19 February 2008
Naše i njihovo
Kategorija:
Politika
Posebno mi upada u oči ovaj tekst: Koliko vredi imovina Srbije na Kosovu? Nije iz Politike nego sa B92. Ideja da imovina preduzeća na Kosovu danas nekako pripada Srbiji samo pokazuje da kosovske Albance nikad nismo ni hteli da tretiramo kao ravnopravne građane, nego kao kolonizovano stanovništvo. Kao da smo "mi" tu gradili nešto za "njih". Oni nisu deo Kosova, oni nisu stvarno bili deo Srbije ni Jugoslavije, mi smo njih samo pustili da tu žive.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
5 comments:
Koren ovog pitanja lezi u Zakonu o sredstvima u svojini Republike, kojim je skoro sva drzavna imovina u vlasnistvu republike. Recimo cak i zgrada Skupstine grada Novog Sada ili Beograda je u vlasnistvu Republike. Ne mislim da je odnos prema Albancima drugaciji od odnosa prema drugim gradjanima ove zemlje, u ovom pogledu.
Mislim da postoji veliki problem sa nespremnoscu Albanaca da izvrse denacionalizaciju veoma prostrane crkvene zemlje na Kosovu. Koliko sam ja cuo oni su poceli da izdaju tu zemlju na 99 godina, da bi onemogucili denacionalizaciju koja je recimo izvrsena u Srbiji jos pre nekoliko godina (za sada samo za verske organizacije).
Dalje, velika steta je pricinjena Telekomu koji je delimicno u vlasnistvu privatnog kapitala. Mislim da se analogno treba posmatrati i EPS a posebno proizvodne kapacitete. SFRJ je iz programa podrske Kosovu dnevno izdvajala 1 milion maraka. Taj novac bi neko trebao da vrati ako je dat kao kredit. Sve sem drustvenih preduzeca i infrastrukture treba da zadrzi starog vlasnika, znaci R. Srbiju.
Treba se podsetiti da su se Albanci duze vreme sami izopstili iz poreskog sistema zemlje i da su usvojili paralelni sistem vlasti. Ako su drzavna preduzeca finansirana iz legitimnih izvora koji nisu obuhvatali Albance, onda nije legitimno da sada ta imovina pripadne njima.
Koliko se meni cini svet je prihvatio izmenu ustava Srbije pocetkom 1990ih koji je ukinuo nadleznosti Kosova. U skladu sa tim ustavom je donet i pomenuti Zakon, pa onda UN ne bi trebalo da moze da dira vlasnicka prava Republike koja su zasnovana na njemu.
Ispravite me ako gresim.
Grešite.
Koren ovog pitanja leži u pogrešnom shvatanju da država može da bude legitimni vlasnik nečega, bilo čega. Nije sporno da će svaka država da se trudi da to shvatanje (praznoverje) maksimalno iskoristi i proširi. Naravno, može se napraviti i "zakon" po kome je to tako, ali kao što znate, nije svaka birokratska žvrljarija dostojna ni da se zove zakon a kamoli da se poštuje. I zaista kako kažete, odnos (države) prema Albancima nije drugačiji od odnosa prema drugim građanima ove zemlje. Država se prema stanovništvu ponaša kao čobanin prema govedima. Potpuno je legitimno da ljudi odbiju da ih se tretira kao goveda i da se pobune protiv države-čobanina.
Kada su se Albanci izopštili iz poreskog sistema zemlje (za šta mislim da zaslužuju poštovanje) i usvojili paralelan sistem vlasti (što će im se vrlo brzo olupati o glavu, vlast je vlast, ekspresno od čoveka napravi nitkova), trebalo je odmah da prestane finansiranje državnih preduzeća na Kosovu pljačkom stanovništva Srbije van Kosova. Krivica za tu pljačku nije na Albancima nego na državi Srbiji. Opljačkanom stanovništvu Srbije nisu krivi Albanci, jer oni nisu mogli da prisile državu Srbije da pljačka stanovništvo van Kosova i da "investira" na Kosovu. Opljačkanom stanovništvu Srbije kriva je država Srbije.
Bocconiano:
Samo delimicno ste u pravu.
Ako prihvatimo da su javna preduzeca napravljena drzavnim parama, onda ona svakako treba da imaju vlasnicka prava na teritoriji Kosova. Medjutim, to znaci i da gradjani Kosova treba da imaju pravo na odredjeni deo vlasnistva u srpskim javnim preduzecima, jer su ta preduzeca (i infrastruktura na Kosovu) napravljena mnogo pre nego sto su Albanci izasli iz fiskalnog sistema Srbije.
Da li je podela "nama sta je na nasoj teritoriji, vama sta je na vasoj" bolja od "nama od svega 90%, vama od svega 10%" je pitanje. Politicki bi nasa Vlada sigurno insistirala na drugoj opciji, ali ekonomski, meni se cini da je vrednost imovine na Kosovu manja od 10% ukupne vrednosti imovine javnih preduzeca i uopste infrastrukture. Takodje, moze se postaviti pitanje legitimnosti vlasnistva srpskih javnih preduzeca nad kosovskim. Naime, Kosovo je imalo svoja javna preduzeca (tada se nisu zvala "javna" ali svejedno), tipa Zeleznica Kosova, koja su preuzeta nakon donosenja ustava. Oni to nikad nisu prihvatili. Takodje, Vojvodina danas ima dva javna preduzeca (Vojvodina sume i Vojvodina vode), tako da ne vidim na osnovu cega bi mogli da insistiramo na vlasnistvu nad, recimo, termoelektranama.
Mnogo je veci problem sa drustvenim preduzecima koja su u medjuvremenu privatizovana u Srbiji. Na primer, kupac Beopetrola (ili Robnih kuca) je legalno kupio celu firmu ukljucujuci i imovinu na Kosovu, ali mu vlast na Kosovu ne da da raspolaze svojom imovinom. To jeste problem i tu ce, pretpostavljam, morati da se trazi neko resenje.
Sto se "Fonda za razvoj nerazvijenih podrucja" tice, tretman tih para je u prethodnoj sukcesiji bio jasan - ne ulazi u deobni bilans. Pare su pre svega davale Slovenija, Hrvatska i Vojvodina, a trosile ih Kosovo, Crna Gora i Makedonija. To nije bio kredit, vec je mehanizam bio slican sadasnjem "transferu za ujednacavanje", koji postoji po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave.
Ako se ja izopstim iz poreskog sistema, da li to znaci da i drugi gradjani nisu poreski obveznici?
Kojim se cinom i kojim pravom mogu npr. izopsititi iz poreskog sistema Amerike, bez konsekvenci at all? A da ne moram pod sombrero?
Da li mi autonomija daje to pravo?
Druga stvar, igramo se pitanja kokoske i jajeta, s tim sto se ne potezu istorijske vec epske recenice..
Mi zaista imamo dve razlicite nacije pod istim krovom i realna lopovska politika bila bi podela i naplata dusevnog bola. Tacka. Ceka nas gora stvar (prosto me hvata panika), moramo se zaista okrenuti sami sebi! Bog zna sta cemo tamo zateci.
Anonimus:
Da li to što ja ne verujem (u bilo šta) znači i da drugi građani ne veruju? Naravno da ne. Ostali građani slobodno neka veruju u šta god hoće, pa i u (za mene) krajnje neverovatna obećanja države. Ja ne verujem da će država sa poreskim novcem uraditi ono što obećava da će uraditi. To što se ja izopštim iz poreskog sistema, ne znači da drugi građani nisu poreski obveznici. U stvari, za državu sam i ja i dalje "poreski obveznik" i kao takvog me progoni. Ali ja znam da nisam, odnosno znam da su oni kriminalci.
Izopštavanje iz poreskog sistema bez konsekvenci at all, avaj, nije u ponudi. Sloboda se ne dobija na poklon, sloboda se otima. Dakle, ne postoji čin kojim bi se neko izopštio iz poreskog sistema na primer Amerike bez konsekvenci at all. Svaka država najžilavije i najupornije čuva svoju sposobnost da otima od sopstvenih građana. Ali to ne znači da država ima pravo na to, kao što nijedna grupa nasilnika nema pravo da pljačka bilo koga. S druge strane, svako ima pravo da se izopšti iz poreskog sistema kao što ima pravo da se odupire pljački svoje imovine. Ne postoji pravo jačeg, i zato država iako je evidentno jača od svakog poreskog obveznika - nema pravo da ga pljačka. Ovo je na žalost viša matematika za ogroman broj ljudi. Čini mi se da ste i Vi žrtva zablude da država ima nekakvo "pravo" da oduzima imovinu od stanovništva teritorije koju okupira. Država ima silu i to joj omogućava da pljačka, ali kao i u slučaju privatnih kriminalnih bandi, to joj ne obezbeđuje "pravo" da to radi.
Post a Comment