Izgleda da se politika ovde meri po namerama, a ne po rezultatima. Milošević, Šešelj, Koštunica, Tadić, svi su imali najbolje namere po svojim nacionalističkim merilima. Ali kakvi su im rezultati? Za vreme Miloševića egzodus Srba iz Krajine, za vreme Miloševića i Šešelja faktički gubitak Kosova, za vreme Koštunice i Tadića i formalni gubitak Kosova i propuštanje da se dođe do nekog srednjeg rešenja. Naravno da je ovo rešenje sa Kosovom sada nepravedno, isto kao što je bio i egzodus iz 1995. ili bombardovanje iz 1999. Ali to je zato šta sva mudrost srpske diplomatije stane u basnu o ovnovima na brvnu. Scenario je svaki put isti: Srbija traži više nego što joj pripada, odbija da pravi ustupke, i na kraju zbog toga izgubi sve.
Interesantno je da Đorđe Vukadinović juče u Politici počinje tekst sa "Svi smo znali da će se to dogoditi". Ako ste znali, zašto se niste ponašali kao da ste znali? Zašto niste predložili rešenje koje je bilo bolje od sadašnjeg, a opet dovoljno dobro za Albance i EU da se jednostrana nezavisnost predupredi?
Rešenje koje smo recimo mi na ovom blogu predlagali je bila podela Kosova. To je bilo potkrepljeno argumentima kao što su stav međunarodne zajednice, važnost EU procesa za budućnost Srbije, ekonomski pragmatizam, prihvatanje činjenice da Srbi i Albanci uglavnom ne vole da žive zajedno, kao i suočavanje sa nekim istorijskim zabludama, prećutkivanjima ili lažima o Kosovu kojima nas je naša sopstvena državna propaganda decenijama izlagala. Onda smo u komentarima optuživani da smo antisrbi, izdajnici i plaćenici. (Inače upravo suprotno je slučaj, jer ovakvim istupima ne samo da ne dobijamo ništa, nego uglavnom diskvalifikujemo sebe učešća u isplativim državnim projektima).
Pre samo tri meseca podela Kosova je bila realna opcija. Predsednik, premijer, ministri, analitičari su propustili da to predlože iako su znali ili morali znati da će u slučaju tog propusta uslediti jednostrano proglašenje nezavisnosti. Svaka strategija se formuliše u odnosu na ponašanje protivnika. Ako smo znali da će Albanci ako sve ostalo propadne na kraju sami proglasiti nezavisnost i da će EU, SAD i ostali to prihvatiti, zašto nismo formulisali predlog koji Albanci i EU ne bi mogli da odbiju?
Zato se, što se Srbije tiče, ovo mora posmatrati kao skandalozan poraz naše diplomatije. I neko mora preuzeti odgovornost. Ako premijer ne podnese ostavku hoće li barem neko od njegovih savetnika dobiti otkaz? Ministar za Kosovo i Metohiju? Hoće li neki kolumnista javno priznati grešku? Možda su oni svi patriote, ali njihova politika je izdajnička. Tako govore rezultati.
5 comments:
Koliko sam ja shvatio, a mozda bas i nisam to najbolje shvatio, nasa Vlada je smatrala da ce sever Kosova biti "nas" ovako ili onako. U sustini argument je "sto da trazim nesto sto cu da imam u svakom slucaju?".
Sto se mene tice, taj rezon je los, sto je pokazala i nova kosovska zastava. Na njoj se nalazi slika Kosova u sadasnjim granicama (a zastavu je pravila "medjunarodna zajednica"), tako da mislim da je voz za podelu prosao. Voleo bih da gresim, ali mislim da je tako.
Ja mislim da nasa vlada nije imala u vidu cak ni to sto kazes - da ce taj severni deo Kosova ionako pripasti Srbiji. Jer kako bi kasnije, tj sad mogli da obrazloze prihvatanje podele, cak i da im je neko ponudi (a nece, to je jasno): u tom slucaju bi morali da prizaju juzni deo Kosova kao nezavistan, a onda bi se postavilo pitanje, cemu je sluzilo celo ovo zamajavanje godinu i po dana smesnih pregovora i inacenja. I moralo bi se objasniti kako je to neprihvatljivo da se odreknemo 13% teoritorije, a prihvatljivo 11%? "Krsenje pravde i prava" i "politika sirove sile" su prihvatljivi na 11% duse, ali nisu na 13%?
Dalje, ja mislim da u nasoj politickoj eliti prevagu uzimaju ljudi koji NACELNO, a ne iz nekih taktickih ili provremenih razloga, ne zele integracije Srbije na Zapad, i ova stvar sa Kosovom im vrlo dobro dodje kao izgovor zasto recimo ne treba da idemo u EU. Kostunica je, ako ste zapazili, juce govorio o okretanju novog lista u istoriji Srbije. To znaci, da se ne lazemo, da on misli da Srbija treba da se integrise sa Rusijom, ili da bude nesvrstana, a ne clan EU. On i ljudi oko njega imaju potpuno novu geopoliticku doktrinu koja kaze da Srbija moze i mora bez Zapada. To su vise puta ponovili. Ja mislim da se mnogi ljudi u Srbiji jos uvek zanose idejom da ce Kostunica za mesec dana reci, puj pike ne vazi sto sam pricao, idemo sad u EU. Ne, on ide nazad, zajedno s radikalima i socijalistima, samo je pitanje do koje tacke na tom putu ce ga Tadic slediti.
U sjajnom tekstu Bujosevica u STATUSU kaze da kada je pitao Djindjica sta je ce biti sa Kosovom ovaj mu je rekao da cemo prvo pokusati da napravimo konfedeaciju Crna Gora, Kosovo, Srbija ako ne ide, onda cemo da gledamo kako da ga podelimo ako ni to ne ide onda cemo da vidimo sta mozemo da dobijemo za njegovu nezavisnost. Parafraziram ali to je suština.
To se zove realna politika i imanje strategije. Gradjenje strategije na činjenici da će biti ono sto biti ne može samo potvrdjuje Ivanove zaključke o potpunoj promeni politike i budućnosti koja nas očekuje. Mene najviše čudi (ako uopšte može više da me razočara ili začudi) rekacija Tadića koji sasvim očigledno veruje u isto ono što veruju i Koštunica i Nikolić. Ma koliko se zavarvali i stalno tražili opravdanja za njegove postupke i čekali da "sad će se promeniti i postati državnik". Na žalost tu nema nikave razlike. Očigledno je da je on toliko nesposoban da je to činjenica koja treba jako da zabrinjava.
Goran Zivkov
Ako ste slušali ministra za KiM Samardžića u Poligrafu moglo se zaključiti da će Srbija pokušati na silu da uvede svoju upravu na severu Kosova. S obzirom da kao "velike patriote" iz razloga koje je Ivan lepo objasnio nisu smeli javno da predlože tu opciju, sad to pokušavaju da uvedu na mala vrata, mimo dogovora sa međunarodnom zajednicom. Paljenje pograničnih punktova je gotovo sigurno orkestrirano iz Beograda. Međutim, takvo ponašanje u ovom trenutku može skupo da košta Srbiju i Srbe na Kosovu. Ali, kao i Miloševiću, Koštunici su potrebni sukobi na Kosovu. Bez Kosova on gubi argumentaciju za isključivanje Srbije iz evropskih integracija, gubi osnovnu temu svoje politike koja drži još to malo glasača koje ima. On jednostavno ne sme sebi da dozvoli da mirno nastavimo svoj život i posle proglašenja nezavisnosti Kosova.
Dobro došli u devedesete.
Nasa vlada je identifikovala na Kosovu kao najvaznije srpsku populaciju i zaostavstinu. Argument koji su istakli protiv podele jeste da 2/3 Srba zivi u juznom delu Kosova, a da se tamo nalaze i najznacajniji manastiri. Odvajanjem severa, u ostatku bi se Srbi sveli na marginalnu populaciju i tek tada ne bi imali sansu da opstanu kao zajednica. Gde nema ljudi nestaje i zaostavstina.
Cini mi se da je o tome govorio Samardzic.
Post a Comment