Već nekoliko Rambovih kolumni u Politici sam preskočio da komentarišem iz poštovanja prema velikom muzičaru. Međutim, količina neznanja koju demonstrira iz nedelje u nedelju me je primorala da nešto napišem. Naime, u novoj kolumni daje svoj pogled na kapitalizam u Srbiji. Taj pogled vam je možda poznat pod imenom Marksizam.
Njegov argument ide ovako nekako. Prva premisa:"Ствар је једноставна. Ако је најскромнија потрошачка корпа за просјечну четворочлану породицу око 600 евра , не рачунајући кирију за стан, онда је заправо свака плата мања од тога знак да послодавац узима разлику." Druga premisa "Кажи ми колико твоје предузеће има радника, ја ћу ти рећи колико пара негдје остаје." Zaključak: "На пример, ако има десет запослених, а плата им је по 300 евра, то значи да је закинуто сваком по 300 евра и да је са стране склоњено 3.000."
Teško je nabrojati sve greške koje je izneo u samo nekoliko rečenica, ali ću probati. Prvo, svako ko pokuša da objasni ceo ekonomski sistem počinjući sa "Stvar je jednostavna", verovatno ne kapira šta je sve implicitno pretpostavio. Drugo, Rambo je pretpostavio da svi žive od plate, a niko ne živi od penzije, socijalne pomoći, ili je prosto izdržavano lice. Treće, pojam "najskromnija potrošaka korpa" ne postoji. Ljudi imaju različite ukuse i potrebe. A, ako "najskromniju potrošačku korpu" definišemo kao "skup dobara neophodnih da se preživi", onda ona košta daleko (daleko!) manje od 600 evra. Četvrto, pretpostavlja da samo jedna osoba u porodici radi. Peto i ključno, potpuno izmišlja vezu da "najskromnija potrošačka korpa" treba da bude jednaka plati i da je sva razlika krađa. Šesto, trebalo bi da razume da postoji gomila stvari koja nije uopšte uključena u korpu - njegovi CD-ovi, na primer, ili poseta njegovim koncertima. Kakve tačno veze ima honorar koji plaća onome što cepa karte na njegovom koncertu sa potrošačkom korpom? Sedmo, ako krađe ima, onda razliku ne uzima poslodavac, nego država, putem poreza. Veliki deo potrošačke korpe uzima država kroz PDV i akcize, a to nema nikakve veze sa poslodavcem. Plate koje zaposleni primaju su umanjene za 40% zbog poreza i doprinosa, sa kojima poslodavac takođe nema veze. Sedmo, da li to što on tvrdi znači da ako 10 zaposlenih u nekoj firmi ima prosečnu platu VIŠU od 600 evra (recimo 700), da poslodavac gubi 1.000 evra svakog meseca? Osmo, Rambo pretpostavlja da kapitalista ne treba ništa da zaradi na osnovu onoga što je uložio - treba sve da podeli radnicima. Deveto i veoma bitno, Rambo pretpostavlja da nema razlike između radnika - svi su u stanju da zarade 600 evra, niko manje i niko više. Svi su podjednako vredni, pametni i sposobni.
Na kraju zaključuje: "Па онда не треба се чудити како се на Балкану лако постаје милијардер. Треба само да се трудиш да што више вриједних и наивних људи ради за тебе. Радничка свијест је далеко од озбиљног самоорганизовања. Добро дошли у капитализам. Феудализам маскиран модерном технологијом."
Veliki zaključak na osnovu potpuno pogrešne analize. Samo još da skrenem pažnju da se slažem sa drugom rečenicom u zaključku. Još samo ako bi frazu "samo da se trudiš" zamenio u "samo dobro da platiš", onda bi se potpuno slagali, ali bi onda ceo njegov tekst pao u vodu.
4 comments:
Ti si tek sada ukapirao da je Rambo potpuno odlepio?
Ekscentricni umetnik u navedenim tekstovima ukazuje na ono sto jeste realan trend, a to su surove zivotne prilike tranzicionog kapitalizma. On i nema kredibilitet da bude shvacen kao ozbiljan analiticar makro-ekonomije i neminovno je da u takvom pokusaju pravi greske. Ali treba imati sirinu pa razumeti njegovu empatiju sa radnicima (verovatno iz njegovog neposrednog komsiluka) koja ga je i navela da napise clanak. Njemu kao umetniku percepcija je istancanija za odredjene vrste aktuelnih problema, pa iako iznosi neutemeljene pretpostavke zakljucak koji izvodi je realan, iskustveno proverljiv i jasno oslikava poteskoce u kojima sa radnicka klasa danas nalazi. U tom smislu on uspeva. Njegov tekst je originalan, neposredan, angazovan i doprinosi aktuelizaciji teme u nasem drustvu.
Ok, ali ne radi se samo tome. Naravno da je i meni zao kada cujem da neka devojka radi na trafici za deset hiljada dinara, ali sta je tacno resenje za to?
Drugo pitanje je pitanje surovosti tranzicionog kapitalizma... Milose, da li zaista verujes da je radnicima danas u proseku losije nego tokom devedesetih?
Tacno resenje za to je zapadno resenje. Dakle ne treba ove niko da izmislja topu vodu. Plate na zapadu su tolike zbog snage sindikata. Plus je jako glupo da sindikate povezujes sa marksizmom, jer je svrha sindikata poboljsanje polozaja radnika a ne revolucionarni dolazak na vlast!
Pozdav
Post a Comment