Do sada nije bilo opsirnije rasprave na Trzisnom Resenju oko legalizacije marihuane. Posto je legalizacija droga jedan od razloga zasto vise konzervativaca nisu libertarijanci (mada se i to menja) mislim da je interesantno da vidimo sta o temi misle posetioci bloga.
Ne secam se da je u Srbiji ikada organizovana kampanja za legalizaciju. Americki ekonomisti su vec odavno aktivni po tom pitanju. Koliko bi novca uslo u budzet od oporezivanja marihuane? U Americi kazu oko $6 milijardi. Koliko novca bi se ustedelo na borbi protiv marihuane? Verovatno je i u Srbiji vreme da se neka ozbiljna grupa pozabavi time. Zasto ne grupa oko Trzisnog Resenja?
26 comments:
Pre nego što rasprava uopšte krene, molio bih da se razdvoji pitanje legalizacije marihuane (i drugih proizvoda kanabisa) od pitanja legalizacije droga uopšte (što neki takođe zagovaraju). Evo zašto: tokom rasprave sigurno će se potegnuti argument da je pušenje marihuane stvar slobodne volje pojedinca, i to i jeste tako, najvećim delom, jer je adiktivnost marihuane veoma niska (niža od duvana ili alkohola), a odvika od nje (kad se, u retkim slučajevima, navika uopšte stvori) relativno laka. To nije slučaj s heroinom, pa kad jednom "slobodno" odlučimo da ga probamo, posle ne možemo "slobodno" odlučiti da prekinemo. Ili bar ne bez koerzivne, oštre, dugotrajne i skupe medicinske intervencije. Jer, prvih nekoliko uzimanja heroina upravo uništava tu slobodnu volju (za nastavkom ili prekidom uzimanja).
Tako da mi legalizacija marihuane liči na legalizaciju stranke koja zagovara oporezivanje ispuštanja CO2, a evtl. legalizacija heroina na legalizaciju stranke koja u programu ima ubistvo svakog svog pojedinačnog protivnika. Prvu ne volim ali ću se do zadnjeg atoma snage boriti da je nikad ne zabrane, a drugu svakako treba zabraniti, jer je to put bez povratka (ili je povratak toliko skup i bolan da je sramota od zabranjivanja puka pesma u odnosu na njega).
To je nesto sto treba traziti i oko toga nemam nikakve dileme. Ima nekog smisla ne dozvoljavati prodaju marihuane deci (do skoro sam mislio da o tome iskljucivo roditelji treba da vode racuna, a od kako sam i sam postao roditelj, sve sam skloniji ideji da ipak drzava treba da ima "aktivnu ulogu" u tome).
Medjutim, braniti ljudima od 40 godina (recimo) da se drogiraju je potpuno suludo. Meni adiktivnost nije apsolutno nikakav argument za zabranu, jer je svako unapred svestan mogucnosti da se navuce, tako da me bas briga. Neka svako proceni rizik i donese svoju odluku.
Tako da mislim da, ako je moguce u apoteci kupiti misomor ili bilo koji drugi otrov, zasto bi bilo zabranjeno kupiti heroin?
Sve ovo jos i vise vazi za prostituciju. Posebno mi je bilo odvratno kada se B92 prosle nedelje hvalio kako je, zbog njihovog priloga, zatvoren neki kupleraj u Novom Pazaru i tom prilikom uhapsene 4 prostitutke. Cetiri devojke koje nikome nista nazao nisu uradile ce sada robijati. Zasto?
I tu mislim da ne treba da budemo pragmaticni i da tvrdimo da ce to "doneti prihod drzavi" (kao sto Lazar pokusava), nego da insistiramo na tome da se radi o osnovnoj ljudskoj slobodi - da covek moze da radi sa svojim telom sta god hoce. Ako hoce da ga prodaje - moze, ako hoce da ga upropasti - i to moze.
Na kraju, vezano za realnost toga da u Srbiji droge i prostitucija budu legalni. Mislim da je sansa da se to desi jako niska. To ne znaci da, efektivno posmatrano, i droge i prostitucija u Srbiji vec nisu legalne. Koliko ljudi znate da koristi marihuanu? A koliko njih znate da su zbog toga uhapseni? Za mene je prvi broj oko 15, a drugi je 0.
Dobro, a kakve veze sve to ima sa liberalizmom i trzisnim resnjem (sa ili bez navodnika)? Socijalni inzenjer, brizna paternalisticka vlast je umesto ljudi odlucila sta je za njih opasno a sta nije, i saopstila nam - heroin "unistava slobodnu volju", marihuana ne, majke mi, zaista, zaista vam kazem. Sta sad ima tu da petljamo slobodu pojedinca i liberalizam? Ako se pozivamo na liberalna nacela, onda treba da ljudima damo slobodu da se drogiraju cime god hoce, ako bas zele. Ako mislimo da bolje znamo od ljudi sta je za njih opasno a sta ne, ok, to je uobicajeno glediste, ali ne vidim razlog da to smatramo ista konzistentnijim sa liberalizmom od postojece zabrane marihuane. Drugim recima, jasno mi je na osnovu kojih argumenata bi jedan liberal mogao da trazi legalizaciju svih droga, ali ne vidim na osnovu kojih bi argumenata on mogao da trazi selektivnu legalizaciju samo marihuane (takav zahtev je samo privatna preferencija ili mnenje osobe koja se deklarise kao liberal, ali nije posledica teorijskih nacela koje ta osoba prihvata, nista vise nego recimo preferencija da bi trebalo "okreciti Beograd").
Stoga, mislim da vasa analogija Lighthouse nije na mestu: pravo na sopstveni zivot i sosptvene slobodne odluke (pa i odluku da se neko svojom voljom drogira ili ubije) je jedno, a zalaganje za ubistvo tacno suprotno od toga - direktno ugrozavanje tudje slobode. Zasto pravite analogiju izmedju te dve stvari?
Principijelno se slazem da ne treba praviti razliku medju supstancama, ali treba biti realan. Ljudi su previse osetljivi na teze droge i to nece da se menja. Ako su samo stavovi u pitanju onda u redu, ali ukoliko neko hoce ozbiljno da se bavi ovom temom u Srbiji besmisleno je traziti legalizaciju svih droga. Evo i Lighthouse-a ste izgubili na pocetku a covek je bio zainteresovan.
Jedna stvar je menjati politiku a druga oblaciti se u crno i mahati zastavom i tvrditi da su svi ostali budale (mislim da je Ed Crane rekao nesto slicno)
Zasto ekonomski ugao? Zvuci ozbiljno kada predlog dodje od ekonomiste (npr. Fridmana), ozbiljnije nego od cupavih tinejdzera. Njihove stavove vec znamo, potrebno je nesto novo. Ad hominem znam ali to je cinjenica.
ekononomski argument u opravdanju dekriminalizacije bilo cega (prostitucija, droga...) nije libertarijanski argument. Mislim na onos to si pomenuo,punjenje&usteda budzeta...Argument se mora izvesti iz opsteg principa slobode, Janki je to lepo objasnio. Pragma je druga stvar, to ne treba brkati
Da, ja mislim da je liberalnoj filozofiji, jednako kao i liberalnom politickom programu veliku stetu naneo taj truli kompromis sa utilitarizmom. Gde cemo zavrsiti ako univerzalizujemo taj princip pogodnosti, korisnosti, pragmaticnosti, kako god hocete. Zar porno-filmovi ne mogu imati negativne eksteranalije? Ili akcioni filmovi puni nasilja? Da li uvazeni liberali sa utilitarnim nagnucem opravdavaju obavezu vezivanja pojaseva, ako bi se dokazalo da je broj poginulih u saobracajkama time smanjen? Ako se drzimo kriterijuma pogibeljnosti i opasnosti, ja msilim da je voznja automobilom statisticki mnogo opasnija stvar od drogiranja heroinom. Mnogo vise ljudi izgine i nastrada na razne nacine vozeci kola nego drogirajuci se. Ajde da zabranimo voznju kola u ime sprecavanja ljudi da ginu na putu, a sve poduprto "ekonomskim" razlozima i statistikama. I zasto izdvajati prostituciju u odnosu na drogiranje, kako je to Marko ucinio: zar prodaja sopstvenog tela nije jednako grozna od njegovog tihog unistavanja? Ako coveku zabranjujemo da se truje drogama sto mu ne bismo zabranili i da se moralno i ljudski degradira? Da ne govorimo o "socijalnim posledicama" prostitucije.
Taj prigovor o ekstremizmu i ekskluzivizmu koji smo culi od Lazara je vec "corbine corbe corba". Upravo Friedman, koji je ovde naveden kao primer zdravog kompromiserstva je tradicionalno bio smatran nepomirljivim ekstremistom. Ja sam pre 15 godina cuo na III programu radija od Mihaila Markovica da u "doktrinarni neoliberalizam ne veruje niko osim Miltona Fridmana i njegovih cikaskih decaka". Vrlo zanimljivo, jer od istih tih cikaskih decaka slusam godinama kako u doktrinarni neoliberalizam ne veruje niko osim sacice ekstremistickih sledbenika Ludwiga von Misesa. To sto je Friedman (ako je) kao svoj maksimalni program po pitanju droga podrzao ukidanje zabrane marihuane ne govori nam ni o cemu osim o njegovoj nedoslednosti po tom pitanju. Ako se dobro secam, Gery Becker je pre neku godinu predlagao drzavnu kontrolu cena nafte. Da li to znaci da je onaj ko kaze da je to etatisticka mera koja ugrozava slobodu, samim tim Taliban obucen u crno (kako je Lazar mene naslikao) koji Beckera smatra nevernikom?
Ja ne bih bio razocaran legalizacijom marihuane u slucaju da heroin ostane ilegalan. Vise sloboda je bolje od manje sloboda.
Mantra potpuna sloboda ili smrt, ce nam svima pomoci da zivimo u ropstvu.
Marko,
Slažem se s tobom oko ocene novopazarskog hapšenja (policija je uhapsila 4 prostitutke koje su se dobrovoljno bavile tim poslom i njihovog agenta, a uporno zaobilazi javne kuće u kojima se žene drže protiv svoje volje i prisiljavaju na prostituciju).
Lazare,
Niko me nije "izgubio". Nisam se javlajo od jutros jer sam imao drugog posla. I neću odustati od zalaganja za legalizaciju marihuane samo zato što bi neki da u istom paketu (po mom mišljenju nerazumno) provuku i legalizaciju nekih mnogo težih adiktivnih droga.
Marko,
Ne znam ni sam šta da kažem na tvoj predlog zabrane prodaje marihuane (i drugih droga) maloletnicima. I ja sam sklon takvoj zabrani (to važi i za duvan i alkohol), što po meni ide uz nevericu u roditeljsku svemoć i sveznanje, a to povlači i prihvatanje principa obaveznog osnovnog školovanja i niza drugih mera.
Ivane,
Ne radi se o privatnoj preferenciji (bar o heroinu ne znam dovoljno da bih mogao da kažem volim li ga ili ne). Ne radi se ni o stepenu škodljivosti, nije moja poenta bila da marihuanu treba dozvoliti, a heroin ne, zato što je marihuana (fakat!) manje štetna od heroina. Nego se radi o adiktivnosti. Tj, o pitanju, je li legitiman izbor, čak i kad je "slobodan", koji poništava mogućnost bilo kog drugog slobodnog izbora. Zato sam povukao analogiju s totalitarnom partijom - slobodno glasam za nju, ali to mogu učiniti samo jednom, jer ako se kroz 4 godine predomislim, ne mogu da odlučim drugačije i da je smenim. Tako i ako probam par puta heroin ne mogu više slobodno da odlučim da to više ne činim, nego postajem ovisnik, čije je izlečenje krajnje bolno, skupo i neizvesno.
Tvoja/vaša analogija sa nevezivanjem pojasa ne pije vodu. Obično se vezujem, ali sam ipak, možda i stotinak puta ukupno, vozio nevezan i ništa mi se loše nije desilo. Nekad sam pušio marihuanu (možda ukupno i stotinak puta) a već dosta godina ne, i nije mi trebao lekar da se odviknem, čak to nisam ni video kao odviku nego kao promenu "preferencija". A da sam stotinak puta uzeo heroin, sasvim izvesno je da bih danas bio težak ovisnik koji ne bi mogao stati na tih stotinak puta i koji bi nanosio ozbiljnu štetu ne samo sebi nego i svojoj okolini.
Slažem se s Miss Tocqueville da ne treba uvoditi ekonomski argument u ovu raspravu. Hoće li država ubirati porez na marihuanu, ne treba da bude presudno. Ipak, ima još nečeg dobrog u toj legalizaciji. Nije svejedno hoće li država ubirati porez ili će mafija ubirati ekstra prihode. Što god ne mora da bude zabranjeno, bolje je da bude legalno i da se na to plaća porez (flat, mali, itd, itd, sve to ne samo prihvatam nego i zdušno zagovaram), ali POREZ!!! To znači da je ta trgovina u legalnim okvirima i da za nju važi sve što ide uz vladavinu prava. Dakle, zabrana prevare, mogućnost plaćanja karticom :) i još hiljade drugih slatkih drangulija (u suštini - manifestacija slobode) koje odvajaju najružniju legalnu prčvarnicu od najlepše divlje pijace.
Lighthouse,
ja ne znam sta se principijelno menja sa takozvanom adiktivnoscu herioina u argumentu za slobodu. Sami kazete da je lecenje skupo, a zavisnost visoka, ali sta se to nas tice, ako smo vec odbacili (kao sto ste to vi uradili u istom tom postu) da utilitaristicki argumenti o stepenu skodljivosti treba da uticu na nas? Ono vase pomalo katastroficko glediste da covek koji se "navuce" na heroin postaje bespomocan, neslobodan i nesposoban da se vrati, ne samo da protivreci cinjenicama (mnogo ljudi se skine sa heroina) vec predstavlja i vrlo agresivan paternalizam - vi biste da zastitite malu decu da ne naskode sama sebi. Svi ljudi su mala deca, kojima elita treba da uskrati onu vrstu ibora koja im moze najvise nastetiti (elita zna sta je to).
Ostalo je nejasno sta vi mislite o vezivanju pojaseva - da li to smatrate paternalizmom ili merom koja je opravdana? Zagovornik vezivanja pojaseva bi vam rekao da uopste nisete u pravu kad potcenjujete nevezivanje pojaseva u odnosu na drogiranje, da godisnje pogine mnogo vise ljudi bog toga nego zbog heroina. Ja smatram da je to irelevantno, jednako kao i vas strah da je heroin "put bez povratka". Mogucnost da se lose stvari dese je cena slobode, koja se ne moze izbeci ukidanjem same slobode. Kao sto je rekao Benjamin Franklin, ko je spreman da se odrekne aslobode zarad malo sigurnosti, izgubice na kraju i slobodu i sigurnost.
I na kraju da svoje izazivacke analogije vama utilitaristima dopunim: danas je Svetks zdravstvena organizacija objavila da je od 1985-2006 broj slucajeva raka koze UDESETOSTRUCEN, i da bi najveceg uticaja na to mogli imati solarijumi. Ergo, zabraniti zakonom zenama da se kvarcuju? Zena koja dobije rak ostaje bez iakkve slobode izbora, jos i vise od heroinskog zavisnika.
A cigarete? Da prvo njih legalizujemo, ako smo vec takvi graduelisti, recimo da se dozvoli njihovo reklamiranje? Ili je i duvan put bez povratka? A svinjsko meso? Ono strasno utice na holesterol koji je faktor rizika od srcanih oboljenja? U Njujroku su vec zabranili pomfrit i pecenu svinejtinu u nekim restoranima. Da se i mi pridruzimo? Zasto ne, gde nam je kriterijum da to odbacimo?
Ivane,
Čini mi se da me niste dobro razumeli. Takođe, pripisujete mi nešto što nisam zagovarao, ili o čemu se nisam uopšte izjašnjavao.
Ono što izdvaja heroin od marihuane, nevezivanja pojasa, svinjetine i pomfrita, neumerenog kvarcovanja, pa čak i od duvana, jeste visoka adiktivnost te navike. Posle određenog (kratkog) vremena upražnjavanja te navike, nemoguća je dobrovoljna odvika. Ovisnik je izgubio volju, heroin je uništio njegovu volju i on nema slobodnu volju. Dakle, povratka nema. Neki su se vratili, ali nikako ne "mnogi" kako kažete. Onih par procenata (ne više, pitajte bilo kog nadležnog lekara da vam iskreno kaže) koji budu izlečeni (što je, uzgred, krajnje, krajnje relativan pojam), biva to zahvaljujući najsurovijoj prinudi: bilo porodice bilo sudskog izvršitelja, udruženih s dugotrajnom i ponižavajućom, prisilnom hospitalizacijom.
Ponavljam: mogu sto puta pojesti previše svinjetine ali u nekom trenutku, ako se uplašim da će mi od toga skočiti holesterol (ili stvarno skoči) mogu da prekinem. Mogu sto puta voziti bez pojasa, a kad me neko naplaši slikama unakaženih lica saobraćajnih stradalnika mogu da počnem uredno da se vezujem. Čak mogu i da pušim (duvan) godinama, pa u nekom trenutku da se, doduše uz napore i neizvesnost, ali bez prinudne hospitalizacije, od njega odviknem. Od heroina se tako ne može, ponavljam ne može, odvići. Nema toga ko ga je sto puta uzeo pa se onda odvikao sam, svojom slobodnom voljom! Nego je mnogo, mnogo onih koji su prošli najcrnji pakao adikcije, pa pakao lečenja i, kao, izlečili se, a ubrzo ponovo počeli, i tako više puta!
Nije ovo što pišem nikakav utilitarizam. Nego - verovatno ste već primetili - moja skrivena, neizrečena premisa je da je nemoguć slobodan izbor koji trajno poništava mogućnost slobodnog izbora u budućnosti. Nemoguć, u smislu da tu slobodu nemamo, odn. ne treba da imamo. Možda je ta premisa pogrešna (malo sam filozofskih rasprava na tu temu pročitao, priznajem), ali to možete da kritikujete slobodno (ako mislite da ima osnova), a ne da me, neopravdano, optužujete za utilitarizam ili za neograničeni paternalizam (tj. da bih ja, navodno, do neograničenog širio polje društvene/državne prinude nad pojedincem).
Btw, mislim da ne treba propisivati obavezno vezivanje pojaseva, nego dozvoliti osiguravajućim društvima da to reše kroz uslove osiguranja. (Da se malo našalim: izuzetak je Srbija, gde treba propisati javno batinanje, i izlaganje javnoj golotinji - da svi vide koliko mu je mali - onima koji se ne vezuju iz pukog mačizma.) Još manje mislim da je (predložena) zabrana masne hrane (u fast-foodovima u NY) išta drugo do opasno poigravanje sa totalitarnom praksom.
Da zaključim: ono o čemu mogu slobodno da odlučujem (pa bilo štetno ili ne bilo), ne želim da mi država nameće, a tamo gde postoji realna opasnost od gubitka slobode, tu država treba da reaguje. Zabranom heroina, ili zabranom totalitarnih partija. A gde treba (kao npr. u Srbiji), i zabranom nevezivanja pojasa (samo za muškarčine, diskriminatorno, bezočno kršeći njihova sveta ljudska prava). :)))
Ja i dalje ne vidim konceptualni jaz izmedju heroina i svih drugih losih i pogibeljnih stvari na ovom svetu. Ako konzumacija heroina trajno ukida slobodu izbora, onda treba to reci ljudima, pa ako se oni ipak odluce za trakvo samounistenje, onda ne vidim razliku u odnosu na kvarcovanje, svinejtinu ili duvan, recimo zenu koja odluci da joj je vazniji ten od zdravlja. Onda bi trebalo zabraniti izgradnju mostova jer samoubice skacu sa njih, ili pistolja, posto se njima upucavaju. Meni to izgleda kao cudna orvelovska kontradikcija: ograniciti slobodu uz tvrdnju da se ona tim ogranicenjem uvecava.
Ima jos jedna kategorijalna greska: ne mozete tvrditi da nekim empirijskim posledicama koriscenja heroina sam herooin postaje apriori ogranicenje slobode (a to je vasa pretpostavka). Ako zelite da izbegnete utilitarizam (kako kazete) onda ogranicenjem slobode ne mozete smatrati nista drugo osim zakonske zabrane aktivnosti kojima se ne vrsi nasilje nad drugim ljudima i otvorenog nasilja i agresije. Sve drugo je dozvoljeno i u skladu sa slobodom, pa makar moglo potencijalno da najvise na svetu naskodi pojedincu koji to praktikuje. Ako to odbijate, vasa pozicija je utilitarizam, a krajnji politicki izraz te pozicije - drzavni paternalizam (manje ili vece, drasticnije ili umerenije, nametanje vrline silom).
Uz najbolju volju, ja ne mogu da vidim nista drugo osim cistog utilitarizma u teoriji da heroin treba zabraniti zato sto je vrlo tesko i skupo skinuti se sa njega. Ja sam filozof po obrazovanju i procitao sam dosta rasprava o ovoj temi, i nisam do sada naisao na bolji izraz od utilitarizma da se opise takva vrsta gledista.
Na kraju zar ne primecujete krucijalnu razliku izmedju zabrane totalitarne partije i zabrane drogiranja heroinom: totalitarna partija preti koriscenjem zakonskog monopola sile da unisti slobodu svih nas, a narkoman kaze: odjebite svi od mene, ako cu da se trujem heroinom, radicu to o svom ruvu i kruvu, vas ne diram, i vasi mudri saveti kako treba da zivim mi nisu potrebni. Isto kao sto vi i ja ne trazimo ni od koga savete kako mi treba da zivimo. Kako mozete da sebi uzimate slobodu da birate sopstveni zivotni stil, a da istu slobodu istovremeno drugima (narkomanima) oduzimate u ime brige za njihovu dobrobit, i da istovremeno tvrdite da time uvecavate i njihovu slobodu, a ne samo da ih spasavate?
Ovde je jasno da imamo dva aspekta priče. Prvo, filozofski, politički, kako god... Apsolutno se slažem sa Ivanom. Ceo tok ove naše rasprave podseća na onaj slučaj o kome sam pisala u postu Morati i hteti http://trzisnoresenje.blogspot.com/2006_12_01_archive.html
To je sve na tragu ideje da slobodu volje može da ugrozi fizička ili hemijska supstanca i da će otrkivanje determinizama (to je ona fiksacija sa Laplasovim demonima...)obesmisliti osnovne postulate liberalizma.
To je (potencijalno vrlo opasna!) besmislica. Ja kao libertarijanka smatram da je sloboda volje aksiom. Nema tu srednjeg rešenja, ili je ima ili nema. Kakav god da je uzročni splet iza nečijeg postupka, sloboda volje postoji.
Drugo, uzročni splet koji pomenuh. Kod psihoaktivnih supstanci. Koliko se ja sećam iz onog čuda od ispita sa faksa, socijalna patologija, nije tačno da neko ko je na heroinu nema kontrolu nad svojom voljom i da nema povratka. Svako može da se skine sa heroina i to u svakom trenutku. A to što se posle vrati drogi, nema nikakve veze sa hemijom. Što znači da su razlozi tom vraćanju negde drugde. Takođe, ogromna većina heroinomana jesu politoksikomani, što ne znači ništa drugo nego da je njihova potreba za tzv. "farmakološkom štakom", psiholoska, socijalna, whatever. Nije čak stvar ni u fizičkoj zavisnosti. Poznati su lekari koji funkcionišu na opioidima bez problema (sa sve svojom zavisnošću). Zato što nemaju shit u glavi koji tipičan heroinoman ima.
Moja poenta: nema razloga, čak ni farmakolološkog, za razdvajanje heroina i marihuane. A kad smo kod mare, postoje istraživanja kojima se dokazuje da ona može izazvati šizofreniju. Opet, moguće je da su ljudi predisponirani, ali THC se definitivno taloži u mozgu, za razliku od heroina...
Vi, Lighthouse, smatrate da je veća opasnost to što neko na heroinu gubi kontrolu nad svojom voljom, što, ponavljam, nije tačno (plus što uvek postoji neka socijalna mreža, ljudi koji će nekako oterati zavisnika na lečenje) u odnosu na opasnost da neko dobije šizu posle mnogo godina uzimanja marihuane (da ne pominjem demenciju, tj. zaglupljivanje i devastaciju mentalnih kapaciteta koja nastaje kod dugogodišnjih korisnika). Ne bih se složila.
Bottom line, država neće nikoga zaštiti od ličnih problema koje ima i u koje može upasti. Dokazi su uvek išli u suprotnom pravcu. Tamo gde državna reglementacija uleti, stanje se ili pogorša ili upadne u bezizlazni status quo. Eto vam, kad već toliko volite utilitarne argumente, ni oni nisu na strani razdvajanja statusa marihuane i heroina :-)
Podsećam na rezultat eksperimenta s pacovima, kojima je bilo dato da biraju između hrane i vode, vode i parenja, vode i zaštite mladunaca, itd, sve kombinacije redom. Ispostavilo se da je žeđ najjača, a tik iza nje zaštita mladunaca, a daleko iza toga hrana, seksualni nagon i drugo.
Onda su pacove navukli na heroin. Ubrzo je bukvalno nagon za heroinom nadjačao sve ostalo, pa su zamorčići prvo zanemarili parenje, pa hranu, pa mladunce, da bi na kraju skapali od žeđi, jurišajući do zadnjeg atoma snage samo i jedino na kapiju na kojoj je stajala nova doza heroina.
Jeste, istina je da sam navodio razne štetne posledice heroina, ali one same ne bi bile dovoljan razlog za njegovu zabranu bez njegove karakteristike da uništava slobodu volje pojedinca, stvarajući začarani krug ropstva iz koga je nemoguće dobrovoljno izaći. Da sam samo naveo štetno dejstvo heroina na jetru, zahtev za zabranom biste s pravom mogli okarakterisati kao čisti utilitarizam. Problem je u tome što ovisnik, kada je jednom ušao u taj krug, ne može više nikad slobodno da odluči da li mu je važnije zdravlje (jetra) ili doživljaji koje donosi uživanje heroina (tj. otklanjanje apstinencijalne krize). Baš kao u slučaju totalitarne partije, za koju možete glasati samo jednom, a posle se svaki izbor ukida.
Sad, u pravu ste donekle, da ima neke razlike između totalitarne partije i heroina. Prva ubija/porobljava i one koji jesu i one koji nisu glasali za nju, a heroin, naizgled, ubija/porobljava samo one koji su "glasali" za njega. Ipak, nije sasvim tako - ovisnik, da bi došao do novca, radi stvari koje nikad ne bi u drugim okolnostima radio, "porobljavajući" a često i ubijajući, po svojoj bližoj i daljoj okolini. Zato mislim da država ima prava da zabrani prodaju heroina, jednako kao što ima prava da skine s glasačkog listića totalitarnu partiju.
Na kraju, ne vidim šta je protivurečno u mom zalaganju da se ograniče neke slobode, radi drugih, većih sloboda. Država po sebi podrazumeva upravo to. Nemam slobodu da raspolažem sa 100% svojih prihoda, nego moram državi kroz porez da dam deo, da bih zauzvrat njena policija, vojska i sudovi štitili moju slobodu. Nemam slobodu da idem kud hoću, nego pravo u sud, ako me je taj sud pozvao za svedoka. Itd. Neke zabrane su nužne. Bitno je da li se ovom ili onom zabranom uvećeva ili umanjuje ukupna sloboda kojom građani države raspolažu, na kraći kao i na duži rok. Napominjem, ne govorim o dobru, pogodnostima, sreći itd, nego o slobodi.
čekajte, sad ste zamenili tezu: ranije ste tvrdili da je heroin opasan za pojedinca koji ga uzima (i dalje tvrdim da to sa voljom nije tako) a sada prelazite na argument da uzimanje heroina izaziva negativne eksternalije, pa će neki džanki da opljačka apoteku, izbode apotekaricu, uplaši sirotu decu svojim strašnim izgledom... Šta je izvor vaše brižnosti - džanki ili apotekarica? Ako je ovo drugo, onda mi uopšte ne pričamo o heroinu, već o kriminalu.
E, kad smo došli do kriminala, onda vi imate tešku kontradikciju u svojoj argumentaciji: ne znam kojim dokazima možete da potvrdite da kriminalizacija heroinskog tržišta ima potpuno drugačije efekte nego kriminalizacija marihuanskog tržišta. To nema veze sa dejstvima supstance, već sa autentičnim tržišnim principima i principima ljudskog delanja. Kada ljudima nešto treba, postavlja se samo pitanje da li će do toga doći teže ili lakše, da li će onda cene te robe biti ovakve ili onakve, da li će se ljudi ubijati da bi došli do te robe ili ne. Apotekarica će definitivno biti sigurnija ako tržište heroina bude dekriminalizovano. Uostalom, sećam se jednog podatka: kada su krajem osamdesetih uveli sistematski metadonsku terapiju u lečenje heroinomana, drastično je opao broj pljački apoteka u Beogradu...
Moj ključni argument za zabranu heroina je da uništava slobodnu volju, a sve drugo što sam naveo kao njegove štetne posledice su samo pomoćni dokazi, koji bez glavnog ne bi imali dovoljnu težinu.
Lighthouse,
preporucujem vam knjigu "Cetiri ogleda o slobodi" Ser Iasije Berlina. On tu objasnjava famoznu razliku izmedju negativne i pozitivne slobode. Vi sve vreme mesate te dve kategorije, kao kada recimo govorite o "uvecanju ukupne slobode zrtvovanjem jednih sloboda zarad drugih" a mislite zapravo na ogranicavanje slobode zarad sigurnosti ili zdravlja. Berlin je napisao da nevolja sa zagovornicima pozitivne slobode, odnosno njenog identifikovanja sa nekim pozitivnim sadrzajem - dobrom, moralom, korisnoscu, sigurnoscu itd, lezi u tome sto oni zapravo zele da ogranice slobodu da bi ostvarili druge vrednosti do kojih drze, ali zele da istovremeno to ogranicenje prikazu kao "uvecanje" slobode. To je retoricki trik, a ne stvarni argument, i do savrsenstva su ga doveli totalitarni mislioci - Hegel, Marks i njihovi sledbenici. Hegel je govorio da je sloboda "saznata nuznost" a marksisti su se podsmevali puko formalnom, burzoaskom pojmu slobode "od" i tvrdili da ce covek biti slobodan tek kad se ukine burzoaske sloboda i kad svi budu mogli da vlastima prepuste u ruke da odlucuju o njihoj sudbini. Videli smo krajnji efekat tog koncepta.
Stoga, ako ste liberal, nemojte molim vas o osiguranju dobrobiti, zdravlja, moci, sigurnosti itd govoriti kao o "uvecanju slobode". Tako rade kolektivisti i neprijatelji slobode. Liberali (klasicni) slobodom smatraju zastitu od agresije, pljacke, nametanja, kontrole kako cemo ziveti itd, a ne zastitu od opasnosti nasih slobodnih odluka. Ako vec pravite kompromis sa utilitarnim shvatanjima onda to kazite, bez onog zavodljivog retorickog dodatka da time "uvecavate" slobodu. Kazite da je smanjujete, ali da mislite da je to smanjenje opravdano, da su sigurnost ili zdravlje ili sta god, jednako vazni, a ponekad i vazniji od slobode (sto je, ako ne gresim, pravi kognitivni sadrzaj onog sto govorite).Tako ce situacija biti jasna.
Ivane,
Jasna mi je razlika "slobode od" i "slobode za", i jasno mi je da liberalna tradicija ne prihvata "pozitivne slobode" (s pravom). Valjda vam je iz svega što sam dosad na TR napisao jasno da nisam ni marksista ni hegelijanac. Ipak, hvala na preporuci, pročitaću Berlinovu knjigu.
Dobrobit, zdravlje, moć i sigurnost ja uopšte nisam pominjao. Zalagao sam se za zabranu visokoadiktivnih droga poput heroina zato što uništavaju slobodnu volju kao pretpostavku slobode. Ko se navuče na heroin ne treba mu gore "kontrole kako će živeti", ne treba mu partijskih komesara, birokrata, bogomdanih kraljeva ni goniča robova. Porobio se i to zauvek. Ako mu država zabrani da kupi prvu dozu heroina, time ga doduše lišava jedne od mnogih sloboda, ali će mu time sačuvati skoro sve ostale slobode, koje bi (skoro sve) izgubio ako uđe u ropstvo adiktivnoj supstanci.
Kao što država, ako skine sa glasačkog listića totalitarnu partiju, jeste zabranila jedno zaokruživanje, ali je spasila nekoliko desetina drugih zaokruživanja koje ćete tokom života slobodno izvršiti, a koja ne biste mogli ako totalitarna partija pobedi pa ukine instituciju izbora.
Uh, Svetioniče, naježila sam se zbog vaše ideje da će država sprečavanjem nekoga da kupi (zanimljiv izbor reči, obično se prve doze ne kupuju) prvu dozu heroina, sačuvati džankiju "skoro sve ostale slobode, koje bi (skoro sve) izgubio ako uđe u ropstvo adiktivnoj supstanci".
Prvo, ja zaista ne mislim da država može da spreči uzimanje heroina, kao što ne može da spreči abortuse, kao što ne može da spreči totalitariste da ulete u sistem i eventualno ga ukinu. Niti može, niti treba...Uvek je samo stvar cene (u svakom smislu) i konstelacije...
Drugo, onaj ko zaglavi u heroinu vrlo verovatno nije bio bog zna kako slobodan ni bez heorina. Čovek je vrlo izvesno sa nekim ozbiljnim problemom kome Majka Država ne može tek tako obrisati nos i pustiti ga da ide i upražnjava svoje vrle slobode. Svejedno da li je problem neuroza, psihoza, porodica ili prosto zaljubljenost u devojku heroinomanku (česta varijanta). Ako ne bude heroin, biće antiparkinsonik iz babine ladice (vrlo omiljena stvar kod tinejdžera) ili lepak ili šaka bensedina u alkoholu...Ne možete sprečiti državnom intervencijom nečije lične probleme, au contraire...
Miss T.
Nemojmo o tome kako ko lično doživljava ovu raspravu. Vi ste se jednom naježili, a ja se sve vreme ježim nad tim da nekoliko učesnika ovde tvrdoglavo zagovara legalizaciju heroina. I da odbija da izdvoji legalizaciju marihuane kao pitanje, nego traži da se u paketu legalizuju sve droge. U tom bih slučaju ja kao građanin, tj. glasač na zamišljenom referendumu o legalizaciji svih droga, iako sam inače za legalizaciju marihuane, rekao: NE.
Toliko o tom problemu van vremena i prostora. A u konkretnoj situaciji u Srbiji, mislim da treba raditi sledeće:
Prvi korak: kategorizacija droga, kao u V.Britaniji, i odgovarajuće prilagođavanje kaznene politike.
Drugi korak: ograničena legalizacija kanabisa, kao u Holandiji.
Treći korak: nešto šira legalizacija, onoliko koliko su legalni duvan, alkohol i slični proizvodi.
Kad smo kod lične jeze, vi toliko emotivno a bez dobrih argumenata fetišizujete tu marihuanu, kao da je sveta vodica a ne psihoaktivna tvar ko i svaka druga.
Nisam sigurna šta se dešavalo poslednjih godina, ali meni je super sto naš zakon nije poznavao vrstu već količinu droge. il' si diler il' si džanki, molim lepo.E sad, što je to blesavo, pošto ne može da se meri isto za sve vrste droga...poenta je opet u dekriminilaziciji. BEZ nove regulacije.
Mene niste do sada ubedili da marihuana treba da ima poseban status. A ja sam "vaša"...kako ćete nekog drugog ko bi imao moć da tu nešto odluči?
Usput, vi ste i dalje moj omiljeni komentator :) Nema ljutiš, ok?
Miss T.
Hvala na komplimentu za komentare. Možda nekom izgleda kao da ja stalno mutim inače bistru vodu, ljuljam čamac i slično, ali, iskreno se zapitajte, šta bi ovaj blog bio bez mojih disidentskih zakeranja? Bio bi dosadni klub istomišljenika koji bi se međusobno ložili i sve više udaljavali od realnosti. Zato, nema ljutiš - obostrano?
Često nije dobro deliti stvari po principu ili-ili. Ili je XY diler ili je džanki. Ili sam trezvenjak ili sam alkos? Ili sam anarho-kapitalista ili sam komunjara? Sve ili ništa? Tako se najčešće dobije ništa, a ja se iskreno nadam da vam to nije cilj.
Naš zakon je postao problem naročito tokom i posle "Sablje". Tada je marihuana izjednačena s heroinom, a korisnici sa prodavcima. Sve je krivično delo, pa nema kvalitativne razlike između posedovanja heroina za prodaju i marihuane za ličnu upotrebu. Jedva da ima razlike između par kila heroina i par grama mare. Naravno, u praksi se zakon ne primenjuje tako strogo, jer su svi (od optuženih do tužilaca i sudija) svesni da je apsurdan. Ali, cena za "nepridržavanje zakona kao pijan plota" je da se stranke "kao ljudi dogovore". Tako je manjak regulacije uzrokovao korupciju, uprkos tvrdoglavom insistiranju knjiških libertarijanaca da je višak regulacije, uvek i svuda, maltene jedini uzrok korupcije.
Zato, danas i ovde, u Srbiji, treba prvo re-klasifikovati droge. Kaznenu politiku sameriti prema realnoj opasnosti ove ili one grupe droga. Ponavljam, V.Britanija treba da nam tu bude uzor. Za dilovanje heroina deset godina, a za posedovanje marihuane - oduzimanje iste uz opomenu na licu mesta da je dotična štetna, protivzakonita, itd, i pozdrav: "Doviđenja gospodine."
Ko hoce da radi na legalizaciji marihuane u Srbiji neka digne ruku, pa da se dogovaramo.
Mislim dao bi smo trebali da organizujemo protest prve subote u maju kao sto se odrzava u vecini drzava evrope. "Dragi ministre kako da objasnim ti to da biljka data od boga ne moze nam biti zlo" (Rasta). Dont smoke and die take a joint and fly
"Dragi ministre,kako da objasnim ti to,da biljka data od boga ne može nam biti zlo.Zato shvati me..Sve što pričaš nije istina,sve dobro ispitaj,a onda dođi u kraj da upoznaš Marianu :))))"
LEGALIZE <3
Da li vam je poznato kako je kao prvo doshlo do kriminalizacije biljke koja se zove Cannabis, a kod nas Konoplja? Marihuana je shpanski naziv (marijuana) za konoplju.
Poznaje li iko ovde malo dublje, napatjenu istoriju ove biljke ili svi umete samo da se dobacujete filozofiranjem?
Mozda ovaj dokumentarac malo pomogne - http://video.google.com/videoplay?docid=6095893187015649432&hl=en
A ako vas interesuje medicinska korist Cannabisa pogledajte ovaj film - http://video.google.com/videoplay?docid=2200160322729097762
I dok se politichari dobacuju filozofiranjem i "vetjanjem" shta kako zashto... dobri studenti sa dzointom u dzepu se hapse (i najcheshtje se nikad ne povrate od shtete hapshenja), bolesni ljudi ne smeju da koriste lek KOJI DELUJE, a veliki dileri zadovoljno trljaju ruke (konkurenciju lako otklone, za sitnu prodaju koriste dechurliju i ne platjaju porez)
Ja visoko dizem 2 prsta za legalizaciju! I vetj neko vreme pokushavam da ljudima priblizim istinu o Cannabisu.
Drago mi je da se pricha o ovome.
Post a Comment