23 March 2008
Najpametniji u Srbiji
Kategorija:
Razno
Koliko ekonomista ima u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti? Ja sam našao jednog. Izvesni Časlav Ocić. Nema Ljube Madžara, valjda nije zaslužio. Ili to ili nema mesta od silnih pesnika, književnika, slikara, muzikologa, vajara i kompozitora. Mislim da bi prva odluka nove vlade trebala da bude ukidanje finansiranja SANU. Kada su već tako pametni neka zarade pare sami.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
10 comments:
imam jedno pitanje. sta mislite o potrebi za regulacijom pojedinih industrija i sta je dobra a sta losa regulativa? koliko je dobro uradjena regulacija finansijskog sektora u srbiji i gde su granice, jer je jasno svima da je osnovna regulacija neophodna ali da se ne moze i ne treba odredjivati sve jer je to kontraproduktivno tj. imati previse regulacije je kao nemati regulaciju uopste.
ipak je bolje imati i preobimnu regulaciju nego nemati uopste
maja
ovo samo potvrdjuje moje predvidjanje da ce maja biti sledeci predsednik srbije, ili bar premijer.
i sta jos treba uraditi tj. koje zakone doneti i primenjivati u oblasti finansijskog sektora kako bi se stanje popravilo? kako smanjiti nadoknade koje banke naplacuju i kako ojacati trgovanje peko berze i podstaci IPOe?
Anonimus pogledajte studiju centra za slobodno tržište o finansijskim tržištima u Srbiji koja daje odgovor na vaše pitanje.
Link
anonymous:
Vezano za Maju Gojkovic. Ja ne mogu da joj poverujem sve dok tvrdi da "joj nije jasno zasto su je izbacili iz SRS-a". Ako njoj nije jasno zasto su je izbacili, to znaci da ona nije odustala od radikalske politike. Da je odustala, bilo bi joj jasno.
naravno da joj je jasno nego prica pricu zbog glasaca radikalskih koje bi htela da pokupi
autori studije kazu da je monetarna politika ekspanzivna i u prilog tome navode nisku referentnu kamatnu stopu i posledicni rast mnovcane mase, a pri tome se ne pominje da rast novcane mase u srbiji ne dolazi od primarne emisije na koju se placa referentna kamatna stopa nego od visokog priliva evra, tako da visina kamatne stope nbs na plasmane bankama nije nesto mnogo relevantna, a istovremeno se zalazu za evrizaciju gde bi bilo nemoguce voditi restriktivnu monetarnu politiku jer onda ne postoji referentna kamatna stopa kao kategorija, vec se jedino moze voditi politika visoke stope obaveznih deviznih rezervi sto sada autori kritikuju ali im to jedino ostaje ako bi srbija prihvatila evro.
i drugo, zalazu se za fluktuirajuci devizni kurs, koji bi u sadasnjoj situaciji stegao omcu oko vrata svima koji su uzeli kredite u evrima ili sa deviznom klauzulom.
i jos nesto, ne slazem se da bi smanjenje obaveznih deviznih rezervi dovelo do smanjenja kamata koje placaju pravna i fizicka lica srbije. pre bi bilo bolje da se dozvoli uzimanje kredita od stranih banaka ili bar da se dozvoli posrednicima da prodaju kredite stranih banaka. oni naplacuju te kamate ne zbog visokih depozita nego jer su napravili neku vrstu dogovora jer je trziste zatvorenio i nema dovoljno konkurencijw. razumem potrebu drzave da spreci dolazak sumnjivih banaka ali treba vrsiti strogu selekciju a ne skroz zabraniti dolazak novih
svidja mi se studija, interesantna je, nemam sad vremena da je detaljno komentarisem, ali cu ostaviti oprimedbe cim budem imao vremena da sve prociram.
Ekonomski argumenti su od sporednog značaja kada se određuje poželjan nivo nasilne regulacije bilo koje oblasti života ljudi. Ponekad je očigledno da će stvari odmah ići na bolje pošto se ukine nasilna intervencija, ponekad nije. Etatisti često koriste činjenicu da je ponekad teško pokazati odnosno objasniti mehanizam koji uprkos "dobrim namerama" unazađuje i osiromašuje ljude. A čak i kad neko učini mentalni napor i sroči objašnjenje, onda se često čuje "ne verujem", "nije to baš tako", ili čoveka gledaju kao ludaka koji veruje u nekakve teorije zavere. Kao da je bitno što neko ne veruje ili nije u stanju da shvati objašnjenje nužno loših posledica nasilja.
Jedino što je bitno, to je da nasilja ne sme da bude. U suprotno veruju nasilnici i domaće životinje. Odraslim ljudima nema šta da se objašnjava, stvar je jasna sama po sebi. Iz toga vrlo jasno sledi da je svaki nivo nasilne regulacije nepoželjan. Na primer: zabrana štampanja privatnog novca, korišćenja bilo koje valute za razmenu, regulacija bankarstva, itd., da navedem samo par primera nepoželjne regulacije i nasilnog mešanja države u dobrovoljne odnose ljudi.
Da navedem jednu analogiju: rasprava o ukidanju ropstva. Robovlasnike će sasvim sigurno jako ekonomski da zaboli kad se dojučerašnji robovi spakuju i odu tamo gde misle da će živeti bolje. Mnogi robovi će po prvi put osetiti odgovornost za sopstveni život, što je mnogima gore nego robovanje. Ali naravno da je potpuno bespredmetna diskusija o "poželjnom ili optimalnom stepenu ropstva".
anonymous, kao jedan od autora moram da branim studiju:)
niko nije rekao da bi smanjenje obavezne rezerve automatski dovelo do snizavanja kamata ali je sigurno jedan od preduslova da se to dogodi. a u studiji i pise da je veliki deo kreditiranja privrede presao na cross border, tj. maticne kuce banaka sa stranim kapitalom direktno finansiraju klijente. ali to moze da vazi samo za velike projekte, ne zna retail i mala preduzeca.
Post a Comment