"Ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a to znači mimo Saveta bezbednosti UN, Srbija treba jasno da kaže, da će u tom slučaju priznati nezavisnu Republiku Srpsku", izjavio je sinoć Dačić.
Što se mene tiče Dačić je u pravu, jer princip je isti. Štaviše, argument ne bi trebalo da bude samo pravni nego i politički. Kao što mislim da je za Kosovo i za Srbiju dobro da Kosovo dobije nezavisnost, isto to važi i za Republiku Srpsku.
Jednostavno, posle dva veka eksperimenata sa granicama trebalo bi da bude jasno da veštačke države ne rade. I ne samo što ne rade danas, nego da citiram Valtazara Bogišića, što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Debakl u Iraku nije nastao 2003., nego je posejan 1920-ih kada su britanski kolonijalni službenici granice crtali po osećaju. Irak je kao zemlja besmislen, nastao je prostim objedinjavanjem tri kolonijalne administrativne jedinice u jednu državu, bez ikakvog osvrta na etničko poreklo ili religiju stanovništva nove države. Belgija, u mnogo naprednijem delu sveta, je i posle 170 godina još uvek pred raspadom, a da kojim slučajem ima naftu ili dijamante verujem da bi i tamo bio građanski rat. Dobar deo nesposobnosti Afrike da izađe iz siromaštva i građanskih ratova je posledica kolonijalizma -- ali ne zato što su kolonijalne sile opljačkale resurse kao što se obično misli, nego zato što pri dekolonizaciji njihovi državni službenici crtali granice lenjirom. Te države nikada nisu počele da funkcionišu, i ako pogledamo zemlje po Africi jednostavno pravilo je da što su granice pogrešnije, što više seku etničke/plemenske/religiozne podele, to je zemlja siromašnija. Zašto se onda iste greške ponavljaju do današnjeg dana nije mi jasno. Niti ima smisla da Kosovo ostaje u Srbiji, niti da Republika Srpska ostaje u Bosni.
16 comments:
A svetle tekovine AVNOJA? :)
Mislim da, osim Svajcarske, ne postoji ni jedna jedina zemlja na svetu koja dobro funkcionise, a u kojoj postoji znacajna nacionalna manjina koja je teritorijalno koncentrisana. Ako nije teritorijalno koncentrisana (afroamerikanci u Severnoj i Juznoj Americi, Romi u balkanskim zemljama) to moze da funkcionise dosta dobro.
Kanada, Belgija, Britanija su odlicni primeri koji pokazuju da se "evropskom perspektivom" i "ekonomskim razvojem" ti problemi ne resavaju vec samo ublazavaju.
Problem sa Bosnom je u tome sto i u Republic Srpskoj zivi dosta gradjana koji nisu Srbi. To onda znaci da bi sadasnje granice podele Bosne morale da se ponovo pregovaraju (posto bi i Hrvati sigurno trazili ulaza u Hrvatsku), a imajuci u vidu istoriju, to bi moglo da dovede do rata. I zato se to ni nece desiti.
Alesina, Easterly i Matuszeski su imali tekst na tu temu "vestackih drzava", definisanih kao drzave cije su kopnene granice u velikoj meri prave, sto po njima znaci da su vestacke.
Vestacke drzave
Шта да кажем. Или шта рећи а, не заплакати.(или се насмејати). Колонијалисти су цртали границе са циљем да нове(старе) државе што више ослабе, а онда им понуде стручњаке, помоћ чак и оружије, да би од њих направили неоколоније. И нама су често стране силе наметале границе због нашег гео-политичког,стратешког полжаја. Такву политику су наставили и комунисти. Ту политику чак и данас нама намећу међународна заједница и друге глобалистичко-политичке организације. Питање које се намеће је шта чинити и како се борити против тога, ако и уопште. Мишљења су подељена и изгледа као да свако има своје мишљење.
Ја лично на проблем присаједињења Републике Српске и одцепљења Космета гледам као на један и јединствен проблем Срба. Ево и зашто:
1 Циљ је исти-сачувати народ и територију.
2 Проблем је исти-међународни фактор и друге етничке групе као и њихове матичне државе.
3 Отежавајуће околности су исте-опет интереси међународне заједнице и искључивост друге стране у преговорима, као и неспособност наших политичара.
4 Рецептура је иста-било би дуго да објашњавам, али јасно је да се све ради по истом сценарију.
5 Олакшавајуће околности су исте-генерално јединствен став Срба по овим питањима, Недамо Космет и недамо Српску, али и закони међународног права које каже: Да се државе настале сецесијом и сукцесијом несмију признавати (мада је ово већ прекршено у случајевима Словеније,Хрватске и БиХ)а, по истом сценарију се спрема и отцепљење Космета.
Етнички сукоби и проблеми на Балкану и у Европи постоје одавно. После I сведског рата, када су са политичке сцене нестале велике империје(монархије које су биле мултиетничке) нпр Хабзбуршка Аустроугарска, или Романовска Руска у Европи су се стварале националне државе. Многе од њих су своју државну и територијалну целину очували уз помоћ етничког чишћења. Добар пример су Младотурска политичка организација и њихов однос према Грцима и Јерменима. Европа није смела да ризикује још један рат па је само гледала скрштених руку. Има и других примера.
Нажалост Србија није добила прилику да створи своју државу, после рата, него је гурнута у непоштен савез СХС.Када им је Србија пружила руку помирења они су кидисали. У таквој политичкој заједници Србији су биле везане руке и није могла да се обрачуна ни са Шиптарским племенима на југу, није ни чудо с обзиром на састав владе наметнуте државне монархије. Ситуација се компликује атентатом на краља Александра, настанком Југославије и доласком комуниста на власт.
После другог сведског рата комунисти долазе на власт и уносе још већу забуну. Стварајући непостојеће нације муслимана и македонаца, али и стварањем аутономија(занимљиво само у Србији) такођер и прекрајањем граница(90 процената Јадранске обале припада Хрватској)Присилним расељавањем опет углавном само Срба(8 офанзива) мења се демографска мапа и етнички односи унутар република. Ако неко помисли да је досељавање срба у војводину плус за Србију нека зна да су овлашћења покрајине била већа него овлашћења државе и тако све до јогурт револуције и фамозне осме седнице.
У тој ситуацији са таквим распоредом и односом снага, Србија је стално била слабљена.Данашњи етнички проблеми или сукоби су директна последица историје, понашања међународне заједнице али и наше политике.
Ни данас као ни у прошлости међународној заједници не одговара јака Србија.
Ипак ја осећам обавезу да се борим за будућност и националне интересе Србије и зато кажем Недам Космет ни Српску.
Небринем се за Хрвате муслимане македонце ни шиптаре, о њима већ довољно воде рачуна други.
*-Гаврило'с Принцип'с-*
Ali koji je to princip koji zahteva da i Kosovo i Republika Srpska budu u Srbiji?
Slavisa i ja se slazemo da princip samoopredeljenja treba da bude primenjen - Srbi iz Srpske zele da se prisajedine Srbiji, Albanci sa Kosova zele da se otcepe i po nama to treba dozvoliti i jednima i drugima. Moguc je i drugi princip - princip nepromenljivosti granica, koji sada vazi i koji glasi - ne mogu da se menjaju granice i tacka.
Princip koji sada pokusava da primeni "medjunarodna zajednica" a koji kaze - vazi princip nepromenljivosti granica osim kada mi to kazemo, je potpuno isti vasem principu - vazi princip samoopredeljenja, osim kada ja to kazem. Oba ova principa u stvari nisu principi.
Slavisin princip se, koliko shvatam, uopste ne bazira na nacionalistickim ambicijama. Jednostavno priznaje realnost da su ljudi nacionalisti i da etnicki homogene drzave bolje funkcionisu.
TR promovise nacionalizam?
Ne, nego jasne principe. Fakat je da su nacionalne drzave najstabilnije, a to bi makar mi trebali znati.
Ocigledno. A ocigledno srpski nacionalizam promovisu i William Easterly i Roberto Allesina i svi oni koji su ikad izjavili da Bosna ne funkcionise. Nacionalizam ocigledno promovisu i svi oni koji se sa nama slazu da Kosovo, ako zeli, treba da ima pravo da ode.
Meni nije jasno sta je tacno nacionalisticko u recenici - gradjani treba da odlucuju u kojoj drzavi zele da zive. Ako ne narod, ko onda? Predstavnici 15 potpuno nezainteresovanih drzava?
"Problem sa Bosnom je u tome sto i u Republic Srpskoj zivi dosta gradjana koji nisu Srbi. To onda znaci da bi sadasnje granice podele Bosne morale da se ponovo pregovaraju (posto bi i Hrvati sigurno trazili ulaza u Hrvatsku), a imajuci u vidu istoriju, to bi moglo da dovede do rata. I zato se to ni nece desiti."
Ja sam bio u RS, i nisam primetio da ima nesto puno muslimana i hrcata, a pogotovo ih nema teritorijalno koncentrisanih pa da se ti delovi trebaju odvojiti. Tako da to ne moze biti razlog za neraspad Bosne tj. RS bi mogla da se izdvoji ovakva kakva jeste. Jedini problem sa raspadom BiH je razgranicenje Hrvata sa Muslimanima, teritorijalna nepovezanost istocnog i zapadnog dela RS (Brcko) i teritorijalna odvojenost Bihacke regije od centralne (muslimanske) bosne.
Uglavnom, cini mi se da je BiH uvek bila vestacki odrzavana i da kada postane demokratska (a ne polukolonijalna) drzava teznje Hrvata i Srba ce se pojacati i Bosna ce biti ili veoma labava troclana federacija ili je nece biti, mada mislim da je prvo resenje verovatnije.
Taj mit da su samo nacionalne drzave stabilne je proizvod nacionalnog romantizma XIX veka, i moze se cak videti i kod J. S. Milla. Glavni smisao tih teorija je bio nacionalisticki i "antimperijalisticki" - da pokaze kako su imperije poput Britanije ili Austrougarske "tamnice naroda" i neodrzive. Mnogi liberali cak i danas podrzavaju taj mit. Ali, sta je sa SAD? Nije rec samo o "afroamerikancima", nego o stotinama razlictih "nacija" i "konfesija", belih, zutih, crnih i svih mesavina izmedju. Jel tamo postoji nacionalna/rasna homogenost? Ili Britanija? Ili Belgija? Ili Svajcarska koja je ovde vec spomenuta? Ili vestacka drzava Kanada (multinacionalna sa granicom prema SAD koja je lenjirom povucena - 49 paralela...)?
Dodatno,ispada da Milosevic, Tudjman i svi ostali ludaci ovde nisu uradili nista teorijski zanimljivo 90-ih godina - i da nije bilo rata, klanice i genocida, sve bi bilo isto - Kosovo nikad ne bi moglo da bude deo Srbije, kao sto bi i Srbi u Bosni hteli da se pripoje Srbiji. Meni to pomalo lici na opravdavanje politike nacionalista. Posebno je zanimljiva Slavisina opaska o koloniztorima kao krivcima za ratove u Africi. Ali, oni su povukli granice lenjirom ne zato sto iz neke zloce nisu hteli da povuku prave, "pravedne" ili "etnicke", nego zato sto ih je nemoguce povuci a da svi budu zadovoljni. Povuci ti etnicke granice u bivsoj Jugoslaviji, pa da svi budu zadovoljni. Nije problem lose primene nacionalisticke ideologije, nego je problem sto ta ideologija vodi u rat, genocid i razaranje kad god pokusas da je primenis.
Ja sam skloniji da nostalgicno gledam na XIX vekovne imperije i njihove rezone, pravila igre i filozofiju, nego da se oslanjam na te nacionalisticke ideologije, makar i u "liberalnoj" jagnjecoj kozi, cije smo posledice videli u XX veku. Ja verujem u liberalnu anrhiju, a ako vec mora da postoji drzava blize su mi visenacionalne drzave i decentralizovane imperije od drzava zasnovanih na ideologiji krvi i tla.
A koliko je Millov nacionalisticki diktum u XIX veku bio cudan, najbolje svedoci Laza Kostic. Kad su ga upitali sto on, zajedno sa drugim srpskim prvacima, trazi autonomiju za Srbe u Austriji on odgovara: "neka oni (Austrijanci) daju svima nama Ustav Amerikanski, pa necemo traziti autonomije." Naivko, verovao je, po analogiji s aprekookeanskim uzorom, da je dovoljan "Ustav Amerikanski" za skladno funkcionisanje visenacionalnih zajednica. Nije se jos bio priucio nacioanalistickoj mudrosti da razlicite nacije ne mogu da tvore stabilnu drzavu.
Veoma zanimljiva tema, i nimalo jednostavna.
Mislim da moze biti problem ako postoji teritorijalno koncentrisana manjina, i mislim da se taj problem moze resiti ako postoji visok stepen decentralizacije i liberalne demokratije. Cini mi se da nesuglasice cesto dolaze kada centralna vlada krene da transferise pare iz jednih oblasti ka drugima itd ili kada postoji jedna grupa koja je dominantna i druga koja je manjina i onda se manjina pocne osecati ugrozeno npr. hipoteticki, Srbi i Hrvati cine 45% stanovnika bosne a muslimani 55% i onda je normalno da postoji strah da ce vecina poceti da uvodi ili preferira islamske zakone itd. I jos ako postoji teritorijalna skoncentrisanost onda smo na korak od raspada.
Austrougarska je zanimljiv slucaj (i moj ideal, inace, smatram da je raspad te drzave bio jedan od najgorih stvari koja se desila na ovim prostorima), ali tu nije postojala dominacija jednog naroda niti takva opasnost. A cinjenica je, cini mi se, kao sto Andreja kaze, da je nacionalno homogenija drzava stabilnija od heterogene, uz sve druge faktore nepromenjene.
Ivane, ako je to mit, da li onda tvrdiš:
a) da su multietničke države stabilnije od nacionalnih?
b) da su sve države jednako stabilne, bez obzira na etnički i verski sastav?
Ako da, onda primeri koje si naveo nisu dovoljni da to dokažu. Belgija nije primer stabilnosti jer je pred raspadom. SAD i Kanada su potpuno druga priča, oni i nemaju etnički sastav u klasičnom smislu, zbog posebnog načina na koji su nastale. Prvo nema koncentracije, drugo ljudi su se tamo uvek iseljavali dobrovoljno, sa ciljem da se asimiluju. A čim postoji mala etničko-jezička koncentrisanost, odmah i tamo postoje tendencije za otcepljenjem (Kvebek). Britanija ima veoma blisko stanovništvo koje govori isti jezik, ima istu religiju i vekovima je integrisano zajedničkim životom na ostrvu. A čak i tamo, religijske razlike u okviru iste nacije dovode do problema (Severna Irska). Praktično jedini primer koji ostaje je Švajcarska.
Tvoj komentar je ustvari normativan. Da, lepo bi bilo da je to tako, da svi žive složno i pod liberalnim ustavom, potpuno delim to kao ideal. Ali činjenice govore da ljudi u većem delu sveta to neće, kao što neće ni liberalni poredak. Dobra je teza da liberalni ustav donosi stabilnost, bez obzira na mešovitost. Prevedena je na srpski knjiga Alberta Hirschmana "Strasti i interesi", gde kaže da kada ljudi imaju šansu da slede svoj lični interes, ostale strasti se smiruju. To je slučaj u Švajcarskoj, a dobar primer je i Singapur. Tamo Malajci i Kinezi žive mirno zato što ništa ne dele nego gledaju kako da iskoriste prilike za biznis. Ali osim u tih par slučajeva, to je ideal. U stvarnosti ljudi niti hoće multietnička društva, niti na prvom mestu hoće liberalne ustave koji bi takva društva omogućili.
O kolonizatorima kao krivcima -- prilično sam siguran da su loše granice doprinele. Te granice nisu takve zato što se nisu mogle zadovoljiti sve zainteresovane strane, jer njih niko nije ni pitao, nego su nastale iz čiste nesposobnosti i nezainteresovanosti državnih službenika. Kao i uvek kada državni službenici upravljaju tuđom svojinom i ne snose posledice svojih postupaka, zašto bih od njih uopšte očekivao da donesu ispravne odluke? Zato što su Englezi? Dve najnesrećnije zemlje na svetu su verovatno Čad i Sudan. Pogledaj njihove granice, na severu Arapi, na jugu crni Afrikanci, bez ikakvog rezona i razloga. Cela Afrika je takva. Ne upadam u zabludu da je Afrika pre kolonizacije cvetala u miru i blagostanju, naprotiv, ali tvrdim da je nespretno izvedena dekolonizacija jedan od uzroka mnogih afričkih i azijskih sukoba u 20. veku.
Тема и ако није економска очигледно је веома интересантна.
Овде су наводили два принципа и ту се углавном копља ломе. Ја сам у предходном посту наводио све предности и сметње, али не сматрам да су ови принципи проблем. Један је принцип самоопредељења и у оба случаја (КИМ и РС) у односу на Србе он је испуњен(већ сам рекао да ме друге нације не занимају).Мислим да је свима јасно шта Срби са обе стране Дрине и из КИМ-а желе. Надам се да вам је јасно шта желе и остали.
Други принцип непромењивости граница такођер је примењиљив. РС је скоро државни, али сигурно територијални ентитет. Има своју границу, али грб,војску, полицију,телеком,химну итд. су већ укинули или ће укинути под притиском.Када свега тога нестане доћиће и територија на ред.На КиМ-У такођер нема проблема. Ваљда нико не сумња дали Србска мањина жели да остане у саставу Србије, а што се тиче територијалног принципа и он је испуњен КиМ је у саставу Србије бар на папиру.
Проблем дакле није у примени ових принципа него обратно, баш у не примењивању и константном кршењу међународног права од стране организација Европе и запада.
Друго питање које је веома интересантно и које би можда могло да буде тема за себе је: Дали су националне државе стабилније? За неке је то мит, други имају другачије мишљење. Ја лично имам само лоше искуство из једне мултинационалне државе бивше Југе. Неки наравно памте добра времена, али је баш чудно да су они најгласнији у негирању свега лошег што се десило. За мене је Југа пропао експеримент, за њих важи она '''операција успела пацијент умро''':-Љ.Наша и Америчка искуства су дијаметрално супротна. Сви Амери без обзира на разлике су Амери, а у Југи су само Срби и Црногорци били Југословени.
Треће је питање, шта ће бити псле распада квази државе Босне? Шта може да се деси после неодцепљења или одцепљења КиМ-а. Посебно је питање шта ће бити са муслиманима и Хрватима у остатку Босне, хоће ли заратити. Ово задње ме не интересује, нека се сами боре за себе.
Одговоре на ова питања нека свако сам да, предпостављам да ће већина бити у праву.
*-Гаврило'с Принцип'с-*
Evo vam i malo empirije, ako ste na nekom akademskom linku sa pretplatom:
http://www.sciencedirect.com/science/article/B6VBV-4DXJT27-1/2/d1ac07339236111874438d24423eff9c
Linkovi lose rade u komentarima... Hajde dajte ime teksta i autore, pa cemo naci.
Hvala u svakom slucaju.
"a ako vec mora da postoji drzava blize su mi visenacionalne drzave i decentralizovane imperije od drzava zasnovanih na ideologiji krvi i tla."
Pa takve imperije su bile Rusija i Turska... Problem sa visenacionalnim drzavama je cinjenica da postoji velika verovatnoca da ce neka grupa jednostavno da kaze: "ok mi hocemo svoju drzavu." i krene da sve sabotira. Sta ces onda da radis? Za pokolje tokom XX veka je najvise odgovorna anacionalna ideologija - komunizam.
Autori su Montalvo i Reynal-Querol, naslov clanka "Ethnic Diversity and Economic Development", Journal of Development Economics Vol. 76, No 2.
Post a Comment