Kao što kaže Slaviša, retko ko počne kao liberal. Na njega su presudno uticali Friedmanov "Capitalism and Freedom" i Hayekov "The Constitution of Liberty".
Što se mene tiče, nekako sam oduvek bio skeptičan prema državi, možda zato što mi je otac u privatnom biznisu od početka devedesetih, pa sam video koliko mu je i kako država "pomagala". Međutim, mislim da sam postao pravi liberal tek kada sam otišao u Ameriku na postdiplomske (2002.) i kada sam pročitao Friedmanov "Free to Choose", a onda sam verovatno malo i "zastranio udesno" pročitavši "The Machinery of Freedom: Guide to a Radical Capitalism" Miltonovog sina Davida.
Ko i kako je na vas uticao?
4 comments:
Ko je na mene uticao? Mister Tocqueville, R.Boudon,Hayek,Mises, E.G.West. Tesko je poverovati, ali izgleda da su mi upravo sociolozi pomogli da artikulisem neki moj latentni liberalizam. A prva cetvorica su pravi 24-karatni socioloski umovi (izmedju ostalog). Od njih sam dobila najvise materijala za resavanje epistemoloskih dilema. Hej, kada sam citala Mizesovu Birokratiju shvatila sam da sociologija ima smisla (u sta sam debelo sumnjala u jednom trenutku)!
Mislim da mi je takodje dosta pomogao popizditis zbog postmodernog feminizma u kome sam se zaglavila negde krajem devedesetih. Usput, mislim da su jako bogata lovista konvertibilnog materijala upravo u tim post-istickim mocvarama. Tu se moze nahvatati dosta ljudi koji se mogu preobratiti. Logicno, posle Gajtri Spivak i Deride, covek moze samo da uzme Hajeka u sake da bi ostao normalan. Eto, ja sam uz malu pomoc prijatelja i Wendy McElroy, stala na pravi put :)
Rodjendanishemo danas a nastavljamo...da talasamo, kako to kaze mudri urednik Katalaksije :)
Meni je neko vreme bilo jasno da se slažem sa socijalistima po pitanju društvenih sloboda a da mi ne odgovora njihova ekonomska politika. Moje površno poznavanje politike me je ograničavalo na očigledne primere. Amerika, republikanci i demokrate. Engleska i Nemačka nešto slično. Francusku nikada nisam razumeo, i to se nije mnogo promenilo. Uopšte nisam kapirao da postoji i liberalna opcija u svim navedenim zemljama. Čuo sam za liberale ali nisam znao za šta se zalažu.
Uglavnom, bio sam jako srećan kada sam konacno skapirao da nisam sam. Hajek me je prilično oduševio, ali takođe i manji "filozofi" od njega kao što su Hezlit i Bastijat. Generalno volim kada ljudi pišu jednostavno, pa su me oni odmah kupili. Nije da Hajek piše komplikovano, ali nažalost imam jako nisku toleranciju za filozofiju. Recimo nikada nisam uspeo da završim Poredak slobode a počinjao sam dva puta. Uglavnom posle sam čitao standardno, malo Mizes (kraća dela), malo Fridman, a svidela mi se i Ajn Rand. Ni danas ne kapiram previše zašto je ona toliko bitna. Uvek sam se svađao sa kolegama liberalima jer mi se više sviđao Peter Keating nego Howard Roark. Čovek je nekako preduzimljiv.
I naravno, Libertarijanizam od Dejvida Boaza. Jednostavno napisan a sveobuhvatan. Ustvari, ta knjiga mi se toliko svidela da sam je preveo na srpski, a sada sam platio i prevod na kambodžanski. Jedva čekam da izađe, a prevodilac mi je već rekao da je postao liberal. I ako je samo zbog nje, vredelo je.
I moj liberalizam je počeo sa Fridmanovom Slobodom izbora a zacementirao sa Hajekovim Putom u ropstvo. Ajn Rend je izuzetno inspirativna. Moj lični favorit je Marej Rotbard. Logički dosledan, jednostavno izražavanje, neodoljiv.
ja sam poceo kao liberal (da,da, ima i nas) i ne bi mogao da navedem neku knjigu koja me je "preobratila", mozda malo Ajn Rend onako kao neka inspiracija i greenspan i brendin u njenoj knjizi... ili george reisman
I da, zamalo da zaboravim, Tokvil (Mr T, da ne bude zabune, mada ni Ms T nije losa) je sjajan, zaista sjajan.
Post a Comment