Dugo sam smatrao da je Ajnštajn jedan od najpametnijih ljudi koji su ikad živeli. Možda je to zato što nikada nisam uspeo da potpuno shvatim opštu teoriju relativiteta. Posebnu još i mogu, ali mi opšta nikako ne ide.
Evo šta je Ajnštajn napisao 1949. godine:
The economic anarchy of capitalist society as it exists today is, in my opinion, the real source of the evil. We see before us a huge community of producers the members of which are unceasingly striving to deprive each other of the fruits of their collective labor—not by force, but on the whole in faithful compliance with legally established rules.
Prosto ne mogu da shvatim kako nesumnjivo pametan čovek može tako nešto da napiše. Tekst je inače pun ocena na kojima bi i Marks pozavideo. Međutim, na kraju teksta ipak kaže i sledeće:
A planned economy as such may be accompanied by the complete enslavement of the individual. The achievement of socialism requires the solution of some extremely difficult socio-political problems: how is it possible, in view of the far-reaching centralization of political and economic power, to prevent bureaucracy from becoming all-powerful and overweening?
On nije ponudio odgovor, ali mi se čini da je odgovor lak - nikako. Ne znam zašto i njemu to nije bilo jasno.
16 comments:
Šta je čudno, i šta je loše u tome što je Ajnštajn rekao o kapitalizmu? Pa, to je slično onome što je Čerčil rekao o demokratiji - užasno loš sistem, jedino što je najmanje loš od svih mogućih. Isto važi i za kapitalizam. Objektivno gledano - užas živi, kad bih zamišljao idealan život, ne bi to bilo u kapitalizmu. Jedina kvaka je u tome što su do sada sve alternative pokazale da su užas na kvadrat, kub ili enti stepen. Najmanje, ubedljivo najmanje loše od svega realno mogućeg i od svega do sada viđenog, kako u teoriji tako i u praksi.
Ja sam iz teksta koji je dugacak nekoliko strana izvukao prakticno jedinu recenicu u kojoj sumnja u socijalizam. Pogledajte ceo tekst....
Pa socijalzam je intelektualni pokret, nisu ga izmislili radnici nego intelektualci. To je meni jako zanimljiva tema. Ja mislim da je razlog to što se socijalistička organizacija zasniva na razumu. Samo pametnjakovići mogu da imaju toliko poverenje u razum, da misle da sve mogu da kontrolišu razumom, pa i celu ekonomiju. Kapitalizam je sa druge strane zasnovan ne na razumu ili znanju, nego na vrednostima i svakodnevnom moralu koji se sledi bez nekog ispitivanja zašto je to tako. Kapitalizam više odgovara bogobojažljivim ljudima koji su svesni da ne znaju mnogo, da nije na njima da uređuju čovečanstvo, nego prosto gledaju svoja posla, kako da žetva bude bolja ili kako da nešto naprave i prodaju.
"Ja mislim da je razlog to što se socijalistička organizacija zasniva na razumu. Samo pametnjakovići mogu da imaju toliko poverenje u razum, da misle da sve mogu da kontrolišu razumom, pa i celu ekonomiju."
Znaci sjajno. Ovo mozete bez problema da stavite za izjavu dana. Odavno nista bolje smesnije i tacnije nisam procitao.
Momenat providjenja sta li :)
Igipop
Hajek je u "Kobnoj ideji" citirao iste ove recenice kao i Marko, a sa sledecim objasnjenjem - otprilike da to sto si genije u fizici ne znaci da neces pricati najcrnje budalastine u ekonomiji ili politici. On tu nalazi dodatni razlog - "kontrarevoluciju nauke", arogantno uverenje prirodnjaka da oni slicno kontroli eksperimentalnih uslova u laboratoriji ili tehnoloskom postupku mogu d akontrolisu i ljudsko drustvo.
U tom smislu je je Slavisina teza o kapitalizmu kao drustvu zasnovanom na vrednostima i epistemoloskoj skromnosti sasvim tacna: ustanove kapitalizma su tradicioanlne, one nisu proizvod planskog razuma nego evolutivne selekcije kroz istoriju, njih niko nije izumeo, one su sponatano nastale tokom vremena. S druge strane, centralno planiranje je ideologija arogantnih pametnjakovica koji misle da iznad njihovog znanja i genijalnosti nema nista vrednije za citavo drustvo: Pa im tako moze pasti na pamet da ukinu cene, ugovorno pravo, zastitu svojine itd, jer oni mogu da isplaniraju privredne aktivnosti bolje iz glave. Socijalizam je zaista proizvod dokonih pametnjakovica iz burzoaskih familija, a ne radnicke klase.
Meni se cini da postoje dva osnovna problema sa autenticnim socijalizmom. Jedan su informacije, ono o cemu je Slavisa nedavno pisao, a vezano za Hajeka. Drugi problem je koncentracija moci, ovo sto i Ajnstajn spominje.
Prvi problem jeste suptilan i mnogi vrhunski naucnici ga ne razumeju, pre svega iz razloga koje pominju Ivan i Slavisa. Ali mi nije jasno kako ne vide ovaj drugi problem, problem da socijalizam (u striktnom smislu centralnog planiranja) zahteva diktaturu. Ajnstajn ga ocigledno jeste video, ali nije shvatao koliko je taj problem ozbiljan. Moje pitanje je da cak i ako ne shvataju problem sa nedostatkom informacija, zasto se ipak zalazu za socijalizam, ako im je jasno da to znaci i diktaturu? Da li je to iz potpuno privatnih interesa jer se nadaju da ce biti blizu diktatora? Ili jednostavno ne misle da je diktatura lose resenje?
Ili su u medjuvremenu ipak shvatili (danas ipak nema vrhunskih naucnika socijalista), pa se sada zalazu za demokratski (krnji) socijalizam, nesto sto bi spojilo socijalizam sa demokratijom. Ali, onda to nije socijalizam u Marksovom (ili Ajnstajnovom) smislu. Bez centralnog planiranja (pa makar i sa visokim porezima, velikom regulacijom svega i svacega) to nije socijalizam.
Sustinski, cini mi se da su spoznali ovaj drugi problem sa socijalizmom (diktaturu). Ostaje jos samo da shvate i problem vezan za informacije. Mozda im izucavanje kvantne mehanike pomogne u tome da shvate da ne mogu bas sve da kontrolisu.
Marko,
mislim da su postavio najvaznije pitanje, i ja priznajem da nemam odgovor na njega - a to je, zasto intelektualci podrzavaju socijalizam i etatizam kad znaju da oni vode u diktaturu?
Ima dva zanimljiva pristupa, koji se naizgled sudaraju, ali ipak sticu bar u jednoj tacki. S jedne strane Nozick govori o humanistickim intelektualcima koji u drustveni makro-svet projektuju standarde vrednosti svog mikro-sveta, skola u kojima se znanje i moc apstrakciej vrednuju vise od prakticnih vestina. prirodnjaci, po hajekovskoj paradigmi takodje precenjuju intelekti i apstrakciju, ali ne u odnosu na prakticne vestine, vec u odnosu na "institucionalno znanje".
Meni je uvek bilo interesantno da posmatram inteligentne ljude koji veruju da mogu zobici "institucionalno znanje" i institucionalno nagradjivanje prakticnih profanih vestina pukim aktivizmom "promene sveta". Najblizi primer mi je pokojni Zoran Djindjic. On je celokupno drustvo video kao jedno preduzece ili kosarkaski tim. Stalno je koristio metafore kolegijalnog timskog rada vlade i gradjana na jedinstvenom zadatku. A sebe je video kao trenera tog tima.Stalno je postavljao retorska pitana "ako mozemo da budemo prvaci sveta u kosarci, sto ne mozemo i u ekonomiji" On nije shvatao da je drustvo jedan bezlicni konstrukt, jedan skup pojedinaca koordinisanih apstraktnim pravilima, a ne tim kojim ce on da upravlja. Mislio je stalno u kategorijama nekih apokaliptickih preokreta, poboljsavanja kondicije,promene mentaliteta, herojskog zrtvovanja preumljenja naroda itd.
Ja ne verujem, poput nekih drugih ljudi, da je on bio diktator u dusi, kao sto isto ne mislim ni za Ajnstajna i druge pametne ljude koji su upadali u istu kolektivisticku zamku. Bio je samo ditkator po idejama.
Ima jos jedna zanimljiva stvar koaj baca svetlo na Djindjica, ali i na nas problem ovde. On je trazio od Svetkse Banke i MMF zajmove za kampanju javnih radova 2001 godina. KAd su mu ovi rekli da oni to ne rade i da misle da to nije najbolja ideja, njegov odgovor je bio detinje-naivan: ali zar nasa vlada nije vec dokazala posvecenost makroekonomskoj stabilizaciji, te da joj se moze verovati da nece preterivati sa javnim radovima? Sasvim je moguce da oni iskreno veruju da moc u rukama dobrih ljudi nece biti zloupotrebljena. Kejnz je za sebe verovalo da je klasicni engleski liberal. Djindjic nije video nista antiliberalno u svojoj politici. Ajnstajn se mozda nadao da ako se moc da u prave ruke onda ce rezultat bio sjajan. Mozda...
Da, to o Đinđiću je skroz tačno. Sećam se izjave da je "zemlja ustvari samo jedno veliko preduzeće". Druga stvar po kojoj se to vidi je koliko je potencirao sposobnost ili kvalifikovanost vlade. Batić je u to vreme tvrdio da je naša vlada najbolja u Evropi jer ima čak 17 doktora nauka. Kod Misesa se sa druge strane može naći rečenica "najgora od svih vlada je takozvana ekspertska vlada" -- to je naravno iz razloga koje smo pominjali.
Postovana gospodo,
Jako postujem i cenim vase stavove. Citajuci vase tekstove poseldnjih meseci zaista sam cuo dosta novog i korisnog. Pravo osvezenje. Imao sam prilike da neke svoje stavove suocim sa onim sto pisete i da problem sagledam iz drugog ugla, i neka svoja razmisljanja eventualno korigujem.
Ipak dozvolite verujem da su neki stavovi suvise radikalni.
Konkretan povod za reakciju je ipak nesto drugo odnosno komentar da je djindjic bio prikriveni diktator ili kako je vec receno. Kako sam coveka licno poznavao mogu vam reci da to nije tacno. On je jako cenio slobodu duha, i razmenu misljenja. Umeo je da promeni misljenje i prihvati da nije u pravu. Ipak u politici ima dana kada se razgovara i odlucuje i dana kad se odluke realizjuju. Teza da je bio dikatator po idejama kako ste rekli prosto ne stoji ili stoji koliko bi stajala za vas ili bilo kog drugog coveka. Ne uzimam sebi za pravo na ekskluzivno tumacenje ali rekao bih da je verovao u razum i da se stvari mogu promeniti, radom, ucenjem i zalaganjem.
Zar niste Gosn Jankovicu vi svojevremno napisali clanak na temu preduzeca polazeci od Koazovih ideja i ako se dobro secam prihvatili tezu da je preduzece alternativa trzistu. I zar ta ideja upravo ne negira apsolutnu tacnost tvrdnje da je centralno "planiranje" apsolutno iskljuceno kao efikasan mehanizam. Slazem se sa vama da je planiranje kako ga vecina zamislja nemoguce bas iz razloga koje ste naveli ali postoji odredjeni prostor koji nije nezanemarljiv u kome se sfekti mogu predvideti.
ne znam da li igrate sah ali ako igrate ili ste igrali onda verovatno znate da postoje dve strategije, pristupa u igri: po prvoj planirate do detalja svaki svoj buduci potez i potez protivnika. To je jako naporno i trazi opseznu analizu i ouno vremena. A postoji samo 64 polja i dva ucesnika za razliku od trzisata gde gotovo da nema ogranicenja. Druga je da igrate po osecaju, da ne planirate poteze tako daleko u napred nego da tako posatvljate figure da njihovo koriscenje bude najefikasnije mogguce. (pravite rikadu iako ne zante tacno kada i da li ce vam trebati konja stavljate na c3 a ne na a3 jer ima veci manevarski pristor i slicno. Meni je ovaj drugi pritup drzai jer je efikasniji, jednostvani vam treba manje vremena, ali kad je OCITO da ce strateski losa pozicija doneti vecu prednost od strateski bolje, tipa damu nosite na a3 nosite damu.U mom poimanju problema dakle ako je nesto evidentno, ali evidentno bolje onda trziste ne mora biti zakon. Znam da se ovo zloputrebljava i da je predvidivost teska ali teoretski je i ispravno.
Znate ako prihavtate koaza i njegovo razmisljanje na nivou firme zasto apsolutno negirate takvo isto razmisljanje na nivou drzave? U osnovi radi se o istom modelu. Razlika je u obimu. Princip je isti. Moram jos da se ogradim i da kazem da ovim ne pravdam gluposti drzavnog intervencionizma koje nam se svkodnevno desavaju ali dozvolite ne mogu da prihvatim apsolutno odbijanje ideje zbog ocitih zlouptreba. Zato ako hocete to sto imam pisem ovde a ne na nekom drugom mestu gde bi moji stavosi moglida predstvakjaju municiju za raznorazne gluposti.
Postoje dve stvari koje su sa radikalnim liberalizmom ( nadam se da mi ne zamerate na ovakvoj terminologiji jer sebe takodje smatram liberalom) koji zastupate sporne i koje i pored svih argumentacija ostala po meni sporna su ono sto ja volim da zovem "prvim grehom liberalizma" i problem eksternalija.
Citavo ucenje koje zastupate se bazira na pretpostavci neprikosnovenosti privatne svojine. Ona je za vas aksiom, data velicina iz koje se dalje izvode svi moguci zakljuci. Istina je da je svojina SAMO konvencija. MI svi smo se slozili, pristajemo da jedni drugima priznajemo svojinu. To smo uradili jer cenimo da nam je to u interesu. Postojanje tog inetersa da se prihvati privtna svojina kao institut i postojanje privatne svojine kao instituta su NERASkidivo povezani. Bez jednog nema drugog. Tacka. Oni koji su pribhvatili da neke stvari bdu vase moraju od toga imati vise koristi nego stete. Dozvolite da navedem primer. Banalan ali primer: Sta se desava ako SVE pripada jednoj osobi? Sistem pada u vodu. Postaje neodrziv jer je takva situacija neprihvatljiva. Inters koji sam pomenuo za postovanje privatne svojine je manji od intersea vecine svih ostalih da se institut privatne svojijne nepostuje. Ovo je isto tako prirodan poredak stvari kao instituti za koje se zalazete. Posledica prihvatanja ove cinjenice je da hteli ne hteli morate da prihvatite nuznost intervencije, barem tolike da privatna svojina ne bude ugrozena, Taj interes se neprecizno krsti socijana pravda ili kako god ali morate ga uvaziti. Ne uvazavanjem njega ugrozavte osnovne temelje sistema za koji se zalazete.
drugo pitanje koje ovde ne treba smatrati argumentom a u vezi privatne svojine je, je da je sam koncept privatne svojine u slucaju nasledjivanja nepravedan (ovo je dakle vrednosno i vrlo licno). Formalno pravna jednakost sansi se kroz nasledji8vanje negira. Osim izrazeno progresivnog oporezivanja kod naledjivanja drugog leka ne vidim, (dakle ne zagovaram njeno ukidanje ili sta slicno)ali svidelo vam se to ili ne taj moj osecaj nepravde je upravo mera intersea da postujem tudju privatnu svojinu, ja ali i svi drugi.
Drugi problem radikalnog liberalizma kako ga ja vidim je vezan za eksternalije. Ovo na zalost ne mogu jasno da argumentujem a sumljam da je takva argumentacija i moguca, a ako jeste ili bude verujem da onaj ko to bude argumentiovao konkursie za nobela.Naime pozitvine eksternalije odredjenih drzavnih (dakle planskih) aktivnosti su neuporedivo vece nego sto pokusavate da predstavite ili priznajete. naime kako se desilo da drzave kao sto su meksiko ili drzave afrike i pored toga sto niokada za razliku od Srbije nisu napustile trzisni nacin privredjivanja barem nacelno nisu upsele u svom razvoju i materijalnom blagostanju da dostignu zemlje zapadne evrope recimo? Gde je greska? I ako postoji greska odnosno problem da li je moguce bilo ili jeste nesto uraditi da se ta greska eliminise? Klasicna kost benefit analiza naime ne obuhvata ili zanemaruje ozbiljno zanemaruje pozitiven eksternalije. Sistemski. Ovaj put do pozege sto ga velja pravi je klasicnom metodologijom receno neisplativ. Ali da li je bas tako. Drzavbni i uopste besplatbo ili bar subvencionorano skolstvo je neisplativio a da li je bas tako. Ne mogu da dokazem ali verujem da bi se drzavi(ovo figurativno) vrlo brzo ili barem, srednjorocno isplatilo kada bi u kompletu finasirala internet umrezavanje Srbije. Od mreze, preko kompletnoig besplatbog servisa i usluga do kompjutera u svakom domacinstvuu i kurseva. trzsite nece skoro dovesti internet u Mrcajevce. Pogledajte gde idu investicije: Beograd i Vojvodina. Srbija juzno od Berograda kao da ne postoji. U kraljevu ljudi rade i dalje za 5 000 dinara. Razlog: Mreze. Putevi, gas, struja, nema uslova za poslovanje. Da je do trzista, nece ih ni biti skoro. Nema ko do drzave.
Naravno sve ovo je teorija. U praksi kao i vi znam sta je drzava Srbija i kako to funkicinise.Ideja mi je bila da na nivou teorije ukazem na odrdjene po meni propuste teorijskog koncepta koji zastupate.
I jos bilo bi korisno da svpoje stavove obucete i da im date dozu ljudskosti, da ne negirate osecaj pravde (licnog intersea) kod ljudi Terojia koja zastupate je primenjiva, a argumeti za nju zasnovani na razumu i ubitacno logicni. U interesu je mom vaesm a i svih ostalih da ti stavovi budu prihvaceni i realizovani.
Igipop
Igipop,
Pre svega, hvala na trudu ulozenom u pisanje posta. Otvarate pitanja na koja, manje-vise, nema odgovora. Kratko cu prokomentarisati.
Prvo je pitanje Coasa i uopste postojanja preduzeca. Pitanje na koje ja nemam odgovor je - ako je tako tesko doci do informacija i upotrebiti ih, kako Hayek kaze, kako je onda moguce da postoje firme-mastodonti poput Toyote, GM-a, ili Microsofta? Mislim da je to izazov za liberale. Slutim da se odgovor ne nalazi u problemu informacija, nego u podsticajima.Privatna firma pravi profit i nista vise, a drzavna mora da zaposljava i koga ne zeli i da snabdeva koga ne zeli i da kupuje od koga ne zeli.
O svojini... I o pravednoj raspodeli svojine. To je veliko pitanje. Da je Kostunica vlasnik svega u Srbiji, sigurno mi ne bi odgovarao takav sistem. Ali, nije takva situacija. Mislim da danas u Srbiji i u vecem delu sveta i onaj najsiromasniji ima neku sansu. Oporezivanje nasledja ne bi resilo taj (po Vama) problem, jer bi roditelji onda vise novca ili investirali (kroz obrazovanje) ili jednostavno poklonili deci pre smrti. Vezano za to, zasto smatrate da je nepravedno ako neko ostavi svojoj deci novac, a ne mislite da je nepravedno (ili barem ne toliko nepravedno da opravda preraspodelu) da neko svom detetu ostavi zdravlje, pamet i lepotu preko gena, A da se neko drugi rodi bolestan, glup i ruzan. To je, po meni, jos nepravednije, ali takav je zivot...
Kod eksternalija se ne slazemo. Ja verujem da su eksternalije sasvim realan fenomen, ali ne vidim zasto bi ih bilo vise kod drzavnih, nego kod privatnih poduhvata. Eksternalija koji mi svi uzivamo od kada je Microsoft napravio Windows, ili izumom mobilnih telefona je mnogo veca od bilo kog primera koji Vi navodite. Oba prave i izmislile su privatne firme.
Skolstvo jeste zanimljiv primer. Ja zaista verujem da bi potpuno privatno skolstvo bilo daleko bolje od drzavnog. Drzavni sistem pati od mnogih bolesti, a jedna od ozbiljnijih u skolstvu je "one size fits all heads" princip, jer svi uce isto. Voleo bih da znam koliko je nadarene dece provodilo dane i dane u skoli slusajuci nesto sto vec znaju samo zato sto je profesor morao po peti put da objasnjava istu stvar. Kada bi sistem bio fleksibilniji to bi se moglo izbeci. Dok je drzavni, nece moci da bude fleksibilan.
Ja uopste ne mislim da je drzavno skolstvo neisplativo. Mislim da se ta investicija vraca. Ali, stopa povracaja bi bila mnogo veca da je skolstvo privatno.
Trziste je vec dovelo internet u Mrcajevce. Ali, problem je u tome sto ljudi tamo ne zele da koriste Internet. I ne treba ih terati. Kada budu prepoznali potrebu, naucice.
Razlika izmedju teorije i prakse... Vi kazete otprilike "u pravu ste vi za praksu, ovo je Srbija, ali niste u pravu za teoriju". Ali, nasa teorija upravo u obzir uzima praksu, ili, ako hocete, ljudsku prirodu. Da smo svi mi andjeli, mozda bi i socijalizam funkcionisao (mada ja sumnjam). Mi uzimamo u obzir i ljudsku prirodu i ocekivano ponasanje politicara i svih ostalih i kazemo - to u praksi ne moze da funkcionise.
Svoje stavove cu naravno ublaziti kada budem poceo da se bavim politikom. :) Samo cu o pravdi i da pricam! :)
Igipop, samo načelno da prokomentarišem. Često kad govorite o nedostacima tržišta i potencijalnoj ulozi države kažete da je to samo teorija, ali da u praksi može da bude i drugačije. To nije fer prema tržištu. Vi poredite stvarni rad tržišta u praksi, sa zamišljenom idealnom vladom. Jedina fer poređenja su idealno teorijsko tržište i idealna teorijska vlada, ili tržište u praksi i stvarni rad vlada u praksi, sa Veljom i svime što uz to ide.
Otvorio sam suvise tema odjednom i malo je tesko sada sve obrazlagati od jednom. Sustina i najvaznije od svega onoga sto sam rekao je vezano za svojinu kao konvenciju. Sve ostalo nije toliko vazno...
Cini mi se metodoloski ispravno prvo razgvarati o idejama a onda proveriti da li su one sprovodljive u praksi. Ako nesto ne funkcionise teorijski nece funkcionisati ni u praksi. Ako funkiconise un teroiji moze funkcioisati i u praksi. Ali to je sledec pitanje. Jer ako odmah kazemo " ma to ce velja da upropasti" iskljucujete mogucnost da mozda neko drugi to moze sprovesti u delo. Sinteza dolazi na kraju. Jasno da teorija integrise praksu ali samo do odredjene mere. SVajcarska vlada i srpska vlada u praksi se ponasaju drugacije.
Ne bih voleo da me shvatite pogresno. Niti sam protiv trzista niti se zalazem za drzavni intervencionizam. Kazem da postoje situacije, makar teorijski kada je drzavna intervencija opravdana. Pa time i da se privredom jedne zemlje do odredjene mere moze i treba upravljati ( a propo onoga sto je Ivan napisao)
Zanimljivost: egipatksa civilizacija od nastanka do osvajanja od strane rimljana pa i posel toga u odredjenoj meri sve vreme bila bazirana na planskoj privredi...
igipop
Ne znam dovoljno o tome, ali se meni cini da se kod svojine radi ipak o necemu malo vecem od proste konvencije. Ja sam recimo primetio da moja jednogodisnja cerka vec pravi neku razliku izmedju toga sta je njeno, a sta nije. Koje igracke su njene i za koje se ona pita da li zeli da ih nekome da, a koje igracke su tudje i da ona mora da trazi da joj daju i ne ljuti se kada joj uzmu.
To mi govori da je svojina ipak nesto prirodno, da nije samo konvencija. Poznato je i koliko zivotinje napora ulazu da zastite svoje staniste. Takodje (a ovo je narocito bitno) biolozi su pokazali da zivotinje vise napora ulazu u zastitu svog stanista, nego sto ulazu u osvajanje tudjeg. U izvesnom smislu i one postuju "svojinu".
Oko teorije i prakse.... Ne poznajem dovoljno filozofiju nauke da bih mogao da kompetentno o tome raspravljam. Ali, cini mi se da svaka teorija koja pocinje sa "pretpostavimo da su politicari andjeli i da imaju sve informacije" jednostavno nije dobra teorija. i da je problem u teoriji, a ne u praksi.
Ja se slazem sa Vama da su sasvim zamislive situacije u kojoj je drzavna intervencija neophodna i u kojima trziste moze da podbaci. Recimo, ako bi sutra neko (recimo Rusija) izvrsio invaziju na Srbiju, jedino bi prinudom mogli da se branimo, jer postoji ozbiljan free rider problem. Takodje, mislim da se protiv zaraznih bolesti drzava moze efikasnije boriti nego privatni sektor, jer postoji problem eksternalija. Ali, to je veoma ograniceni skup aktivnosti.
Egipatska drzava ne samo da je bila bazirana na planskoj privredi, nego je tamo sva imovina bila u vlasnistvu faraona. Meni je ipak jedna druga stvar zanimljiva - da slavimo i cenimo dela najgoreg drzavnog terora, poput piramida ili kineskog zida. Iako su desetine hiljada ljudi umrle zidajuci ih, da bi zadovoljile neku bolesnu zelju diktatora, mi ih i dalje smatramo za simbole dobra, a ne za simbole zla.
"da slavimo i cenimo dela najgoreg drzavnog terora, poput piramida ili kineskog zida. Iako su desetine hiljada ljudi umrle zidajuci ih, da bi zadovoljile neku bolesnu zelju diktatora, mi ih i dalje smatramo za simbole dobra, a ne za simbole zla."
Ali mozda su tada to bili simboli dobra, ne znam mnogo o tome ali je kineski zid mozda imao odbrambenu ulogu tj. sprecavao napadace da pljackaju Kinu i tu bi semoglo govoritio pozitivnim eksternalijama drzavne intervencije. Za piramide ne znam, ali izgleda da je planska privreda ipak moguca ako je egipatska civilizacija trajala tako dugo, mada ja ne bih stari egipat uzimao kao primer jer ne znam skoro nista o funkcionisanju tog drustva, ali ako vi kazete...
"ako bi sutra neko (recimo Rusija) izvrsio invaziju na Srbiju, jedino bi prinudom mogli da se branimo, jer postoji ozbiljan free rider problem. "
A šta se dešava ako ja želim da neko osvoji Srbiju a vlada me natera da se borim protiv njega. Da li su tada ugrožena moja prava?
anomymous 1:
Mozda je kineski zid i imao neku korisnu funkciju, ne znam, mada ne bih rekao. Piramide sigurno nisu. Isto kao ni piramide u Juznoj Americi... Danas podsticu turizam, ali nisu zato inicijalno napravljene.
Planska privreda je sasvim sigurno moguca. Mnogo ih je postojalo. Ono sto je nemoguce je da planska privreda dobro funkcionise.
pingvin:
Pitanje jeste zanimljivo. Ne znam odgovor. U svakom slucaju, ako zelite da neko osvoji vasu zemlju, uvek mozete, makar teorijski, da se preselite u tu zemlju i tako resite problem. Ako to ne mozete, onda bih rekao da su prava prekrsena.
Post a Comment