Politika piše o Kazahstanu i pita se kako to da OEBS tretira Kazahstan bolje nego recimo Belorusiju, kada i jedna i druga zemlja imaju slične diktatore.
Postoji razlika. Demokratija je najbolji oblik vladavine, ali mi se čini očiglednim da neke zemlje u nekim periodima bolje prolaze bez demokratije. Ranije smo pominjali primer Turske, gde je demokratija ograničena povremenom vojnom intervencijom. Volja većine nije dovoljan razlog da se dozvoli narušavanje nekih individualnih sloboda.
Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, čini mi se jedini preostali član Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR koji je još uvek predsednik neke zemlje, blizu je onoga što zovemo benevolentnim diktatorom. Barem kada se radi o o ekonomiji, drug Nazarbajev se u međuvremenu transformisao. Kazahstan je otvoren za strane investicije, privatne kompanije eksploatišu naftu i druge resurse, a najzanimljivije je da je još negde 90-ih izvršena privatizacija penzionog sistema -- reforma na koju još čeka veći deo Evrope i SAD. Na Heritage listi ekonomskih sloboda, kao i po Doing Business rangiranju Svetske banke, Kazahstan se kotira bolje nego neke zemlje Evropske unije. Ekonomski rast poslednjih godina ide i preko 10%.
Naravno da je u pitanju pobratimski kapitalizam, ali pravo pitanje je kako bi demokratija učinila Kazahstan boljim. Ne verujem da bi na izborima pobedio onaj koji bi obećao privatizaciju penzionih sistema i ugovore sa British Petrolom. Pre bi to bila neka lokalna kopija Huga Čaveza.
5 comments:
" i ugovore sa British Petrolom. Pre bi to bila neka lokalna kopija Huga Čaveza. "
Pa zar nije logicno da profit od nafte ostaje u domacoj drzavi umesto da ide multinacionalnim kompanijama. Valjda je bolje da se grade bolnice i skole i da se podstice razvoj privrede nego da to ide u ameriku.
Sve zemlje koje su se razvile od nafte su izvrsile nacionalizaciju svojih izvora nafte: Norveska, Emirati itd, sad njihovim putem krecu Venecuela ili Rusija. U venecueli se poslednjih godina grade bolnice i skole za siromasne i dovode se lekari sa Kube (koji su medju najboljima u svetu), u Emiratima je izgradjena cela privreda itd. Da nije izvrena nacionalizacija toga ne bi bilo. Kad bi danas u Srbiji pronasli naftu, uopste ne bi bilo problema sa isplatama penzija ili sa socijalnom pomoci za nezaposlene. To bi moglo znatno da se poveca. Osim ako ne bi nekome palo na "pamet" da sklapa "ugovore" sa British Petrolom.
A zasto onda hocemo da prodamo Bor? Zar nije logicno da profit od bakra ostane nama i da od tog profita gradimo bolnice?
Zasto smo prodali fabrike duvana? Zar nije logicno da profit od proizvodnje i prerade duvana ostane nama, a ne mrskom PM-u ili BAT-u?
Zasto uopste hocemo da prodamo Zastavu? Zar nije logicno da profit uzimamo mi, a ne General Motors i da od toga gradimo skole?
Zasto je prodat Mobtel, kad dok je bio nas, Karic je profit je zadrzavao u zemlji, a sada ga Norvezani iznose.
Zasto smo uopste skidali Milosevica kad je u njegovo vreme profit ostajao u zemlji, a sada ga iz zemlje iznose multinacionalne kompanije?
Odgovor je jasan - ne postoji stvar koja je "nasa". Zna se tacno cije je. Ako je privatno, onda me ne interesuje da li se vlasnik zove Milan Petrovic ili Dzordz Smit. Ako je drzavno, onda time upravljaju Velja i kompanija. I zato to ne valja. Bolje Dzordz Smit, ili Mustafa Husein, nego Velja Ilic.
Meni stvatno nikada neće biti jasno zašto neko više voli da "naš" čovek kupi neko preduzeće. Ako već nešto nije moje, onda mi je apsolutno isto da li je vlasnik toga Džordž Smit ili Petar Petrović. Zašto ljudi misle da će Petar Petrović biti bolji prema zaposlenima, državi ... nego Džordž Smit. Iz iskustva, mogu da kažem da je za zaposlene bolje da njihovo preduzeće kupi Džordž Smit.
Pravi si kvarisa :(
ja mislim da naftu u emiratima eksploatisu strane kompanije. Takodje, strane kompanije dosta rade i u Rusiji.
Post a Comment