Sinoć smo, posle proglašenja Tadićeve pobede, mogli da čujemo nekoliko stavova na temu "kako preokrenuti rast Radikala" (Dušan Pavlović na RTS-u, Čedimir Čupić na B92, slična priča na Studiju B), a svi su nekako išli u istom smeru - potrebna je veća redistribucija, od tranzicionih dobitnika ka tranzicionim gubitnicima.
Ja sam već izneo neku skepsu da rezultati izbora uopšte zavise od ekonomije (ovde), ali je naravno moguće da se nešto ponovo promenilo. Ne isključujem mogućnost da "gubitnici tranzicije" zaista glasaju za Nikolića, samo je malo dovodim u sumnju. U nastavku, pretpostavljam da je to tačno, ali opet ostaje nekoliko stvari nejasno.
Prvo, ko su tačno ti gubitnici tranzicije? Ima ih svakako raznih. Recimo, ima švercera nafte, koji više ne mogu to da rade. Ima i dilera deviza. Jeste, neki su otvorili menjačnice, rade legalno, ali nije to to, manja je zarada. Takođe, ima onih koji su izgubili posao na kojem nisu primili platu od 97. Na kraju, ima onih koji su imali relativno dobar posao u propaloj firmi, primali platu, a firma onda ugašena (recimo, moja keva). Da li svi ovi tranzicioni gubitnici imaju moralno pravo na neku nadoknadu? Po meni, odgovor je jasan - ne. Da pojednostavim - ko je u Srbiji najveći gubitnik tranzicije? Verovatno Slobodan Milošević i njegova porodica. Neki gubitnici tranzicije su sasvim opravdano gubitnici i to tako treba i da ostane.
Drugo, da li su "siromašni" i "gubitnici tranzicije" ista stvar? Po meni, ne. Neki gubitnici su i dalje relativno bogati. Neki siromašni su bili siromašni i ranije. Konkretno pitanje - da li su penzioneri gubitnici tranzicije ili ne? Ako na to pitanje ne postoji jasan i nedvosmislen odgovor, onda je cela priča šuplja. Konkretno, moja baba kaže da joj je danas bolje, iako je glasala za Miloševića sve do 2000.
Treće i veoma bitno - za Radikale izgleda da glasaju siromašni i manje obrazovani. Ali, da li je to zato što su siromašni (pa će ekonomski rast i redistribucija da ih natera da promene stav), ili je to zato što su neobrazovani? Ako je neobrazovanost u pitanju, onda veća redistribucija neće pomoći.
Četvrto, pitanje ne svodi na - "koliko si spreman da podmitiš siromašne da ne glasaju za Radikale". Naravno, nijedan zastupnik ideje socijalne pravde neće to tako formulisati, ali se pitanje svodi na to. Da li želimo državu i političare, koji razmišljaju na taj način? A, kada političari počnu da razmišljaju na taj način (čitaj NIP), isti ti koji su ih savetovali da to rade, onda se pobune protiv "kupovanja glasova".
Peto, šta ako se uopšte ne radi o siromaštvu i ekonomiji? Šta ako birači glasaju za SRS pre svega zbog međunarodne politike, Kosova i korupcije? Šta ako dominantan mehanizam nije "bilo mi je bolje ranije, pa glasam za Tomu, ali ako dobijem neke pare, onda ću da glasam za Tadića", nego "ja sam neobrazovan, nemam pojma ni šta je EU, ni NATO, ni Haški tribunal, ni zašto bi mi sa njima sarađivali kad su nas oni bombardovali, a sada žele da nam otmu Kosovo, a Toma to neće da im dozvoli, neće da kleči i da im se izvinjava, a uz sve to pohapsiće sve ove lopuže"? Kako će tu redistribucija da pomogne?
Šesto, Srbija već redistribuira ogromne pare. Samo iz budžeta (stavke 1.7 i 1.8 na 2. strani) se godišnje daje oko 3 milijarde evra za subvencije PIO fondovima, Fondu za zdravstveno osiguranje i za socijalnu zaštitu. To se daje pored 1 milijarde redovnog budžeta Fonda ZZO i pored 2 milijarde redovnih prihoda Fonda PIO. Ukupno, to je preko 6 milijardi evra čiste redistribucije. Jednostavno, ne vidim koliko bi to moglo da se dalje povećava.
22 comments:
Nadam se da nikome nece pati da povecava redistribuciju (sto bi valjda znacilo da povecaju dazbine) vec da je isprave.
Lepo je da su se setili da nesto nije u redu ( zato sto nije) samo se plasim da ce ponovo da peduzmu pogresen mere. Ili pak nista.
Ispravno bi bilo ukinuti TV pretplatu, povecati nultu zonu kod poreza na prihode na realni iznos egsistencijalnog minimuma, uvesti fiksni iznos olaksice za svako dete. Sa druge smanjiti javnu potrosnju.
To bi narod brzo osetio.
Samo sto oni to nece uraditi.
Ali sta mi ovde pricamo. Posle onog ugovora sa Rusijom, svaka kritika mi se cini besmislenom.
Ova zemlja definitivno nema 50% ljudi koji su gubitnici tranzicije, a ipak 50% ljudi glasa za radikale.
nego "ja sam neobrazovan, nemam pojma ni šta je EU, ni NATO, ni Haški tribunal, ni zašto bi mi sa njima sarađivali kad su nas oni bombardovali, a sada žele da nam otmu Kosovo, a Toma to neće da im dozvoli, neće da kleči i da im se izvinjava, a uz sve to pohapsiće sve ove lopuže"?
Suština cele stvari.
Samo, što reče neko, nije mi jasno kako toliki gubitnici tranzicije u zemlji koja nije u tranziciji.
E pa nema to baš mnogo veze sa tranzicionim gubitnicima.Evo ja , na primer, živim mnogo bolje nego ranije,ali je moj glas otišao Tomi.Zašto? E pa zato što mi je dosta foliranja i ovih lopuža koje je Dinkić ( a na njih nisu gadljivi ni Tadić ni Koštunica samo su bolje zakamuflirali)okupio oko sebe,a koji blage veze sa strukom nemaju. Stručnost ispred politike? Malo sutra.
A tek Šutanovac...blagi bože...pa Petrović...teško nama.
Ne kažem da su Tomini bolji(Vučić,Krasić)ali oni ne mogu da me razočaraju.Od vlade u kojoj su Tadićevi ministri u većini više se očekivalo
Mislim da nije toliko problem u gubitnicima tranzucije koliko u nepravdi i zavisti koji ljudi osecaju. Za vreme Miloševića si imao relativno mali krug ljudi kojima je bilo dobro i veliku većinu kojima je bilo loše. Sada se povećava broj ljudi kojima je dobro i povećava se zavist. Znači ako je nekada i tebi i meni bilo loše a sada je tebi dosta bolje a meni samo bolje ja se osecam lošije nego pre. Znam da zvuči prilično bolesno ali to je ono što ja srećem kod ljudi koji izlaz traže u Radikalima, a oni uporno pričaju o socijalanoj jednakosti. Takodje, glasači radikala (možda i opravdano) misle da ljude koji povezuju sa političkim fukcijama bilo u javnim preduzećima, opštinama ili Vladi ne zaslužuju svojim kapacitetom da budu tu gde jesu jer misle da oni nisu ništa bolji od nih samih.
Generalno želim da kažem da je psihlogija a ne ekonomija rezultat ovakvog rasta radikala i da definišući strategiju u borbi protiv njih ovo treba uzeti u obzir.
Goran Živkov
To onda znaci da treba drzavna politika da deluje tako sto ce smanjivati nejednakost? npr. izrazito progresivnim poreskim stopama, porezom na nasledstvo itd
U principu se slazem sa svim komentarima. Mislim da porast Radikala samo malo ima veze sa ekonomijom, a mozda i nema uopste.
Mnogo bitnije od toga je odnos prema medjunarodnoj politici, Kosovu i slicnim stvarima.
Ali, mislim da je najbitnija stvar ova o kojoj prica Goran. Jednostavno, ljudi su zavidni (neko bi to nazvao "zeljom za socijalnom pravdom"). Sa jedne strane, vide veliko bogacenje nekih ljudi (tajkuna). Njima je prosto neshvatljivo da neko moze legalno da se obogati (otud one price - kako se on obogatio dok su svi bili siromasni). Naravno, cesto to obogacivanje i jeste bilo polulegalno ili cak ilegalno, ali nije samim tim bilo na stetu ostalih gradjana. Recimo, neko ko je svercovao gorivo ili cigare 90-ih je cinio drustveno korisnu stvar, mada vecina ljudi ne dozivljava to tako.
Sa druge strane, imamo politicare i stranacke aktiviste. Sluzbena kola, putovanja, pare, mito... A jedini kriterijum za to je clanstvo u nekoj stranci. I to ljude boli.
Mene recimo ne boli. Prosecan gradjanin ne zna sta znaci biti recimo direktor nekog javnog preduzeca. Za prosecnog gradjanina to znaci pare i moc. Za tog direktora to znaci blacenje po novinama, nemogucnost da se ikada opusti, stalne pritiske raznoraznih politicara, pretnje i ucene. Znaci i raznorazne price koje cuje sa svih strana, kako je ukrao ovo i kako je ukrao ono i podozrenje i najblizih prijatelja. Znaci i stalni strah za posao, jer se lako stecen posao lako i izgubi.
Mislim da rast Radikala ima neke veze sa socijalnom pravdom, ali bih ja tu pravdu drugacije definisao. Ne moze se protiv ovakvih stvari boriti progresivnijom poreskom politikom. Sutina pravde je u procesu, a ne u ishodu. Ako je proces bio fer i transparentan, onda je svaki ishod pravedan. I mislim da vecina ljudi to shvata. Zato niko i ne zamera Divcu ili Djokovicu na tome sto su bogati.
Borba treba da ide na dva fronta. Prvi front bi bilo distanciranje od svih tajkuna. Sadasnji Zakon o finansiranju partija to u velikoj meri omogucava. Dakle, nema otvaranja novih objekata od strane politicara, nema subvencija, nema "nacionalnih sampiona", nema "drzavnih projekata", nema prodavanja firmi po kabinetima. Ali, ima otvorenih tendera, ima sudskih procesa.
Drugi front bi bila privatizacija javnih i komunalnih preduzeca i samim tim, njihova depolitizacija.
Da li ce se to i desiti? Cisto sumnjam.
Marko,Gorane
ne slažem se sa tim da su ljudi zavidni.Ne zavide oni onima koji su se legalno obogatili (naveli ste Divca i Djokovića),možda ima i nekih ljudi u drugim sferama života.Njima se jednostavno gadi način na koji vladajuća "elita" dozvoljava svkakavim ljudima (neznalicama,nemoralnima) da se obogate samo zato da bi se i oni ogrebali za kintu.
Marko,baš mi je žao direktora javnih preduzeća...sirotani jedni.Pa ako im nije lako neka ne budu direktori.Imaju valjda barem srednju školu pa neka nešto piskaraju.
A o privatizaciji javnih i komunalnih prduzeća možemo samo da sanjamo
Da li bi se danas slavio Mladić da si imao svaki ponedeljak emisiju tipa insajdera koji bi nas suocavao sa prošlošću?
Da li bi ovakva percepcija o Kosovu bila da si proteklih 8 godina pričao o relanosti izgubljenog Kosova (u ovom slučaju imam utiak da je gradjanstvo čak i svesnije od samih poitičara pa su u dobroj meri shvatili i pored stalnog spinovanja o srcu i duši Srbije)?
Da li bi se neko bunio ko je direktor Telekoma i NIS-a, Javnog komunalnog ili parking servisa ... da si ga privatizovao na vreme? Da li bi ljudi glasali za radikale da si imao ovavkvu kampanju kao u pritekle dve nedelje, proteklih 8 godina?
Da li bi postojao spor oko korisniika državne zemje da si uradio nacionalizacju odmah kada je trebalo?
Da li bi...
Bi ali ne u ovakvoj meri. Problem je što mi imamo slučajeve zvane Pahomije, Bojić, Bata Kan Kan... ili pak Bojan Pajtic koji pred svima kaže da je "vozio" Nedu u Bodum i postane premijer Vojvodine.
Puno smo stvari sebi dopustili i sada ne treba da se čudimo. Radikali su posledica NEČINJENJA. Nročito nečinjenja na izgradnji svesti naroda. Djindjic je stalno govorio "ti moraš rešiti svoj problem" a sada se već pet godina govori "Država će ti rešiti problem".
Predpostavljam da je anonymus koji se potpisao kao Goran Živkov bivši ministar poljoprivrede.Ako je tako drago mi je što je takav čovek posetilac ovog bloga.
Gorane,Vi i gospoda Dulić Marković ste najstručniji ljudi koje G17+ ima i koji su najviše uradili na približavanju Srbije EU.
Ali zašto niste medju Dinkićevim ministrima? Zato što njemi ne trebaju stručni ljudi,već ulizice i poslušnici.
U principu se slažem sa vama ,naročito sa poslednjim pasusem
Anonymous 1:
Nije meni zao direktora javnih preduzeca, samo kazem da nisam siguran da cak i njima treba zavideti. Po meni, zavist je zavist. Da li je taj predmet zavisti pare stekao trudom, kradjom ili mu je ostavio bogati ujak, nije toliko bitno. Sve dok nema sudske presude, sve je legalno. U suprotnom, sve je pod znakom pitanja.
Ja imam generalni problem sa tim pristupom - politicari su nekome omogucili da se obogati, pa su samim tim korumpirani. Recimo, kada je EU omogucila izvoz secera iz Srbije, neki su se obogatili. Da li je iko tu bio korumpiran? Ne verujem. Akcionari mnogih banaka su profitirali time sto NBS nije izdavala nove licence za banke. Da li je iko to uradio zbog mita? Ne verujem - bila su tri guvernera i nijedan nije izdavao licence.
Anonymous 2:
Ja ne mislim da drzava treba da se bavi ispiranjem mozga (indoktrinacijom). Mislim da je to najcesce kontraproduktivno. Insajder ionako gledaju samo oni koji vec znaju sta se desava. Ko ne zeli da cuje, taj promeni kanal.
Za ovo ostalo se slazem u potpunosti. Sve stranke na vlasti su prelako presle preko afera potpuno nepotrebno. Nista ih ne bi kostalo da su nekoga izbacili iz stranke. Mada, kada je G17 rekao da je Davinic ocigledno nesto debelo zabrljao i kada su ga smenili, nisam video da ih je neko nesto posebno pohvalio. Cak sta vise, to im je nanelo dodatnu stetu.
Anonymous 3:
Pretpostavljam da ce Vam Goran odgovoriti, ali koliko ja kapiram ni on ni Ivana nisu hteli da se petljaju u nesto sto ne znaju. Nema to veze sa Dinkicem. Da je G17 dobio Ministastvo poljoprivrede (u sustini, da je izvesni tajkun dozvolio da ga ponovo dobiju) oni bi bili tamo. Ovako, nista... Ko im je kriv kad nisu davali subvencije firmama, nego samo seljacima i kad nisu dali da kupci kombinata za dzabe koriste drzavnu zemlju. :)
Marko,
hvala na pojašnjenju,a BRAVO za Gorana i Ivanu, prosto je prijatno čuti da postoje ljudi koji neće da budu ministri jer neće da se petljaju u ono što ne znaju.
Nažalost takvih je malo, a tajkuna koji odredjuju ko će da dobije koje ministarstvo je sve više,pa mislim da nije čudno što je Toma dobio preko 2 miliona glasova.
Plašim se da će na parlamentarnim izborima (a Velja ih najvaljuje je 11.05.2008.)dobiti jako mnogo i eto nam frke
Marko
Slažem se sa tobom da država ne treba da ispira mozak ali treba da se brine o pravim vrednostima (neki to zovu "zdravlje nacije") a suocavanje sa proslošću jeste jako bitno i nikada ga privatan kapital neće potencirati jer nema interes. Po meni to je jedna od uloga države. Da na domesti one servise koje privatan kapital nema interes da obezbedjuje.
Izvnjavam se što sam zaboravio da potišem prethodni komentar.
Što se tiče zašto nismo Ivana i ja u Vladi jedan od odgovrora je i taj što je Marko rekao. Na primer: Todorić u Hrvatskoj dobija oko 30 miliona EURA poljoprivrednih subvencija od Ministartva poljoprivrede Hrvatske, a naš Todorić ne da ne dobija ništa nego je i zemljište koje je pre koristio besplatno išlo na licitaciju. Sada on ima svog ministra.
Goran Živkov
Gorane,
ono što mene poražava je činjenica da će naš Todorić uvek imati svog ministra jer uvek će biti onih koji će pristati na to da se petljaju u nešto o čemu blage veze nemaju.Medjutim,teško da će u narednih 20 godina biti tako lošeg ministra kao što je aktuelni.
Aktuelni ministar je samo proizvod stanja koje je kreirano. To stanje možemo definisati kao stanje potpuno neizradjenog političkog tržišta. Znači, pored tržišta kredita, zemljišta, stoke, mleka ... važno je da se razvije i političko tržište. Ono podrazumeva da su svi jednaki i da svi imaju ista prava. Medjutim još je Džordž Orvel rekao da smo svi jednaki ali neki su malo jednakiji od ostalih. Ne postoji zemlja sa razvijenim političkim tržištem jer su uvek oni jednakiji glasniji a oni manje jednaki apatični. Kod nas je sramota baviti se politikom. Samo onaj koji ništa drugo nije znao i nije mogao “da od poštenog rada živi” odlazio je u političare i „živeo na tuđoj grbači”. Situacija se mora promeniti. Pametni moraju shvatiti da ako puste onim drugima da nas vode da neće imati pravo da se bune.
Srbija mora razviti političko tržište da bi mogla da razvija i ekonomsko.
Goran
To je tacno. Ja znam nekoliko ljudi koji su odbili drzavne funkcije jer nece ljudi da ih pljuju, da se raspravljaju sa budalama i da sede u vladi sa Veljom.
Sa druge strane, ovakav izborni sistem, gde poslanik pre svega odgovara sefu stranke, ne dozvoljava da se razvije trziste pravih politicara. Sve dok je politicaru primarni cilj da zadovolji sefa stranke, a ne birace, bice ovako kako je.
Postoji mala sansa da se neki politicari razviju na lokalu i toga ima po malo, ali ni oni ne mogu nista bez podrske sefa. Sa druge strane, ja ne znam da je u narodu popularan iko koga ja smatram pametnim i postenim.
Sve u svemu, da bi se razvilo trziste, potrebni su i ponuda i traznja, a ja ne vidim ni jedno ni drugo.
Popularna je Goga, a pritom je pametna i postena. DS bi super prosao sa njom kao kandidatom za premijera.
ko je goga?
gordana matkovic ili comic?
Pa valjda Matkovic. Rekao je covek - pametna. :)
Matkovic. Ona bi bila sjajan predsednik vlade. Mada razumem zasto nece u ovom trenutku da se vise angazuje. Verovatno cemo je vise gledati u pokosovskom ciklusu.
Korupcija i nepotizam. Znate li vi da i za najmanje mesto u drzavnoj sluzbi je neophodno imati debelu vezu. Cak i za mesta koja nikako ne bi trebalo da imaju vezu sa politikom - npr. lekari i slicno - svi povlace debele veze.
U provinciji, gde plate u drzavnoj sluzbi bude i po nekoliko puta veca nego u privatnom sektoru, svi gledaju kako se ljudi zaposljavaju preko veze. Cesto se cak i izmisljaju radna mesta za ljude koji imaju veze u partijama.
U Beogradu to ne mozete da primetite tako lako, niti se iko otima toliko za drzavnu platu, ali u provinciji se to i lakse vidi a i ulog je (relativno) veci.
Medjutim, to i dalje ne objasnjava rast radikala u sredinama koje su ekonomski uspesne, kao sto je Beograd.
Post a Comment