Predrag Đumić, predstavnik (?) NBS je najavio smanjenje poreza na dobit od kamata od devizne štednje sa 20 na 10 procenata. Ovo je lepa vest. Ipak i malo upozorenje, kada se već smanjuje porez na kamate onda bi trebalo smanjiti i porez na kapitalnu dobit od drugih aktivnosti, npr. ulaganja u hartije od vrednosti koji sada iznosi 20 procenata. Ako postoji razlika u poreskoj stopi između štednje i ulaganja u akcije dolazi do distorzije tržišta, pa tako više ljudi može da se opredeli da štedi nego da ulaže na berzi. Ovakve distorzije mogu da utiču na ekonomski rast, na primer ljudi radije štede nego investiraju što može da utiče na manje investicije od optimalnih.
Mada možda prerano paničim. Setio sam se članka u kome Janko Guzijan iz Ministarstva finansija najavljuje smanjenje poreza na kapitalnu dobit na 10 procenata i na ulaganja. Izgleda da je vlada mislila na sve. Onda za kraj samo jedan savet, najbolje bi bilo da se porez na kapitalnu dobit u potpunosti ukine. Ovaj porez ne predstavlja značajan izvor sredstava za budžet a ostvareni prihod bi bio oporezovan po nekom drugom osnovu (PDV ili porez na dobit).
Usput, sjajan predlog Cato instituta (od pre 14 godina) da se svi porezi u Americi zamene porezom na promet. Kažu da bi dugoročno 11% bilo dovoljno da obezbedi iste prihode koliko i svi ostali porezi zajedno.
8 comments:
Vidis, te distorzije o kojima pricas su nesto gde dolazi do podvajanja moje licnosti. Da li je bolje da smanje porez na kamatu, a zadrze porez na kapitalnu dobit, ili da oba ostanu na sadasnjem nivou?
Ekonomista u meni kaze da je zbog dodatnih distorzija bolje da stope ostanu iste. Liberal u meni kaze - sto nizi porezi, to bolje, ko te pita za distorzije.
I onda se obojica sloze da je najbolje da se oba poreza smanje na 10%, iako to nije ni bio ponudjeni odgovor...
Opet olaksice.
Drugari poreske olaksice nisu dobra stvar.
Narocito kad se uvode neisistematski kako na parce.
Oporezivanje kapitalne dobiti i oporezivanje dividendi moraju da idu u paketu.
Ako se ukine porez na kapüitalnu dobit vise nisko nece isplacivati dividende fizickim licima.
Imacete sitauciju da ce najbogatiji gradjani srbije u potpunoctzi ili izbegavaju poresku obavezu po osnovu prihoda od kapitala.
Igipop
evo malog dodatka.
uvode porez na kapitalnu dobit na dinarsku stednju. stednja je trenutno 11,7mlrd *veci deo je po vidjenju
ponderisana kamatna stopa uzimajuci u obzir rocnost je oko 5%
kamata je dakle oko 550 miliona
10% od toga je 55 miliona poreskih prihoda
realno je rec o oko 40 miliona dinara.
vise manje poreski prihodi su oko pola miliona evra
troskovi papira, gubljenje vremena i zezanje oko obracuna na veoma male sume i sve ostalo je sto bi rekli na srpskom `to stab an ox for a pound of meat`
sto se tice olaksica - delom su pogresno usmerene jer ne usmeravaju ljude da ulazu u institucionalne investitore vec direktno u akcije
sto ce reci ako sam dobro procitao
ako drzis akciju 3 godine ne placas ali ako drzis inv jedinicu dugo dugo dugo placas 20%
konacno, zanimljivo je da mnoge zemlje ne poznaju porez na kapitalnu dobit
Marko je pomenuo laznu dilemu
Jednostavno resenje je da stope budu iste i sto nize : )
eclectic
eclectic
reci mi odakle s izvukao te statisticke podatke?
Ili ako neko drugi moze da mi da dobru adresu na netu
igipop
i jos jedna stvar. Kad racunas koliki je to prihod ne mozes da uzmes podatak o trenutno m stanju. Moras da uzmes u obzir da ce cinjenica recimo neoporezivanja pojdinih prihoda ili oporezivanja po snizenoj stopi dovesti do toga da ce dosta u ssadasnjoj situaciji drugih prihioda biti prekvalifikovani u tu formu u odnosu na koju je oporezivanje smanjeno i ukinuto.
A sto se tice tvog misljenja da je "Jednostavno resenje je da stope budu iste i sto nize : )" Potpuno se slazem. Razlicito opterecenje razlictio kvalifikovanih prihoda em je ekonomski neefikasno em nije pravicno.
Upravo zato imam rezervu prema olaksicama.
Igipop
A sta je sa dinarskom stednjom? Mesecima loze narod da stedi u dinarima a sad ga ovim merama loze da stedi u evrima. Znaci mozemo da ocekujemo pad dinara prema evru ili jos vece intervencije NBS na trzistu deviza.
Jedino sto ce ovako malo da smanje zaduzivanje banaka u inostranstvu.
Igipop,
Neke od ovih podatakaka možete naći na http://www.fren.org.yu i http://www.nbs.yu.
recimo da mi je posao da to gledam
naravno da ne mogu da posmatram trenutno stanje, ali kad vec nesto moras da uradis na brzinu onda koristis standard cost modele i sl.
tek da dobijes predstavu o efektima.
BTW, u protekle doslo je do znacajnog porasta dinarske stednje u protekle dve godine (efekat niske baze), verovatno zbog aprecijacije, pa ljudi malo spekulisu o tome koliko ce dinar da ostane na ovom nivou. Ipak, ljudi su i dalje risk averse pa je i pored ovog rasta ova stednja zanemarljiva
Inace, ljudi su umesto klasicne, uglavnom koristili stednju preko obveznica NBS. Da sam bio pametan i dalje bi drzao te hartije u portfelju.
pingvin je vec naveo periodiku NBS kao izvor
eclectic
Post a Comment