Slobodan Antonić plače nad sudbinom ekonomskih reformi jer mu je jasno da je Srbija odavno izgubila ekonomski suverenitet u korist Svetske Banke i njoj sličnih. Otprilike kaže, sve i da političari u Srbiji i hoće da vode socijalno odgovorniju politiku odnosno da ograničavaju pomahnitalo tržište i dele više novca ljudima kojima je on najpotrebniji ekonomski okupatori to ne bi dozvolili.
Čemu panika? Neki predstavnik Svetske Banke je posetio Srbiju pre par dana i između ostalog je pomenula da bi Srbija trebala da reformiše sistem obrazovanja jer zapošljava previše ljudi. Antonić je tu činjenicu našao pogotovu uvredljivom jer smatra da je visoko državno obrazovanje u Srbiji približnog kvaliteta kao i obrazovanje koje nude najskuplji svetski univerziteti a daleko bolje od svega što nude privatni fakulteti kod nas. Nisam ekspert da sudim o kvalitetu ali ti argumenti valjda opravdavaju trošenje 860 miliona evra godišnje na obrazovanje.
Antonić verovatno misli da svaki službenik Svetske Banke ima vlažne snove u kojima sanja primenu potpuno privatnog obrazovanja u zemljama u kojima ova institucija radi. Koliko sam ja shvatio iz njegovog teksta, mislim da će, nažalost, Svetska Banka pre da se bavi smanjivanjem obrazovnog budžeta nego njegovim potpunim ukidanjem. Iako je potpuno ukidanje obrazovnog budžeta idealno po mom mišljenju ono nažalost trenutno nije realna opcija.
Ipak, trenutni sistem u kome poreski obveznici finansiraju samo državno obrazovanje nije fer. Bilo bi bolje kada bi se novac iz budžeta vezivao za studente a ne za fakultete, pa bi u praksi svi fakulteti bili plaćani iz budžeta po svakom studentu koji se odluči da studira kod njih. To bi povećalo konkurenciju što bi posledično rezultiralo boljim kvalitetom obrazovanja.
Na stranu što Svetska Banka trenutno isključivo daje savete i ne uslovljava ekonomsku politiku u Srbiji, Antoniću takođe smeta što preporučuju smanjivanje javne potrošnje i poreza, privatizaciju javnih preduzeća, ukidanje carina, i sl. Naivno se plaši se da bi ovakve reforme dovele do konačne propasti srpskog čovečanstva jer bi sve što valja u Srbiji bilo u vlasništvu stranaca. Valjda bi se dokazalo da su oni konkurentniji od nas, što bi bio kraj našem nacionalnom identitetu. Možda je u pravu. Ostavljam kolektivistima da drve motku i donesu zaključak po tom pitanju.
29 comments:
Antonić je u značajnom delu svoje analize u pravu jer tržišni mehanizmi jesu dobra stvar pod uslovom da se vodi računa o nacionalnom interesu broj 1: unapređenju kvaliteta života svih građana (a ne samo nekih). Ako uvedete tržišne mehanizme po modelima koji nam neka gospoda predlaže vrlo brzo bi smo ostali bez javnih preduzeća (bila bi privatna i samim tim više ne bi bila poluga vlasti koja kakva da je ipak reprezentuje građane Srbije), došlo bi redistribucije profita u korist bogatih (potpunom liberalizacijom domaće firme bi bile uništene a njihovo mesto bi preuzele zapadne firme koje bi profit zadržavale a kod nas investirale minimalno samo da održe biznis profitabilnim - što su radile a tek će to da rade jer dolaze da zarade a ne da nam pomognu (jer je pomoć samo indirektna u funkciji pokrivanja troškova poslovanja)), smanjenjem izdataka države za obrazovanje došlo bi do redistribucije moći u kreiranju obrazovne politike (što se pojavom privatnih obrazovnih institucija već dešava) a privatne obrazovne institucije nisu tu da vode računa o interesima društva već o profitu a to znači: ukini istoriju, ukini ovo, ukini ono (jer nije u funkciji stvaranja profita), promoviši neoliberalne ideje kao što je ukidanje države kao takve ili svaku njenu ozbiljniju funkciju (jer se to ne uklapa u "savremene" koncepte razvoja, itd. Na kraju bi rezultat bio da bi država i njeno ustrojstvo bilo sasvim uništeno a glavnu reč bi nam vodili "eksperti" koji su transnacionalno orjentisani i koji bi nas za našu sudbinu krivili jer smo pobogu bili glupi kada smo rastakali i uništavali poluge moći moderne srpske države (poklanjajući moć nekom drugom - čitaj krupnom kapitalu koji, jelte zna bolje šta mi treba odnosno šta nam treba - pod uslovom da to platim).
Antonic i Vukadinovic nikad nisu prezalili propast komunizma i to je to...
Valjda su Kragujevacki i pristinski univerzitet ili visa poslovna skola ili bankarski sistem 9oih isl uzor kome treba teziti umesto da imamo hypo alpe i slicne izrabljivace...
jako jako opasan tekst
igipop
Anonymous 1:
Naravno, mislim da niste u pravu. Sustina Vaseg komentara se moze svesti na "ako je drzavno, onda je to dobro za mene, jer ja na to mogu da uticem, a ako je privatno, onda time upravlja krupni kapital, koji se rukovodi samo profitom i onda je to lose, jer ja nemam izbor". Izvinjavam se ako sam lose shvatio, ali cini mi se da sam tu negde.
Greska koju Vi pravire je sto zaista verujete da je Vas licni uticaj na odluke politicara veci nego vas uticaj na odluke biznismenta. Ja mislim da to nije tacno, iz razloga o kojima smo mnogo puta pisali na ovom blogu.
Takodje, gresite ako mislite da bi privatne skole ukinule istoriju i slicno, jer "tu nema profita". Skole bi ukinule istoriju samo kada bi roditelji (oni koji placaju skolovanje i koji i treba da mogu da uticu na ono sto njihova deca uce u skoli) tako nesto trazili. U suprotnom bi privatne skole bile vise nego zadovoljne da uvedu i istoriju i to adekvatno naplate.
Igipop:
Nema tu niceg opasnog, sve smo to culi vec sto puta, pa nista. Uostalom, sada je bar jasno zasto to pricaju - privatizacijom mogu da izgube jednog od sponzora, Telekom. :)
Meni ustvari najviše smeta podela na nas i njih. Nema tu ni nas ni njih, nego isključivo postoje pojedinci koji donose nezavisne odluke.
Teško mi je da zamislim da bi neko ostao da radi za Miškovića ako mu recimo Gejts nudi 50% bolju platu, a sve zbog takozvanog nacionalnog interesa. Usput, nisam siguran da razumem šta je nacionalni interes u ovom slučaju a ni generalno.
Ako je nacionalni interes skup svih pojedinačnih interesa onda ne razumem kako je Antonić zaključio da ekonomski rast nije u nacionalnom interesu. Ne verujem da postoji ijedna osoba u Srbiji koja bi volela da ima manje novca umesto više, što znači da je ekonomski rast sigurno nacionalni interes Srbije. Svi predlozi svetske banke su posledicno od nacionalnog interesa za Srbiju.
Znam da nije rekao nista novo i jasno je koja mu je motivacija. Problem je sto je tekst obajvlejn u politici, problem je sto su te kolumne jako citane, problem je sto je i NSPM (cini mi se) pracena, problme je sto je prica pitka i u pojednim tackama tacna (recenica o vertikalnoj prohodnosti) i problme je sto su njegova miskljenja uj stvari misljenja dobrog dela establismenta. Problem je sto je jako tesko sada napisati tekst, dobit odgovarajuci prostor, raskrinkati gluposti koje je izrekao, i sto ce ovako kao je to ostati ideja prihvacena u javnom mnjenju. I konacno problemje sto pise o stvarima o kojima ocito ne zna nista.
Ja drzim da je on jako opasan. Ideolog "novog srpskog poretka" i zvanicne drzavne politike dobrog dela srpske vlade.
Mislim da ga treba raskrinkati. A ne znam kako.
Igipop
"Ako je nacionalni interes skup svih pojedinačnih interesa onda ne razumem kako je Antonić zaključio da ekonomski rast nije u nacionalnom interesu"
Antonic se ne bi slozio, jer njemu nacionalni interes ne predstavlja prost zbir privatnih interesa. Tebi i meni ne smeta ako se neko obogati, a mi ostanemo na istome. Njemu smeta, jer takav razvoj nije "socijalno pravedan", pa je potrebna drzava da tom coveku uzme, a da nama da.
On ne shvata da je slobodno trziste najbolja socijalna politika i da je vecini siromasnih bolje u kapitalistickim nego u alternativnim sistemima, jer kapitalisti vise vode racuna o svojim radnicima i potrosacima nego drzava o biracima.
Ja ne mislim da je Antonic zao. On zaista veruje da su "neoliberali" zli, a da je on "good guy", neko ko se bori protiv nepravednosti i profita.
A mislim da je to rezultat pre svega neshvatanja osnovnog nalaza ekonomije - da kad dvoje dobrovoljno trguju, bolje je i jednom i drugom.
Ni ja ne mislim da je Antonic zao. Sigurno je da sjajno piše i da je na momente jako duhovit. Jos uvek se sećam sjajne polemike koje je vodio sa nevladinim organizacijama, da li u vremenu ili danasu, pre pet godina, i da sam se slatko smejao njegovoj lucidnosti.
U poslednje vreme je uglavnom pisao oko Kosova (mislim), i sa tim njegovim stavom se ne slažem ali ne komentarišem jer smo već odavno na ovom blogu rekli šta imamo po tom pitanju. Ipak, ako se ne varam ovo mu je prvi tekst u kojem se bavi ekonomskom politikom, pa sam zato i reagovao.
Marko, ja iz njegovog teksta nisam shvatio da je on protiv predloga svetske banke jer se zalaže za socijalnu pravdu (kao Đelić na primer), već iz straha da strani kapital ne preuzme celokupnu srbiju i bankrotira građane srbije (kao Pat Buchanan ili Radikali). Mislim da su to dve različite stvari. Dok je Đelićev stav štetan, Antonićev je poguban.
Igipop, zašto ne napišete pismo i prosledite ga politici gde bi moglo biti objavljeno u rubrici pisma čitalaca, ili ako baš imate sreće možda i u pogledima.
Značajna inovacija zvana država je sada dovedena u pitanje jer krupni kapital ima jaku želju da njome gospodari.
Nažalost puno je sirotinje raje koja ne razume potrebe krupnog kapitala i glasa, gle čuda, i za populističke stranke , koje ne vode računa da sposobni i bogati budu još bogatiji a gubitnici da se sklone sa puta uspešnima (po mogućstvu da umru bez mnogo galame). Država pripada svim građanima i samim tim o svim njenim resursima treba da odlučuju svi oni.
Nažalost, društva su nesavršena i postoje narodni predstavnici koji nisu savršeni ali nisu ni potpuno bez poštovanja nekih činjenica pa imamo i socijalne programe, obrazovanje za siromašne, i gle čuda čak i siromašni mogu da se leče. Da je do krupnog kapitala to bi sve bilo zbrisano jer tržišna logika bi rekla da ako nemaš para onda si nesposoban za: obrazovanje, lečenje, socijalnu pomoć, itd. i druge trice i kučine koje kvare profit i sliku uspoešnosti neoliberalnim junošama.
Na sreću neoliberalne junoše su se prerano zaletele tako da se u svetu stvaraju preduslovi za novi svetski poredak po meri čoveka a ne po meri bogatih kojima su siromašni trošak i gubljenje vremena za bavljenje njihovim problemima.
Ma ne mislim ni ja da je zao, ali mislim da je u najmanju ruku neodogovoran.
Dosta ljudi to cita i kao sto rekoh guta.
A to sto je napisao prosto ne stoji.
Igipop
"Država pripada svim građanima i samim tim o svim njenim resursima treba da odlučuju svi oni."
Problem je što država nema resurse nego su to resursi građana od kojih država uzima novac. Drugim rečima, besplatno obrazovanje, socijalna pomoć, i besplatno zdravstvo (naravno kvazi besplatno) su svakako plemenite ideje, ali treba dozvoliti pojedincima da odluče da li će taj sistem da plaćaju ili ne.
Zato nije pravo pitanje da li je zdravstvo za sve dobra ideja (sigurno da je ideja odlična), nego je pitanje ko je zainteresovan da taj račun plaća.
Pošto ste sami rekli da država pripada svim građanima, onda bi svaki građanin trebalo da ima prava da odluči šta da radi sa sopstvenim novcem.
"Država pripada svim građanima i samim tim o svim njenim resursima treba da odlučuju svi oni. "
Bogatstvo gradjana nije odredjeno raspolozivim rasursima i trzisna privreda nije zero-sum game. To su neke stvari koje se moraju znati pre bilo kakve dalje rasprave o ekonomiji.
A ovo za obrazovanje i lecenje ostavljam drugima jer mi nije struka, ali i tu vazi ono no free lunch, tj. sve neko mora da plati, drzava nikome nista ne moze dati vec samo moze izvrsiti redistribuciju. A kako ce se kretati obrazovni sistem i zdravstvo u najrazvijenijim zemljama u buducnosti zavisi od volje vecine. Koliko znam i Svedska je uvela vaucera za skole (to Miss Toc bolje zna pa moze da potvrdi ako je ne mrzi) a trend je da se osiguranje i pruzanje zdravstvenih usluga razdvajaju. O ovim stvarima su odlucili biraci tako da mi se cini da i najveci broj ljudi postepeno shvata da je drzava los menadzer a i zahtevi za redistribuciju su sve slabiji i sve vise ljudi zeli property-society a sve manje ljudi zeli neku formu marksizma. I ovde u Srbiji, cini mi se, ide u tom smeru, sve vise ljudi zeli da dodju velike korporacije a smanjuje se broj onih koji su za "besklasno drustvo" (valjda po modelu Kube ili Sev. Koreje :)
Tek sad vidim da si citirao isti pasus :)
Stvarno je dobar pasus, odmah mi je zapao za oko :)
"Država pripada svim građanima i samim tim o svim njenim resursima treba da odlučuju svi oni. "
Ovo jeste činjenica koju valja uvažavati i oni koji imaju moraju da vode računa da oni koji nemaju mogu da se pobune pa da one koji imaju tržišnim principima (nas je više i mi smo jači pa ćemo da slabije (čitaj bogate) da tlačimo) skrate za bogatstvo ili za glavu (zavisno od okolnosti). Upravo pravila igre koja propisuje država omogućava da bogati imaju jer bi se u protivno veoma često bogati (čitaj i uspešni) našli u nebranom grožđu da ih siromašni (kojih je više) skrate za bogatstvo (a s vremena na vreme i za glavu).
Da ne bude zabune pogledajte stopu kriminala u zemljama gde cveta tržišna neoliberalna ekonomija. Kriminal je veoma profitabilan biznis a takođe i neki derivati (korupcija na primer, pardon loš primer i to je kriminal). Da ne govorimo o veoma učestalom fenomenu "nemojte me pitati za prvi milion". Koliko me sećanje služi neka sirotinja je u SAD preko noći postala bogata i ne želi da priča o svom prvom milionu a sada svima soli pamet o svom poštenju. Da ne govorimo o genocidu (uništavanje indijanaca) kao ekonomskom sredstvu kojim su jači eliminisali sirotinju da ne smeta "uspešnima" samo zato što su imali drugačiju kulturu koja je uz to bila održiva (opstajala je vekovima i milenijumima) a i našli su se na nezgodnom mestu koje je bilo ekonomski interesatno. Jeftinije je bilo pobiti ih nego biti suptilan u pregovorima.
Uspešnost i neoliberalni koncepti su samo magla da se prikrije gramzivost za tuđim. Pogledajte ukupne troškove raznih "profitabilnih biznisa". Kada ne uračunate ekološke troškove (toškove vezane za degradaciju životne sredine) mnogi biznisi koji podržavaju neoliberalni koncept su uspešni. Ako uračunate i ekološke troškove imate da su to bankrotirani biznisi. Realno gledajući zapadne zemlje su potrošile svoje resurse i toi su društva (ekonomski sistemi) pred bankrotom (resursnim). Imaju peh da su oni koji imaju resurse postali svesni toga i nisu spremni na sudbinu američkih indijanaca. Čak bi se moglo reći da savremeni indijanci imaju nameru da vrate milo za drago kaubojima.
Najbogatije zemlje imaju da u velikoj meri zahvale svom "uspehu" samo zato što mnoge velike (prevashodno ekološke ali tu su i troškovi obrazovanja radne snage koja hrli u "obećane" zemlje) troškove prebacuju drugima.
Postavlja se pitanje zbog ograničenosti planetarnih resursa šta će se desiti sa bogatima koji svoj boljitak baziraju na arčenju planetarnih resursa kada dođu u situaciju da po glavi stanovnika imaju (pre svega resurse: energiju, hranu, itd.) koliko i neki siromašni koji su navikli da žive skromno i još se nisu udaljili u potpunosti od nekih vrednosti preindustrijskih društava(održivih zajednica). Bojim se da je pred nama period bankrota "uspešnih" i uzdizanje "neuspešnih", pardon siromašnih.
Anonimus, prvo nije sigurno da bi bogatima trebala zaštita ukoliko bi se siromašni pobunili. Valjda su kroz istoriju upravo siromašni imali problema, sećaš se kmetova, robova i slično. Država je potrebna da garantuje individualna prava, tako da siromašni ne bi ubijali bogate ali isto tako i da bogati ne bi izrabljivali siromašne. Pazi, dobrovoljni rad nije izrabljivanje.
Što se tiče ekologije i prirodnih sredstava, očigledno da ne čitate naš blog redovno. Da čitate, znali bi da prirodnih sredstava uvek ima i da ih ima upravo zahvaljujući tržištu koje reguliše ponudu i tražnju. Ne samo što prirodnih resursa ima dovoljno nego postaju i jeftinija. Pogledajte ovaj post gde smo već pričali o tome. http://trzisnoresenje.blogspot.com/2007/07/opasne-pretpostavke.html
"vrednosti preindustrijskih društava(održivih zajednica). "
:-(
"vrednosti preindustrijskih društava(održivih zajednica)."
Koliko shvatam ako se ovako nastavi sa trošenjem ipak oskudnih planetarnih resursa biće nam potrebne veštine preživljavanja bez tehnoloških pomagala jer su tehnički sistemi koji omogućavaju komfor savremenoj civilizaciji prenapregnuti. Postoje scenariji koji za ishod imaju potpuni krah tehnološke civilizacije.
Zamislite velike gradove bez energije (struje, gasa, nafte) u sred zime (ne naš ruralni Beograd već potpuno urbanizovane megalopolise u svetu). Razlozi niu ni bitni (prirodna katastrofa, kvarovi sistema, itd.) ali posledice jesu. Došlo bi do potpunog kolapsa. Zamislite još goru situaciju da se to desi u više velikih gradova tako da nema pomoći od drugih jer su i oni u problemima ( a vani -20C). Posle nedelju dana bez grejanja na -20C ljudi bi počeli da umiru, putevi bi bili zakrčeni, izbile bi revolucije, poliičari bi bili lovljeni kao zečevi, (profesionalna ) vojska i policija ne bi mogli da zavedu red, itd.
Kolaps je moguć - jedino se čeka triger/okidač koji će da izazove lančanu reakciju. Sa mudrošću pojedinaca koji samo gledaju sebe i svoje lične interese (jer državu treba ukinuti), uvažavajući tržišnu logiku (jer izgradnja resursa za vanredne situacije nije profitabilan biznis pa tu ne zalazi privatna inicijativa) ovaj scenario je skoro neizbežan.
Preživeće oni koji nisu preterano tehnološki zavisni (čitaj žive u prirodi i od prirode) i na veliku žalost nekih koji se sada kvalifikuju kao neuspešni.
Zanimljiva rasprava.
Sasvim sigurno niste u pravu sto se tice energije i toga da nam sledi vracanje u Srednji vek.
Mi danas vec znamo kako da proizvodimo energiju nezavisno od nafte - nuklearke, voda, vetar, Sunce... Jedini razlog zasto se i dalje dominantno koriste nafta i ugalj je zato sto su jeftiniji. Kada ih ne bude bilo skocice cena i ostali izvori energije ce poceti vise da se koriste. U svakom slucaju, scenario ni najmanje ne lici na Pobesnelog Maksa.
Tako da ja problem pre vidim u privikavanju na te nove tehnologije (nanotehnologoija, genetika i slicno), nego u privikavanju na low-tech zivot. A problem u privikavanju na nove tehnlogije ce biti zato sto drzave nisu dovoljno fleksibilne da te stvari prihvate. U Srbiji jos ne funkcionise elektronski potris jer neki pravilnik ne mogu da donesu godinama. Kada bi sutra nestalo struje u Srbiji, trebalo bi 10 godina da se dobiju sve dozvole i zavrsi izgradnja nuklearke. Da se drzava u to ne mesa, problema sa energijom uglavnom ne bi ni bilo.
То Marko Paunović.
Događaji iz anonimusove spekulacije su se već dešavali i to kod perjanice tržišne ekonomije u SAD (kolaps snabdevanja energijom u nekim velikim gradovima, kolaps sistema za vanredne situacije u slučaju velikih prirodnih katastrofa, itd.).
To što nove tehnologije postoje koje će da zamene klasične ne znači da se crni scenariji neće desiti, barem u ograničnoj formi.
Da ne govorimo o preraspodeli društvenog bogatstva od "neuspešnih " ka "uspešnima" putem "tržišnih instrumenata" kao što su ratovi, protekcionizam, korupcija, dvostruki standardi, itd. Privatna inicijativa je svetinja i pobednik piše istoriju. To možemo da naučimo od Rimljana koji su sve okolne civilizacije opljačkali a neke i poptuno uništili. Verovotno je istorija kao učiteljica života dovela do toga i da zemlje koje su bogate resursima promene vojnu doktrinu i da budu spremne za prvi udar na gramzive susede ili druge sile koji se spremaju da raspodele tuđe resurse (pošto su svoje potrošili) preduzetničkim poduhvatom u stilu ograničenog vojnog sukoba (sa elementima genocida kao rešavanja problema sa manje uspešnim u tržišnim utakmicama - ako ne žele da igraju kako gazde/preduzetnici kažu).
GxHXjp Your blog is great. Articles is interesting!
HyWLvE Nice Article.
Thanks to author.
Nice Article.
Hello all!
Magnific!
Magnific!
Please write anything else!
oprCEk Hello all!
Post a Comment