Jedan od boljih argumenta protiv redistribucije dohotka sam našao u knjizi Fair Play, Stevena Landsburga (jedno od boljih poglavlja knjige se može naći ovde). Kaže Steven:
"Činjenica je da niko zaista ne veruje u retoriku vezanu za redistribuciju. Možete tom retorikom varati ljude neko vreme, a njima se čak ta retorika može i svideti. Ali niko u to ne veruje sve vreme, a u duši niko u to nikada ne veruje.
Kako ja to znam? Pa znam zato što imam ćerku koju često vodim u park da se igra i slušam šta drugi roditelji govore svojoj deci. Nisam nikada čuo da neki roditelj kaže svom detetu da je opravdano silom oduzeti igračku drugom detetu samo zato što ima više igračaka. Nisam nikada čuo da roditelj kaže svom detetu da ako jedno dete ima više igračaka od ostale dece, da je onda u redu da ostala deca formiraju vladu i da onda izglasaju otimanje igračaka.
Mi, naravno, podstičemo našu decu da dele svoje igračke. Ali, isto tako im kažemo da ako je neko drugo dete sebično, ne možeš mu prosto oteti igračke. Možeš da se ljutiš, možeš da se sa njim cenkaš, možeš čak i da prestaneš da se družiš, ali ne možeš da otimaš."
4 comments:
Vrlo dobar primer, samo sto, cini mi se, ne ilustruje u potpunosti ideju redistribucije. Poenta redistribucije (kako je ja vidim) nije da svi imamo isto igracaka, ili priblizno isto igracaka, jer igracke nisu toliko bitne, one su u neku ruku luksuz.
Evo malo boljeg primera:
kada bi imali situaciju da neko dete umire od gladi, a jedno dete ima tone i tone hrane, nisam siguran da bi roditelji svojoj deci govorili 'nemoj uzeti tom detetu hranu kako bi nahranio ovo dete sto umire u gladi, to je njegova privatna svojina i to ne smes da ugrozis'.
Tako da mislim da je robin_hudovska pozadina redistribucije prisutna i u verovanjima (vecine) ljudi.
P.
Ja to svakako necu da ucim svoje dete.
Sigurno joj necu reci - uzmi hranu onome ko ima da bi nahranila onoga ko nema. Reci cu joj - uzmi SVOJU hranu i daj onome ko nema. A da li ce neko drugi da da svoju hranu, to je NJEGOVA stvar.
Da, ali vi ste Marko sa citiranjem dece i igracaka pokusali da pokazete da:
"niko zaista ne veruje u retoriku vezanu za redistribuciju. Možete tom retorikom varati ljude neko vreme, a njima se čak ta retorika može i svideti. Ali niko u to ne veruje sve vreme, a u duši niko u to nikada ne veruje."
Ja sam sa svojim primerom samo pokazao kako neki ljudi (a pretpostavljam vecina) ipak veruju u ideju redistribucije.
p.
Verujem i ja i ideju redistribucije. Samo ne verujem u ideju PRISILNE redistribucije.
Post a Comment