Zamislite situaciju u kojoj prodavac automobila traži pet hiljada evra za auto, a kupac ga pita - "a jel može da ti platim dve hiljade evra, a da se obavežem da ću, pošto kupim auto, da u njega uložim još tri hiljade evra?" Svaki razumni prodavac bi rekao - "daj ti meni pare, a šta ćeš da radiš pošto ga kupiš i koliko ćeš u njega da uložiš me uopšte ne interesuje".
Zašto se država ne ponaša kao razumni prodavac, već koristi investicioni program kao jedan od parametara pri izboru kupca, meni stvarno nije jasno.
Drago mi je da su izgleda shvatili besmislenost toga, pa je kod prodaje RTB Bor-a cena isključivi parametar.
8 comments:
pa nije bas tako jednostavno.
"Vlasnistvo" drzave se ne iscrpljuje prodajom.
Drugo drzava ima i obaveze ciji ce iznos zavisiti od toga sta ce biti sa autom.
Igipop
Igipop,
Da li biste (da ste premijer) pre prodali firmu nekome ko nudi 100 miliona evra i 0 za investicije, ili nekome ko nudi 70 za budzet i 50 za investicije, ili nekome ko nudi 0 za budzet i 200 za investicije?
Kojom metodologijom uopste doci do "idealnih" pondera? Zasto bas tom metodologijom?
Iskreno da kazem nisam siguran. Zavisi. Od konkretnog slucaja.
Da probam da preformulisem pitanje:
100 evra i 0 investovicije
ili 1 evro i 1 milion evra investicija?
A sto se tice matematike da probam ovako: onaj ko ulozi sto evra ocekuje dobit barem da pokrije cenu kapitala. Ta prakticno nulta dobit je deo poreske osnovice za recimo porez na dobit (mozda ne kratkorocno ali ce se dugorocno vec pokazati) tako da bi se pre isplatimo recimo prodati za 0 evra uz obavezu inevsetcije od 100 evra nego recimo za 0,1 evro i 0 investicija. U matematiku moze svasta nesto da se ubaci (recimo manja socijalna davanja kao teret drzave na ime zaposlenih radnika na ime te investicije, porezi na dohod tih radnika i slicno.
Prosto hocu da kazem da postoje situacije kada je ovakav postupka ispravan. A sasvim sam siguran da moze da se napravi i formula koja bi to oslikavala.
Moja poenta je da drzava nije vlasnik kao i svaki drugi.
Inace kao i ti i ja sam skeptican kada je praksa u pitanju u odnosu na upotrebu investicija i slicnog kao kriterijuma prilikom prodaje jer su cesto predmet manipulcije.
Igipop
Igipop,
Baš bi voleo da vidim formulu koja bi sve faktore uzela u obzir (buduće poreze, plate, smanjenje istih kod konkurencije, efekat na životnu sredinu, ...).
Osim toga, zašto su bitne investicije, država ima koristi od povećavanja proizvodnje a ne od povećavanja investicija (iako su ove dve stvari u direktnoj vezi). Meni bi bilo logičnije da se, ako se već žele maksimizirati budući porezi, kao kriterijum uzima garantovana buduća proizvodnja, jer je ona u vezi sa porezima.
Što se tiče prakse tu se slažem, ako postoji više od jednog kriterijuma povećava se mogućnost pogrešnog vrednovanja težine svakog ktiterijuma.
:)
Sad si mi je vratio.
Pa sasvim sigurno bila ni to jedna dugacka formula.
Sasvim grubo kriterijum bi moglo da bude ucesce poreskih prihoda u GDP-u uvecan za procenjeno umanjenje socijalnih davanja.
Super. Samo jos kad bi to moglo da se zna ex ente.
Kod RTBa se radi o prodaji imovine, oni nemaju kapital vec dugove, a iz cene treba namiriti poverioce i to je prost razlog zasto je najveca cena pobedila, a onaj sto je kupio tu imovinu sada moze da ulaze koliko mu se isplati.
Da, mada sam mislio da to ne moram posebno da napominjem. Naime, radi se o tome da je ovde u sustini odradjen stecaj, tako da drzava nije smela, zbog privatnih poverilaca, da u obzir uzme ista osim cene, jer bi time prekrsila njihovo pravo na najvecu mogucu kompenzaciju.
Poenta je bila da sa tom praksom treba i nastaviti.
Post a Comment