Bush i Kongres su se složili da ekonomiji daju fiskalni stimulus od 100 milijardi dolara, u vidu jednokratnih poreskih olakšica. Pojedincima i firmama se odbija od poreza i šalju čekovi.
Libertarijanci sa Cato institita se ljute, ali ne vidim zašto je to toliki problem. Ovo jeste kejnzijanizam, jer se radi o upotrebi fiskalne politike da bi se regulisalo kretanje ekonomije na makro nivou, odnosno predupredila ili ublažila recesija. Pravo smanjenje poreza bi bilo stalno a ne jednokratno, donelo bi izvesnost i podstaklo bi privredu da planira sa takvim porezima i ulaže na dugi rok. Ovo sa iznenadnom jenodkratnom olakšicom je samo makroekonomsko mešetarenje, gomilanje javnog duga da bi se stopa rasta i nezaposlenosti pomerile za pola procenta.
Ali sa druge strane, ako država već hoće da upravlja makroekonomijom, poreske olakšice su najbolji način za to. Nekoliko decenija ranije, a i danas u mnogim drugim zemljama, sa istom kejnzijanskom politikom bi umesto olakšica imali javne radove. Sve sa izmišljenim multiplikatorom. Ovako vlada daje građanima i privredi da sami odluče kako da potroše fiskalni stimulus. Naravno da bi stalno smanjenje poreza bilo bolje -- ali i ovo sa jednokratnim vraćanjem novca poreskim obveznicima nije uopšte loša vest.
5 comments:
"Ali sa druge strane, ako država već hoće da upravlja makroekonomijom, poreske olakšice su najbolji način za to."
Sa ovim se ne bih slozio.
Poreski sistem je troma masina. Sa jedne strane svaka izmena poreskih propisa podrzumeva proceduru u skupstini koja je prilicno skupa i koja moze da traje prilicno dugo. Kada se jednom ustanovi poreska olaksica postoji mnogo problema da se ona ukine, zbog pritiska razlicitih lobi grupa i opet je potrebna skupstinska procedura. Kod samog ukidanja poreske olaksice pojavljuje se problem retroaktivnosti primene zakona kod ukidanja. Data poreska subvenicja narocito ako se odnosi na investicije se ceni s obzirom na duzi vremenski rok ponekad i 30-40 godina. Ukoliko se desi da poreska povlastica nije bila optimalna mogucnosti podesavanja su mnogo manje nego kod intervencija na rashodnoj strani i redom.
Poreski sistem bi nacelno trebao da bude stabilan a drzavne intervecije bi trebale da se iskazuju na rashodnoj strani.
Ako zanemarimo skupštinske procedure i ograničimo se na ekonomiju, vi kažete da je bolje da isti novac država potroši direktno, nego da trošenje delegira građanima.
To može da bude tačno samo ako pretpostavimo da su ministri superiorni investitori sa velikim znanjem i najboljim motivima. Ali kad bi to bilo tako, onda bi komunizam odlično funkcionisao. Zato je bolje da troše građani i firme.
Ta argumentacija je u redu.
Ali radi se o slucaju kada drzava treba/hoce da intervenise. Cilj je sprecavanje recesije.
Intervencija treba da bude pravovremena. Kod poreza postoji veliko kasnjenje a i pitanje je koliko ce poreska mera pogoditi gde treba s obzirom na njeno opste dejstvo.
Uostalom nije svako smanjenje poreza dobro.
Ono treba da bude ravnomerno i kao i samo oporezivanje ekonomski neutralno .
Ako se radi o poreskim subvencijama, jos ako su one kratkorocne onda se takodje radi o uticaju drzave na trziste.
Zašto bi kod jednokratnog poreskog oslobođenja postojalo kašnjenje, eto ovo su izglasali veoma brzo. Umesto što su uložili u neki projekat od nacionalnog značaja, lepo će poslati ljudima čekove.
Post a Comment