Branko Milanović, naš najcenjeniji ekonomista u poslednjih desetak godina, ne predviđa svetlu budućnosti Srbiji. Sledeći argument Paula Colliera kaže da zemlje bez značajnih resursa, u nepovoljnom geografskom okruženju i bez izlaska na more, nemaju mnogo izgleda.
Iznenađuje me da daje toliku važnost stvarima kao što su resursi i "izlazak na more". To je možda važilo u 19. i 20. veku, ali danas je značaj tih resursa opao. Bavili smo se time ovde i ovde.
Od ove tri stvari, ja mislim da je okruženje ubedljivo najvažnije. Ali i tu ima važnih izuzetaka (izuzetaka od prethodne dve, resursi i izlazak na more ima na pretek: Švajcarska, Austrija, sada Mađarska, Češka, Slovačka, baltičke zemlje, itd.). Teško je zamisliti zemlju u gorem okruženju od Izraela, pa je životni standarad skoro na nivou EU. Čile je u Latinskoj Americi dugo bio jedini sa stabilnim rastom, a najbrže rastuća zemlja na svetu u poslednjih nekoliko godina je Bocvana. Kako to objasniti?
5 comments:
Iskreno, ja sam mnogo veci optimista od Branka.
Mislim da gresi sto se infrastrukture tice. Problem Afrike je sto prosto nema puteva, a ne sto su ti putevi losi. Put od Nisa do Soluna bi se u Africi smatrao izvanrednom infrastrukturom (moze prosecno da se ide preko 60 km/h, nema razbojnika). Putevi ka Baru i Rijeci takodje. Da ne pominjem da Beograd sustinski ima izlaz na more preko Dunava. To sto ga ne koristi je dokaz toga da more nije toliko bitno. Iako nam infrastruktura svakako nije super, dovoljno je dobra da ne predstavlja znacajnu smetnju trgovini (osim u slucaju zeleznice).
Takodje ne verujem da su prirodni resursi toliko veliki hendikep. Imamo navodno dovoljno uglja za struju. Nafte nemamo, ali je nema skoro nijedna evropska zemlja. Nemamo gvozdja, ali navodno imamo bakra. A plastiku danas moze da pravi ko hoce i da je koristi zasta hoce.
Region jeste problem. Ali nam uspeh ostalih istocnoevropskih zemalja govori da to nije bas toliki problem, narocito ako svi zajedno odluce da zele u EU.
Takodje, cini mi se da gresi sto misli da biznismeni vise vole da rade sa Briselom nego sa "periferijom". Ja ni jednog jedinog biznismena nisam cuo da je rekao ijednu lepu rec za briselske birokrate. Sa druge strane, nadleznosti vezane za ekonomiju su u vrlo, vrlo ogranicenom obimu uopste prenete na Brisel. Biznismeni vise vole dobra pravila, pa makar i na jeziku koji ne razumeju, nego losa pravila na engleskom.
Glavna prepreka razvoju je uvek nepoštovanje privatne svojine. To najviše destimuliše preduzetnike. Sve ostalo je daleko iza ovoga.
Odmah da kažem i ovo: nepoštovanje privatne svojine uopšte nije specijalno naša karakteristika - svuda se privatna svojina krši u korist javne "svojine". Tamo gde se privatna svojina više poštuje i manje krši, tj. gde su porezi i regulacija manji, razvoj je naravno brži.
Optimizmu u Srbiji za sada nema mesta. Neproduktivnom delu populacije (državi) odgovara ovakva situacija i braniće je svim sredstvima: "demokratijom", ljudskim "pravima", "antimonopolskim agencijama, NIP-ovima, itd. a ako sve zakaže - silom.
Infrstruktura vs birokratija - kome smetaju spore pruge na teritoriji od oko 600km gde ce se voz kretati 50km/h umesto 100km/h ako ce na carini izgubiti 2 dana umesto 2 sata. isto vazi i za puteve i Dunav.
Drugo, ne slazem se da ce investitori uvek dati prednost EU. Stabilan sistem i postovanje svojine bez EU birokratije i fiskalne jednakosti (kako god da se u EU terminologiji naziva izjednacavanje poreza u clanicama) dali bi srbiji prednost.
Penta - ekonomska pozicija Srbije mnogo vise zavisi od nje same nego od pobrojanih faktora.
1. Milanović, ako sam ga dobro razumeo, pretpostavlja da Srbija neće biti članica EU, pa neće imati neke od prednosti koje imaju Bugarska i Rumunija. To ne mora biti tako. A u najmanju ruku, bilo bi onda pošteno da BM bude malo manji evro-skeptik. I da promrsi bar neku protiv Vlade koja nas gura dalje od EU.
2. Milanović pretpostavlja da znatno veća razmena roba, ljudi i ideja između Srbije i Hrvatske nije moguća. A zašto? Zato što nije poželjna? Onda je to opet problem Vlade. Sve u svemu, bolje bi bilo da BM malo doprinese daljem pomirenju na Balkanu, umesto što kuka.
3. Dunav je jednako dobar kao i more. Bar u mirnodopsko doba. Pa čak i u ratu (daleko bilo), ako ne budemo u ratu sa susedima nego s nekom prekomorskom zemljom. Da budem malo ciničan, BM treba pod hitno da se založi za učlanjenje u NATO, kako bi naši vojnici išli da ratuju u Avganistanu a ne na Kosovu.
4. Sirovina nema i to jeste problem. Ali zato ima snalažljivosti i sposobnosti za improvizaciju. Samo da se ta snalažljivost upari sa znanjem i obrazovanjem. Što potonjeg nema na pravi način, e, TO je možda najveći problem, i tu BM jeste u pravu. No, na duži rok, to se da menjati, nije bogomdano.
Bojim se da je ključna rečenica komentara BM ona da nisu kradljivi političari uzrok budućoj stagnaciji standarda. Prvo, ni to baš sasvim nije tačno, jer nije sve u količini pokradenog, nego i u propuštenim šansama zbog odsustva vladavine prava. A drugo, za buduću stagnaciju ili pad standarda, oni koji to iskuse treba da zahvale i sadašnjem populizmu onih na vlasti. Jednostavno, sav sistem je sada napravljen tako da optimalizuje prihod onima koji su na jaslama države, s jedne ili s druge strane slavine, a ne onima koji moraju stalno dolivaju hranu u taj valov. Svojevrsna država blagostanja na balkanski način. Možda će i moći da opstane dugo, ali neće tako dugo moći da raste onako kako je rasla do sada.
I još jednom da budem ciničan, kad je već sve tako crno, zašto da ne prodamo Mladića? Kad već neko hoće da ga uzme, pa još za to i da plati? Dupla korist, hej, malo li je?
koliko raste bocvana poslednjih godina?
Post a Comment