoj kupujem zatvorena.
Ako kazes da moraš da kupis na drugom mestu, onda ustvari kažeš da je igra sa nultom sumom. Problem je što neke stvari uopšte neće biti kupljene ni na drugom mestu, zato je suma negativna.
Ali slažem se da je efekat na budžet manji od efekta na kupce, naročito u ovom konkretnom primeru sa radnjama.
Marko,
po našem Krivičnom zakoniku novčana kazna bi trebalo da se određuje u zavisnosti od bogatstva učinioca krivičnog dela, tačnije u zavisnosti od njegovih godišnjih prihoda i nužnih rashoda (ako mi ne veruješ, pročitaj član 49. Krivičnog zakonika). Međutim, sudije uglavnom to ne primenjuju (jer ih mrzi da računaju) već novčanu kaznu paušalno određuju. Napisaću dole zašto mislim da to možda i jeste ok, ali i ti si to napisao u prvom pasusu prvog komentara.
Slaviša,
potrebno je da pravimo razliku između naknade štete i kazne.
Svrha naknade štete je da oštećenog dovede u ono stanje u kome se nalazio pre nastanka štete. Zato se naknada štete određuje u zavisnosti od visine štete a ne u zavisnosti od bogatstva onoga koji je prouzrokovao štetu. Dakle, važno je šta vozi taj koji je pretrpeo štetu, a ne šta vozi onaj koji je prouzrokovao štetu.
S druge strane, svrha kazne je, između ostalog, i da učinioca krivičnog dela odvrati od toga da ubuduće čini krivična dela. Zato se novčana kazna određuje i u zavisnosti od bogatstva učinioca krivičnog dela i u zavisnosti od težine krivičnog dela (a time i visine štete). Ali iznos novčane kazne se ne uplaćuje oštećenom, već u budzet, jer treba da pripadne svim građanima, a ne samo oštećenom. Oštećeni će dobiti naknadu štete i nema razloga da mu pripadne više od toga (naravno ako je ta naknada pravilno utvrđena). Pritom će oštećeni dobiti i naknadu materijalne štete (stvarne štete i izmakle dobiti) i naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni strah, fizički i duševni bol).
Izvinjavam se ako vas vređa što vam se obraćam sa "ti" ali dugo čitam vaše komentare, pa imam osećaj da se već poznajemo
Dobro, sve dok je i kazna novčana nema problema. To je jednako efikasno i isto deluje na odvraćanje, bez obzira da li novac od kazne ide u budžet ili oštećenom ide i naknada i kazna.
Ja sam skloniji rešenju da sve ide oštećenom. A tih slučajeva ima i u praksi, kao kaznena nadoknada (punitive damages) u Americi. Kada neko dobije milionski iznos od prodavnice zato što je kupio pokvareno mleko. To je klasična kazna a ne nadoknada, ali sva ide oštećenom.
Moj problem sa kaznom koja zavisi od bogatstva je u tome sto se lako moze izbeci. Ako ja hocu nekoga da ubijem, ali sam bogat, pa bi kazna bila milion evra, onda nadjem nekog sirotana za koga bi kazna bila 10.000 evra, platim mu 50.000 i svi smo srecni. Osim onog ubijenog.
"Ja sam skloniji rešenju da sve ide oštećenom."
Ne vidim razlog zasto bi sve islo njemu, samo zato što je imao sreću da naleti na pokvatenu bocu mleka. To mi onda lici na lutriju. Po toj logici bi i besplatne akcije treblo podeliti nekolicini slucajno odabranih građana, pa da se bar oni ovajde, a ne ovako da svi dobijemo po nista.
Marko, slažem se da novčana kazna nije odgovarajuća za najteža dela. Ukoliko bi postojala samo novčana kazna, ljudi bez ikakve imovine bi mogli da pljačkaju i ubijaju koliko god žele. A većina kriminalaca zvanično i nema ništa od imovine.
Novčana kazna koja zavisi od bogatstva je zamišljena kao zamena za novčanu kaznu koja ne zavisi od bogatstva, a ne kao zamena za kaznu zatvora.
Mislim da bi najefikasnije bilo ono što je predlagao Andrej Stanimirović - da se ubica preda rodbini žrtve, pa oni nek vide šta će s njim, ali mi to baš ne zvuči humano.
Ali nema ni posebnog razloga da sve ide budžetu. Nije on ništa skrivio državi ili "društvu" pa da se njima uplaćuje.
Možda može da ide u dobrotvorne svrhe po njegovom ili izboru oštećenog.
Svejedno, to je normativno pitanje, oko glavnog se slažemo.
Post a Comment