B92 o ekonomskih 100 dana Vlade.
Po meni najveći problem nisu poskupljenja. Ona nisu iznenađenje jer država inače na ovaj ili onaj način kontroliše polovinu svih cena. Monetarna politika je bila restriktivna, ali ne dovoljno da bi uspela da neutrliše rast tražnje nastao prilivom deviza iz inostranstva. Ograničenja uvoza kojim se otežava da devize napuste zemlju, kao i porast javne potrošnje samo su išli u prilog rastu domaćih cena. Ali to nije specifičnost nove Vlade, to o odnosu uvoza-kursa-inflacije su zablude u koje veruju ne samo svi glavni kreatori ekonomske politike otkad smo u tranziciji, nego i većina domaćih ekonomista.
Da bi se inflacija zaustavila pri ovolikim prilivu deviza, potrebno je imati slobodan uvoz i dozvoliti apresijaciju dinara koliko je to potrebno. Takođe, treba se rešiti državne kontrole cena. Tek tada će monetarna politika imati smisla.
Ali to je bilo predvidivo. Najveće ekonomsko razočarenje nove Vlade za mene je najava da se neće žuriti sa privatizacijom javnih preduzeća i trabunjanja o strateškim interesima. Najgori pojedinačni potez je zabrana izvoza žitarica. Najbolji je možda gašenje fantomske Zastavine firme.
12 comments:
"Ograničenja uvoza kojim se otežava da devize napuste zemlju, kao i porast javne potrošnje samo su išli u prilog rastu domaćih cena. "
Ok je ovo za uvoz, ali ne znam kako to povecanje javne potrosnje utice na porast inflacije?
Po meni je mozda deo problema u otezavanju izlaska deviza. Mozda neko detaljnije zna kakva je procedura kod iznosenja vece sume deviza u inostranstvo? Ranije je to bilo katastrofa.
I dalje je katastrofa, koliko ja znam. Investicije u inostranstvo su jako otezane.
Sto se Slavisinog posta tice, meni se cini da se prevelika histerija podize oko "drzavnog kontrolisanja cena". Stalno se povlaci taj podatak o 50% cena koje drzava kontrolise, ali nikada niko nije naveo odakle dolazi taj podatak i koje su tacno to cene i kako se to uopste meri?
Ako se u vidu ima ucesce proizvoda u GDP-ju, onda tih 50% mozda i ima logike (mada sumnjam), ali se radi o cenama koje su na neki nacin regulisane i u drugim zemljama (struja, nafta, gas, telefonske usluge, lekovi, komunalije...). Istina je da te cene u drugim drzavama pod kontrolom ne drzi Vlada, nego neka regulatorna tela, ali tu ja ne vidim neku kljucnu razliku - ni jedne ni druge cene nisu utvrdjene na trzistu.
U ovakvoj situaciji, sa drzavnim monopolima na sve strane, ja cak ni ne mislim da bi potpuna liberalizacija cena bila dobra. "Ekonomska cena kostanja" koju traze EPS i ostali lepo zvuci, ali sam siguran da bi se povecanje cene svelo na povecanje njihovih plata.
Anonymous - Jednokratno povećanje državne potrošnje može da utiče, jednom smo se bavili time. Poenta je da porast državne potrošnje ne zamenjuje privatnu potrošnju, nego privatnu štednju.
Oko ovih državnih cena, razlika je što samo državne cene mogu da skaču po 30% odjednom. Zato se one tako odraze na inflaciju.
Da, slazem se sa tobom, narocito oko cena. Kad bi se EPSu, NISu itd. dalo da samostalno formiraju cene doslo bi do katastrofe.
Sto se tice cena hleba,ulja i raznih prehrambenih proizvoda to bi trebalo postepeno liberalizovati paralelno sa uvodjenjem food stamps za socijalno najugrozenije, ali bi odredjivanje i finansiranje trebale da vrse lokalne vlasti. Sto se tice komunalnih usluga to je slozenije, ali se i tu moze uraditi mnogo bolje nego sto je sad...
Ko je rekao da državne monopole treba pustiti da sami određuju cene... Njih ne računam u firme nego u deo države.
"Jednokratno povećanje državne potrošnje može da utiče, jednom smo se bavili time. Poenta je da porast državne potrošnje ne zamenjuje privatnu potrošnju, nego privatnu štednju."
A sta ako se napravi budzetski suficit a ne deficit? Tvoja pretpostavka o manjoj stopi stednje se za asniva na pretposstvci da se povecva potrosnja i deficit budzeta, ali sta ako se npr. svesno ide na suficit radi formiranja nekih fondova itd.
"Sto se tice cena hleba,ulja i raznih prehrambenih proizvoda to bi trebalo postepeno liberalizovati.."
Ovo su socijalisti uradili jos u vreme prelazne vlade, krajem 2000. godine, kada su hteli da zeznu novu vladu. Dakle, to je sve potpuno slobodno (osim ako ne smatras da je to sto drzava daje subvencije za proizvodnju zita i suncokreta uticanje na cene). Vlada (i nezavisne regulatorne agencije, ako ima ikakve razlike) ima direktnu kontrolu nad relativno malim brojem cena. Koliko ja znam to su struja, gas, gorivo, lekovi (mislim samo oni na pozitivnoj listi), postanske usluge, fiksna telefonija, komunalije (doduse indirektno, cene u stvari kontrolisu opstine, ali sada i Vlada ima mogucnost veta na odluku opstine) i tzv. narodni hleb.
Moguce je da sam nesto preskocio, ali to su bitni proizvodi cije cene Vlada utvrdjuje (odnosno daje saglasnost na promenu).
Vlada moze preko robnih rezervi da intervenise na trzistu i to, na zalost, rade s vremena na vreme, ali se to obicno ne podrazumeva pod kontrolom cena.
A sto se same teme posta tice, slazem se da je zabrana izvoza zita najgora, a gasenje ZZO-a verovatno najbolja odluka Vlade u ovih 100 dana.
Nije lose ni smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava, mada mi se ne svidja kako su to odradili (sustinski, Vlada se odrekla opstinskog prihoda, znaci nije se odrekla nicega).
"Ovo su socijalisti uradili jos u vreme prelazne vlade, krajem 2000. godine, kada su hteli da zeznu novu vladu. Dakle, to je sve potpuno slobodno"
Ok, moja greska, ali ne znam, zasto onda stalno pricaju o pregovorima vlade i pekara o ceni hleba isl. Cemu to?
Onda se to tretira kao prinudna štednja, što znači smanjenje tražnje i smanjenje inflacije.
"Ok, moja greska, ali ne znam, zasto onda stalno pricaju o pregovorima vlade i pekara o ceni hleba isl. Cemu to?"
Ok, vidim da si i ti primetio ovo za hleb u tvom prethodnom postu, tj. da je rec samo o narodnom hlebu, ali mi je to nekako promaklo...
Stvari oko pregopvora su u stvari zanimljivije od samo narodnog hleba. Cesto se pregovara i o ostalim cenama. Recimo, pre jedno dve ili tri godine je bilo i "pregovora" oko cene mleka.
Iako Vlada nema formalni autoritet za utvrdjivanje cene mleka, ona ipak moze donekle da ucenjuje proizvodjace. Recimo - "ako dignete cenu mleka, mi smanjujemo prelevmane ili carine", tako da Vlada ima tu prostora, ali se ne radi o direktnoj kontroli cena. Tu se vise radi o mentalitetu dogovorne ekonomije, gde privrednici vole da se vide sa ministrima i da razmene informacije o tome sta se desava "na terenu", a i osecaju se vazni jer ih Vlada kao pita za misljenje.
Takodje, cesto se radi o "celom paketu" koji se pregovara, koji sadrzi premije, prelevmane i cene,. Ponekad Vlada kao stiti interese proizvodjaca (seljaka), pa ulazi u pregovore sa preradjivacima, kako bi izdejstvovala sto bolju otkupnu cenu. Onda ukapira da ce to da dovede do poskupljenja hleba, pa opet pregovara sa preradjivacima kako bi drzali cene niskim... I tako svake godine...
Na kraju budu svi nezadovoljni - i seljaci i preradjivaci i potrosaci.
Post a Comment