Tržište je u mnogim oblastima zabranjeno zbog osećaja gađenja (repugnance) u velikom delu javnosti. Na primer, nije dozvoljeno tržište krvi ili ljudskih organa. U nekim državama nije dozvoljeno klađenje ili prostitucija, a u nekim nije dozvoljena trgovina kulturnim dobrima. U nekim muslimanskim zemljama je zabranjeno naplaćivati kamatu. Kao posebnu bizarnost navodim Zakon o zabrani bacanja patuljaka, koji je usvojen u Ontariju 2003. godine.
Al Roth (profesor ekonomije sa Harvarda) smatra da se jednostavno radi o tome da su neke aktivnosti ljudima odvratne, odnosno da osećaju gađenje prema njima. Kao dobar primer navodi zakon koji je nedavno izglasan u Kaliforniji kojim se zabranjuje upotreba konjskog mesa u ishrani. Znači, ne radi se o tome da se želi zaštititi zdravlje ljudi ili konja (jer nije zabranjeno ubijanje konja), već se prosto radi o tome da je više od 4 miliona ljudi, koji su glasali, smatralo da je korišćenje konjskog mesa u ishrani gadno i da ga treba zabraniti.
Jedna od bitnih stvari na koju Roth skreće pažnju je činjenica da se moral stalno menja, odnosno da ono što je bilo odvratno u jednom trenutku, neće biti odvratno i u drugom. Recimo, pornografija je nekada bila potpuno ilegalna, a sada je samo regulisana.
5 comments:
dok nisam kliknula na link mislila sam da je zabranjeno bacanje garden gnomova u smece :)
Zabranjivanje tržišta je ograničavanje ljudske slobode - kako drugačije nego - silom. Gadi mi se ograničenje tržišta "zbog osećaja gađenja". Zašto bi se to što se nekom nešto gadi ticalo bilo koga drugog? Pa šta ako se nekom (većini?) pederi i lezbejke gade? Njegova/njena stvar! Voliš džigericu? Bljak! Ali tvoja stvar. Kao što je to što ja volim konjsko meso moja stvar i o tome ću da se dogovorim sa mojim kasapinom. I gotovo. U sukobu između tržišta/slobode i demokratije demokratija mora da izgubi.
Nije stvar u tome da se zabranjivanje tržišta objasni. Stvar je u tome da se tržište odbrani.
Da nisi stavio link za ovo u Ontariju nema sanse da bih ti poverovao.
Zakon o zabrani bacanja patuljaka? Stvarno ima ludih ljudi.
Andrej, ono sto si ti dobro primetio, a sto je stara tema na TR-u, je sukob trzista i demokratije.
Jedini "neanarhisticki" nacin koji ja vidim je donosenje ustava koji bi sveo kolektivne odluke na najmanju mogucu meru. Ako se takve stvari ne stave u ustav (na primer, "parlament nece donositi propise kojima se ogranicava sloboda trgovine" ili "parlament nece donositi propise kojima se ogranicava konkurencija"), ja ne vidim kako bi drugacije mogli da "odbranimo trziste".
Svakako bi bilo super da se tako nešto nađe u ustavu, ali šta do tada? Đavo ne miruje: država/demokratija neprestano proizvodi zakone koji su to samo u imenu a u suštini su besmislice koje se silom nameću. Da takve zakone poštujemo dok se ustav ne promeni izgleda mi kao strategija osuđena na neuspeh. Legislativa uvek kasni za realnim životom. Jedino što ima izglede da uspe je da "anarhistički" kršimo idiotske zakone: jedemo konjetinu, bacamo patuljke s ramena, slobodno trgujemo. I naravno da korumpiramo sistem, niko nije u sistemu zato što misli da je sistem OK nego zato da unovči položaj.
Post a Comment