Onda bi moj kandidat svakako bio Obama. Ovaj kratki članak efektno oslikava karakter borbe između njega i Hillary -- normalan čovek protiv političke mašinerije Clintonovih notorne po lažima i trikovima. Preporučujem.
Ideologije su im manje više iste, ali su Obamina rešenja malo tržišnija. Ipak je godinama predavao pravo na Univerzitetu u Čikagu i njegov ekonomski savetnik je otuda. U poslednje vreme među socijaldemokratama na tom univerzitetu (Richard Thaler, Cass Sunstein) je moderan liberalni paternalizam -- koji bi se mogao opisati kao običan državni paternalizam, ali sa individualnom mogućnošću izbora da se iz njega izađe. Tako Obamin plan za zdravstvo kaže da je osiguranje univerzalno, ali punoletni građani koji ga ne žele ipak mogu da izađu iz sistema. Nije sjajno, ali šta reći kad ga Hillary kritikuje što postoji i ta mogućnost izlaska.
Ovde je Obamin čuveni govor iz 2002: "I'm not opposed to all wars. I'm opposed to dumb wars." Veoma jasno, ali ga Bill Clinton sada optužuje da nije bio protiv rata. Hillary je naravno glasala za rat, ali je sada prva u opoziciji i još napada Obamu da nema iskustvo u spoljnoj politici.
3 comments:
"...liberalni paternalizam -- koji bi se mogao opisati kao običan državni paternalizam, ali sa individualnom mogućnošću izbora da se iz njega izađe. Tako Obamin plan za zdravstvo kaže da je osiguranje univerzalno, ali punoletni građani koji ga ne žele ipak mogu da izađu iz sistema."
Ovo zvuči vrlo zanimljivo. Ima li tu nečeg realnog? Možeš li da napišeš par reči o tome ili da ostaviš link? Unapred hvala!
Pa izašli su nedavno Cass Sunstein i Richard Thaler sa člankom "Libertarian paternalism" ili sličnog naziva. Poenta je da država ne treba nikome da naređuje, ali može gura na jednu stranu ili drugu. Dakle postoje defaulti - sadašnji default je da ti nemaš npr. zdravstveno osiguranje, a onda ako hoćeš, možeš da ga kupiš. Međutim ova dvojica kažu da ljudi često ne kupuju osiguranje ne zato što su razmislili o tome i odlučili da ga ne kupe, nego zato što su lenji ili ne razumeju koncepte. Dokaz je to šta kada imaju osiguranje, onda takođe prihvataju status quo, tj. ne odriču ga se. Inače postoji niz eksperimenata i studija koji pokazuju kako su ljudi ograničeno racionalni, ne shvataju šta je za njih same dobro na dugi rok, itd. Tako da kada eksperti utvrde šta je "racionalno", onda država treba to da pretvore u default. Na primer da uz zaposlenje ili uz porez obavezno ide i osiguranje. Ali libertarijanski deo je sačuvan tako što svako ima pravo na opt-out iz toga, samo treba to da posebno zaokruži na poreskom formularu. Sve što država radi je što postavlja defaulte, ali izbor u susštini ostaje isti. Umesto što biraš da kupiš osiguranje, ti biraš da ga ne kupiš.
Mario Rizzo ima kritiku koja se svodi da je to slippery-slope, kada jednom krene država će sve da reguliše. Dan Klein ima bolju kritiku koja je o autonomiji ličnosti -- ako sve očekuješ od države, onda sve više i više gubiš ličnu inicijativu, sve više očekuješ od države a manje od sebe samog, zbog čega takav paternalizam ima šire posledice na život uopšte.
Da ne tražim linkove, možeš da gugluješ ova imena i tekstove...
Super. Hvala još jednom!
Post a Comment