U 2008. godini u planu je otvaranje 17.000 novih radnih mesta, od kojih 5.000 preko samozapošljavnja, a 12.000 preko subvencija koje koriste poslodavci.
Ovakve ideje ne mogu da polože osnovne testove logike. Jedan je reductio ad absurdum. Ako subvencije za radna mesta zaista doprinose otvaranju novih radnih mesta, bez većih negativnih efekata na ostatak privrede, zašto ih ograničavamo na 17.000 radnih mesta? Zašto lepo ne povećamo subvencije i zaposlimo sve? Smanjimo nezaposlenost na nulu.
Naravno, ako bi se to uradilo, videlo bi se da ovakve politike donose više štete nego koristi. Da bi se neko zaposlio uz pomoć subvencije, potrebno je da neko drugi tu subvenciju plati -- da neko drugi ne uloži, da ne zaposli nekog drugog radnika ili da ne stavi novac u banku odakle bi neko treći uzeo kredit i zaposlio sebe i druge. Svako radno mesto stvoreno subvencijama je jedno ili više radnih mesta oduzetih subvencijama.
Kada bi politika bila sveobuhvatna, da zaposlimo sve uz pomoć subvencija, brzo bi se videlo koliko je apsurdna. Ovako, ove ideje prolaze samo zato što su malog obima. Slično je na primer sa izvoznim subvencijama. Ako su izvozne subvencije toliko dobre, zašto ih ne povećamo? Povećamo ih toliko da naše izvozne cene padnu na nulu. To bi učinilo naš izvoz ubedljivo najkonkurentnijim na svetu. Naravno, to bi bilo glupo. Ali kako to da velike subvencije zvuče apsurdno, a za male mislimo da imaju smisla?
2 comments:
pa nije bas tako jednostavno.
"Vlasnistvo" drzave se ne iscrpljuje prodajom.
Drugo drzava ima i obaveze ciji ce iznos zavisiti od toga sta ce biti sa autom.
Igipop
pogresna lokacija :)
igipop
Post a Comment