Prethodnih dana (a toga će verovatno tek biti) smo mogli da primetimo pozive na bojkot proizvoda i usluga firmi iz država koje priznaju nezavisnost Kosova. Iako ja lično ne mislim da će se uprava McDonaldsa u Americi, a naročito američka vlada, posebno potresti što će promet u McDonaldsu u Beogradu pasti za 5-10%, mislim da je taj poziv legitiman, sve dok se fizički ne blokira ulaz ili izlaz iz objekta i sve dok se radi o potpuno privatnoj inicijativi. Takve stvari su potpuno normalne na Zapadu i mislim da to nije nešto što liberali treba da osporavaju. Svako (osim državnih organa) treba da ima pravo da pozove na bojkot čega god hoće i da mirno protestvuje ispred tih objekata.
Međutim, moguće je da ima oblasti u kojima poziv na bojkot može da dovede do značajnijeg pada prihoda (recimo, u mobilnoj telefoniji). I tu se vidi sva lepota stranih investicija. Nasuprot široko rasprostranjenom stavu da strana investicija u Srbiji znači da sada stranci imaju uticaja na srpsku politiku, situacija je upravo obrnuta - mi sada imamo njihovog "taoca" i možemo da utičemo na njihovu politiku. Koliko i kako možemo da utičemo je drugo pitanje, a zavisi od mnogo faktora od kojih je najvažniji uticaj te firme na politiku u stranoj zemlji.
Sa druge strane, razbijanje izloga i demoliranje lokala su krivična dela i policija bi morala da pohapsi odgovorne. Jedino pitanje koje se tu postavlja je da li država treba da iz budžeta obešteti one koji su pretrpeli štetu u protestima. Mislim da postoje dobri argumenti i za i protiv. Sa jedne strane, prozori su razbijeni zbog nedovoljne aktivnosti policije, pa država treba da nadoknadi štetu. Sa druge strane, kada su meni obili razbili prozor na kolima kako bi ukrali radio, ja sam opet mogao da tvrdim da je to zato što policija nije dobro radila svoj posao, ali sam ipak morao da se obratim svom osiguravajućem društvu za naknadu štete. Sve u svemu, sklon sam da zaključim da država nema obavezu da nadoknadi štetu (jer štetu nije svojim činjenjem naneo neki državni službenik), ali da bi, sve jedno, bilo lepo da Srbija plati popravku oštećenih lokala i ambasada. Naravno, policija bi morala i da uklanja sve fizičke blokade stranih firmi (odnosno, sasvim precizno, domaćih firmi u stranom vlasništvu), ako ih bude bilo.
Moram i za kraj da napomenem da je zaista dobro što Vlada nije odlučila da uvede trgovinski embargo prema Kosovu. Takva mera bi bila glupa, nesprovodiva i štetna za Srbiju i Srbe na Kosovu.
14 comments:
"sklon sam da zaključim da država nema obavezu da nadoknadi štetu"
Zakonodavac je drugačije zaključio, pa je članom 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisao da "za štetu nastalu smrću, telesnom povredom, ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, ODGOVARA DRŽAVA čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu"
Mada, tek sad vidim da se u ovoj odredbi kao oštećeni pominju samo fizička lica.
jedina razlika je u tome sto je ovde policiji zabranjeno da hapsi one idiote. naravno, to drzava ne priznaje bas kao sto ne priznaje da je ona na prvom mestu i organizovala te huligane. ko sto samardzic rece sinoc - mi bi to osudili/sankcionisali samo kad ne bismo mislili da ti ljudi imaju pravo da se bune
Ja se slazem da drzava TREBA da nadoknadi stetu. Pitanje je samo da li MORA.
Velja Ilić je rekao: "Demokratija i kada se razbije neki prozor na stranim ambasadama".
Ja ne bih rekao da je to netacno.
Unistavanje imovine jednostavno nema nikakve veze sa demokratijom. To je zabranjeno i u diktaturi.
Nije demokratija jer se na taj nacin ugrozava tudje pravo.
Sto se tice price sa taocima, osim sto su strane firme nasi taoci, nasi ljudi koji rade u tim firmama (sto je 90% zaposlenih) su taoci tih firmi jer pogodi koga ce da otpuste kad se smanji promet usled bojkota i kome ce da naplacuju veci porez da bi ovima isplacivali socijalno.
Demokratija nema veze sa tudjim pravima. Demokratija znaci "vladavina naroda" ili, ako hoces, "vladavina vecine". Vecina moze da izglasa zakon koji kaze "dozvoljeno je demolirati tudje ambasade". I to bi bilo demokratski.
Sad, sto mi demokratiji pripisujemo i zastitu manjina, i zasitu svojine i slobodne medije i sve ostalo, to ne mora da ima veze sa demokratijom. Zamisliva je diktatura sa svim tim stvarima, kao i demokratija bez svega toga.
Sto se "talaca" tice, zavisi od sektora, odnosno od udela onoga sto ekonomisti zovu "sunk costs", a sto neki nasi autori zovu "ireverzibilnim troskovima". Recimo, kod banaka, ili kod svih koji se igraju na berzi je udeo tih troskova relativno mali. Oni mogu (relativno) lako da pokupe pare odu. Kod US Steela na primer, udeo tih troskova je visok. Jednostavno, ne mogu da uzmu fabriku i da je odnesu. Mogu nesto, ali ne sve.
Poenta nije da to treba da se radi, nego da, ako neko iko ima politicke koristi od strane investicije, onda je to onaj ko je "prima", a ne onaj ko je "daje".
Ako cemo po tvom primeru, ovde je vecina izglasala zakon po kome nije u redu demolirati nista ni u kom slucaju niti ugrozavati prava manjina sto je u ustavu koji su izglasali svi osim LDP. Znaci vecina je tako htela. Onda izadje manjina i demolira i to je odjednom demokratija?
Shvatam da bi i tvoja i Veljina izjava istrgnute iz konteksta bile tacne ali obojica ste to rekli u nekom kontekstu (Velja na pitanje novinara) - sto bi reko ministar Brka "neke stvari ne mozete posmatrati van konteksta" :)
Mozda nisam bio jasan. Pre par nedelja je Slavisa imao dva relevantna posta. Jedan je bio u kojem objasnjava izraz "nije cak ni netacno". U sustini, to znaci da je izjava pogresna sa toliko mnogo aspekata, da cak nije ni netacna.
Drugi njegov post je bio na temu demokratije. Demokratija znaci to sto znaci - sta god narod izglasa, koliko god da je glupo, to je demokratski. Pa zar su malo puta "narodni predstavnici" otimali imovinu potpuno u skladu sa zakonom i procedurom? Cak i kradja moze da bude "demokratska". Samo je nazovete "obavezna solidarnost" i eto. Demoliranje je prosto krsenje zakona, krivicno delo. Da li je "demokratsko" je potpuno irelevantno.
Nisam prokomentarisao komentar prvog Anonymousa koji je naveo clan iz Zakona o obligacionim odnosima. Izgleda da se to odnosi samo na fizicka lica, sto meni apsolutno nema nikakve logike. Sasvim je moguce da postoji neki drugi clan koji propisuje istu obavezu i za pravna lica.
Ovo je jedini clan koji govori o odgovornosti usled teroristickih akata, javnih demonstracija ili manifestacija.
I u komentarima Zakona o obligacionim odnosima se govori da je ogranicenje odgovornosti samo na stetu koja je prouzrokovana fizickim licima NEPRINCIPIJELNO, ali da ima indicija da drzava obestecuje i pravna lica (iako po zakonu nije obavezna na to).
Ni meni to nema logike sada, ali mozda je razlog to sto su u vreme donosenja Zakona o obligacionim odnosima (1978. godina) sva pravna lica bila u drustvenom ili drzavnom vlasnistvu, pa drzava nije smatrala da treba da isplacuje naknadu samoj sebi. A mozda se radi o previdu
Moguce je da za pravna lica obavezno osiguranje pokriva i stetu nastalu na demonstracijama. Onda se pitanje svodi na to da li drzava treba/mora nadoknaditi stetu osiguravajucim kucama.
Kakvo OBAVEZNO osiguranje?
Pa pravna lica moraju da se obavezno osiguraju, protiv pozara i slicnih stvari. Moguce je da to pokriva i ostale "vise sile".
cini mi se kao da sam nacuo danas da ce Slovenija da trazi nadoknadu stete od Srbije, ne bi bilo lose obratiti paznju kako ce da se zavrsi ta prica.
Post a Comment