Napred pirati!

Libertarijanci su podeljeni po pitanju intelektualne svojine. Rekao bih da 80% njih podržava svu intelektualnu svojinu, 10% podržava autorska prava ali je protiv patenata, a 10% je protiv i jednog i drugog.

Razlog podeljenosti je što se pravo na intelektualu svojinu ne može jednostavno izvesti iz osnovnih liberalnih principa: privatne svojine i slobodnog tržišta. Privatno vlasništvo nad objektima je u skladu sa principom slobodnog tržišta i individualne slobode. Oni koji vole tržište vole i privatizaciju. Kod intelektualne svojine je slučaj drugačiji – ona postoji samo kada država nekome da monopol na ideju, i onda se to zove patent ili autorsko pravo. Zato libertarijanci moraju da biraju između 1) privatne svojine nad idejama uz pomoć državnog monopola, ili 2) odsustvo državnog monopola, ali bez svojine nad idejama. Kad država pronalazaču da pravo na eksluzivno korišćenje patenta, to ustvari znači kreiranje monopola i zabranu svima ostalima da proizvode stvar koja je patentirana. Ali kada nema ovakvog monopola, u proizvodnji ideja vlada komunizam – od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama.

Pošto nema jasnog moralnog argumenta za ili protiv intelektualne svojine, drugi najbolji argument je utilitaristički. Patenti i autorska prava se primenjuju zato što tako autori i pronalazači imaju podsticaj da stvaraju, što je onda dobro za sve. I protivnici intelektualne svojine koriste isti argument, ali kažu da patenti ustvari blokiraju širu primenu i dalja istraživanja (na primer da je industrijska revolucija odložena za 25 godina jer je James Watt toliko vremena sam držao patent na parnu mašinu, a da su Shakespeare, Dante i mnogi drugi stvarali i pre nego što su autorska prava postojala). Ne znamo ko je od njih u pravu jer mi znamo samo kako je u svetu sa intelektulnom svojinom; ali ne znamo kako bi bilo bez, da se pre oko 200 godina nije uopšte ni počinjalo sa patentima i autorskim pravima.

Ali sve to važi za zemlje u kojima svi ovi pronalasci ili dela nastaju. Za manje razvijene zemlje je najbolje da ne brinu o podsticajima Britney Spears na stvaralaštvo, nego da koriste intelektualnu svojinu besplatno dok mogu. Jedna dobra stvar koja se u Srbiji desila tokom 90-ih je ignorisanje intelektualne svojine. Koliko bi ljudi sada radilo na kompjuteru da je svako morao da kupuje legalni softver? Prosečni prodavac piratskih diskova kod Beograđanke je više uradio za kulturu nego svi ministri kulture zajedno. Srbija nije član Svetske trgovinske organizacije ni Evropske unije i za sada nema velikih pritisaka za poštovanje intelektualne svojine, a pošto nema ni moralnog argumenta u prilog intelektualne svojine, onda je najbolje da se ona za sada ignoriše. Kina i još neke zemlje su to shvatile.