Princip protiv interesa

Amerika je obnovila pomoć novoj Fatahovoj palestinskoj vladi na Zapadnoj obali posle 15 meseci embarga. Predstavnici Hamasa tvrde da je ovo dokaz da međunarodna zajednica nema za cilj razvijanje demokratije.

Pošto je embargo uveden posle Hamasove pobede na slobodnim izborima stvarno se postavlja pitanje da li je Hamas u pravu? Amerika je podržavala organizovanje izbora, a kad im se nije svideo rezultat odlučili su da izgladnjivanjem stanovništva promene rezultate. To se otprilike i dogodilo.

Meni se ipak čini da je američka politika u ovom slučaju ispravna, a evo i zašto:

• Embargo je bio neizbežan jer Hamasova vlada nije želela da se odrekne nasilja. Nije dovoljno pobediti na demokratskim izborima, potrebno je i pridržavati se takozvanih demokratskih principa. Jedan od bitnijih je pravo na život.
  
• Amerika ima pravo da odluči kome će da daje pomoć a kome neće.

Sa druge strane teško je braniti princip podrške demokratiji ukoliko de fakto ne priznate rezultate fer izbora. Ima još nekoliko primera američke neprincipijelnosti: izveštaj o ljudskim pravima koji radi State Department za Saudijsku Arabiju i druge saveznike je dosta ružičastiji od izveštaja koje radi, recimo, Human Rights Watch. Takođe, Pakistan je dobio podršku Amerike za razvijanje nuklearnog programa iako je Amerika potpistnik sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.

U svim navedenim slučajevima Amerika se vodi više svojim nacionalnim interesima nego principima na kojima insisitra, što je legitimno. Ipak insistiranjem na raznim principima kreatori američke spoljne politke otvaraju prostor za takođe legitimne kritike od strane Hamasa i njima sličnih. Bez obzira na sve potencijalne nedostatke čini mi se da je za Ameriku ipak daleko bolje da nastupa sa stanovištva svojih nacionalnih interesa.