Prosto ne znam kako da komentarišem sledeću stvar:
Naša država i ekspertska javnost se slažu da nam treba više izvoza i više stranih investicija. Takođe se slažu da nam treba manje uvoza. Država je, isto tako, zabranila odliv kapitala iz zemlje. Znači, cilj je da privučemo što je moguće više deviza u zemlju, a da u isto vreme što manje deviza izađe iz zemlje. Ja se sa time ne slažem, ali ok, to je legitiman i interno konzistentan zahtev. Gomilanje deviza (tada zlata) su još merkantilisti postavili kao vrhovni državni cilj i to verovanje se očigledno održalo do danas, a problem je pre svega u nama liberalima što nismo uspeli javnost i političare da ubedimo u besmislenost te ideje.
Međutim, meni nije jasna sledeća stvar - zašto se onda ti isti ljudi bune što dinar apresira? Ako imate veliki priliv deviza, a ne želite da te devize izađu iz zemlje, apresijacija prosto mora da sledi, jer se ponuda deviza stalno povećava.
Kako neko može da podržava određenu politiku, ali da ne podržava posledice te politike? Na osnovu čega onda oni baziraju svoju podršku toj politici?
No comments:
Post a Comment