Juče je u Poligrafu bio predsednik skupštine, Oliver Dulić. Trudio se čovek koliko je mogao, ali tema ovog posta nije on. Tema je voditeljka koja insistira na "efikasnosti parlamenta".
Naime, izgleda da ona smatra da se efikasnost parlamenta meri isključivo brojem donetih NOVIH zakona. Izmene i dopune zakona, po njoj, nisu toliko bitne, kao ni ratifikacije tu nekih međunarodnih sporazuma.
Prvo, nisu svi zakoni podjednako bitni. Izmene i dopune nekog poreskog zakona, kojima se menja samo poreska stopa, mogu biti mnogo značajnije nego usvajanje celog novog zakona, recimo Zakona o srpskoj enciklopediji. Drugo, pored broja, mnogo je značajniji kvalitet nekog zakona. Ako će da usvoje 50 loših zakona, onda nam je radikalska i LDP-ovska opstrukcija rada parlamenta jedini spas. Treće, harmonizacija sa EU mnogo više podrazumeva menjanje postojećih, nego donošenje novih zakona. Skoro sve što je zakonom uređeno u EU je zakonom uređeno i u Srbiji, ali na drugačiji način. Odluka da li će se donositi novi, ili menjati postojeći zakon je često čisto estetska.
Zašto mislim da je to problem? Pa zato što javnost forsira Skupštinu da "radi nešto", čak i ako za time nema potrebe. Tako je skupština pod pritiskom da stalno nešto radi, menja i dopunjava. Ako poslovni ljudi nešto ne vole, to je nestabilan zakonski okvir. Mnogi od njih su mi rekli da im manje smetaju loši propisi nego stalno menjanje propisa. Pored poslovnih ljudi, sa stalnim promenama propisa problem imaju i oni od kojih se očekuje da ih sprovode - sudovi i državna uprava, koji su potpuno sluđeni.
Da se ja pitam, ja bih efikasnost skupštine, naravno, merio brojem UKINUTIH zakona.
1 comment:
Odlican tekst, sjajno si to primetio
Post a Comment