Pages

01 June 2007

Crna Gora kao primer

Steve Hanke u komentaru na Kejtovom sajtu, priča o problemu hiperinflacije u Zimbabveu i pominje Crnu Goru kao sjajan primer monetarne stabilnosti. Onda preporučuje Zimbabveu da veže svoju valutu za južnoafrički rand, otprilike kao što je Avram uradio 1994. u Srbiji sa markom.

Drago mi je da se Crna Gora uzima kao primer, ali mislim da Steve poredi babe i žabe. Vezivanje za valutu i dolarizacija nisu isto. Argentina je takođe imala valutni odbor (baš je Steve radio kao konsultant ako se ne varam), pa to baš na kraju i nije funkcionisalo kako je zamišljeno. Jednostavno ima više mogućnosti za zloupotrebe (manji iznos čvrste valute nego novca u opticaju). Mislim da je Steve malo pristrasan pošto je najprominentniji stručnjak za valutni odbor. Zimbabveu, a verovatno i Srbiji, bi najbolje bilo da odmah uzmu južnoafrički rand kao svoju valutu.

6 comments:

Slaviša Tasić said...

Argentina nije imala valutni odbor kao što se često čuje, nego običnu konvertibilnost. Kod valutnog odbora mora da se pokriva 100%, kod konvertibilnosti i dalje postoji centralna banka koja može da štampa. Zato je i došlo do sloma, a Hanke ih je kritikovao zbog toga i pre sloma.

Anonymous said...

Slavisa je 100% u pravu, da ga ne ponavljam.

Hanke kaze da je bolje zalagati se za currency board nego za dolarizaciju jer je prvo lakse sprovesti a da se ne kritikuje vlada zbog toga sto je pristala da bude "kolonija" itd... tj. odrzava se privid "monetarnog suvereniteta" za one glasace i ekonomiste kojima je to bitno

Lazar Antonić said...

Nisam baš siguran. Slaviša priča o takozvanom ortodoksnom valutnom odboru gde se pokriva 100%. Moguće je, na primer, pokriti i 80% novca u opticaju čvrstom valutom, i to nazivati valutnim odborom.

Slaviša Tasić said...

Ako im se neortodoksni zove to da štampaju pare bez pokrića. Ali ja bih pre da valutni odbor zovem valutni odbor, a ovaj "neortodoksni" da zovem konvertibilnost. Ključna
razlika je što kad imaš valutni odbor onda ne možeš da emituješ novac, nema monetarne politike nego to ide automatski. Za svaki dolar koji uđe u banku, emituje se pezo. A u Argentini je centralna banka garantovala odnos pezo-dolar i obecala da svakome ko donese pezo može da se isplati dolar, ali je u suštini monetarnu politiku vodila sama, tj. štampala pezo bez obzira na količinu dolara koji su ulazili ili izlazili. Kod valutnog odbora toga ne sme da bude, ili se ne zove valutni odbor.
Kod valutnog odbora ne može ni teorijski da bude valutne krize, jer u krajnjem slučaju mogu svi da zamene pezo za dolar i šta? Nikom ništa, dobili su dolarizaciju...

Anonymous said...

Da, ovo ortodoksni se pre odnosi na to da li postoji funkcija LOLR ili ne. Davno sam citao o temi....

Lazar Antonić said...

Problem valutnog odbora je očekivanje da će isti političari koji su prvobitno upropastili valutu garantovati da neće više novca biti štampano nego što ima deviza.

Kao da date kozi kupus na čuvanje.

Dolarizacija je sigurnija opcija. Verujem da nije nemoguće objasniti da je patriotska vezanost za valutu manje bitna od njene stabilnosti.