Tržista ljubavi

Kao što je Marko pomenuo u komentarima prostitucija treba da bude legalizovana iz očiglednih razloga. U zavisnosti od države nelegalna tržišta rade na različite načine. U Srbiji postoje eskort agencije, u Iranu i među Šija Muslimanima u Iraku moguće je sklopiti brak na jednu noć a u Indokini gde je prostitucija opšte prihvaćena, iako ne legalna, devojke rade u barovima koji naplaćuju određenu svotu ukoliko devojka napušta posao pre kraja radnog vremena. Koliko sam shvatio, više manje u svakoj državi postoje posrednici ili makroi.

Jedino tržište, bez posrednika, sam video u Dubaiju, gde postoji par klubova gde se skupljaju mušterije i devojke koje žele da rade (takođe ilegalno). Ulaz za muškarce je dosta skuplji od ulaza za devojke. Piće je daleko skuplje nego na drugim mestima, ali devojke rade isključivo za sebe. Klub zaradjuje samo od pića i ulaznica. Devojke u Dubaiju ne naplacuju odredjenu fiksnu cenu već nju na trzistu određuju ponuda i traznja. Tako na primer oko 10 uveče kada je potražnja velika i devojke koje ne izgledaju sjajno traže velike sume novca. Kako vreme odmiče i kako je u klubu sve manje muškaraca cena drastično pada.

Ako prostitucija već nije legalna onda mislim da je način na koji je organizovana u Dubaiju najbolji.

Prostitucija i poljoprivreda

Priča o legalizaciji prostitucije se nastavlja danas u Kuriru, pričom o poljoprivrednicima iz Požege koji podržavaju akciju. Tu sam pročitao jedan od najinventivnijih argumenata za legalizaciju prostitucije:

"Sa druge strane, najvažnije od svega jeste da se u Srbiji počne rađati što više dece, a to dođe kao neka vrsta obuke. "

Mislim da se to, od strane profesionalaca, zove "learning-by-doing" tehnika.

Par komentara

1. Navodna afera oko "visoke prostitucije" pokazuje sav besmisao zabrane. Vrlo je očigledno da se ovde ne radi o nekoj prisilnoj prostituciji, već da su obe strane vrlo zainteresovane da do transakcije dođe. Zašto je onda prostitucija zabranjena? Mencken je definisao puritanizam kao "veliki strah da se neko, negde, dobro zabavlja". Ja stvarno ne vidim o čemu drugom može da se radi.

2. Malo se podigla frka oko novog Zakona o finansiranju stranaka. Recimo, u intervjuu za Blic, Vladimir Goati kaže: "Pustiti partije da same odlučuju o tome koliki će deo budžeta uzeti za finansiranje isto je kao i pustiti hroničnog alkoholičara u radnju sa pićima da uzme koliko hoće". I to je sasvim tačno. Ali, to je ugrađeno u sistem finansiranja stranaka iz budžeta. Dakle, ako ćemo da finansiramo stranke i kampanje iz budžeta, onda mora parlament (čitaj - stranke) da donose odluku o iznosu. Ko drugi? Ja upravo zato i mislim da bi bolje bilo i da nema državnog finansiranja stranaka.

3. Intervju sa Tomom Nikolićem je vrlo zanimljiv. Ispade da je bio prinuđen na štrajk glađu jer je želeo da se narod mirno raziđe. Treba neko da ga pita što je uopšte pravio miting i mesecima ga najavljivao i palio raju ako nije imao exit strategiju. Ne zanima me previše u ovom kontekstu, ali ga zamišljam na mestu premijera. Jedan od zanimljiivijih pitanja i odgovora:

Oponenti vam zameraju da nemate ideje. Otkrijte nam koje ćete prve poteze povući ako dođete na vlast, kako biste podigli životni standard?
- Prvi potez je da se poljoprivreda i energetika u roku od nekoliko meseci postave kao stubovi oslonca Srbije. A drugi su velike investicije u Srbiji koje dogovaram sa velikim i moćnim državama.

Primetićete da nije odgovorio na pitanje. "Postavljanje poljoprivrede i energetike za stubove oslonca Srbije" nije mera, već cilj. KAKO će to da uradi, nije rekao. A ove "velike investicije" su prosto smešne - koja to velika i moćna država pregovara sa opozicijom, a ne sa vlašću, o velikim investicijama?

Nije mi jasno ni kako planira da "odmah smeni Tijanića". Tijanića bira UO RTS, a njih postavlja Savet RRA, čije članove bira parlament. Kako će onda da smeni Tijanića - može samo da zapreti članovima Saveta RRA da će da ih Parlament razreši, ako ne smene UO RTS, ukoliko odbiju da smeni direktora? Dići će se buka odavde do Brisela.

4. Bio sam na nekom skupu o poljoprivrednoj politici. Najupečatljivija mi je bila sledeća stvar. Jedan od učesnika je pitao pitanja vezano za zaštitu od grada - tipa da li treba država da izdvaja više para i slično. Jedan drugi učesnik (koji ima puno međunarodnog iskustva) je rekao "Da li vi znate da se proitvgradne rakete koriste samo u Srbiji i Bosni i nigde drugde na svetu?" Ko god je obišao Zapadnu Evropu i video njihove voćnjake, zna kako se oni bore protiv grada - nad voćnjacima su raširene mreže koje služe za zaštitu voća od grada. Tamo je zaštita od grada privatno, a ne javno dobro. Malo mi je delovalo sumnjivo da baš toliko bacamo pare (mada apsolutno nemam razloga da sumnjam u čoveka koji je to rekao), pa sam pogledao po internetu. Ako guglujete anti hail rockets, prvi link je na firmu Poliester Priboj. Ako guglujete hail protection, praktično dobijate samo mreže, niko uopšte ne spominje rakete. Sve to govori u prilog tezi da mi iz godine u godinu bacamo milione evra na sisteme koje praktično niko u svetu ne koristi.

Legalizacija prostitucije

Prostitucija je na Novom Zelandu legalizovana (dekriminalizovana) 2003. godine. Pet godina kasnije urađena je studija koja bi trebalo da oceni posledice legalizacije. Evo zaključaka:

• Bezbednost i zdravlje prostitutki je unapređena
  
• Broj osoba koji se bavi prostitucijom se nije promenio
• 60% dama izjavljuje da je sada lakše odbiti uslugu ukoliko nisu zadovoljne klijentom
• Malo unapređen tretman dama od strane menadžera (uglavnom, javne kuće koje su i pre legalizacije dobro tretirale zaposlene su to nastavile da rade i obrnuto)
• Broj maloletne prostitucije nije povećan.

Šta čekamo?

Stari postovi o prostituciji.

Gađenje i tržište

Tržište je u mnogim oblastima zabranjeno zbog osećaja gađenja (repugnance) u velikom delu javnosti. Na primer, nije dozvoljeno tržište krvi ili ljudskih organa. U nekim državama nije dozvoljeno klađenje ili prostitucija, a u nekim nije dozvoljena trgovina kulturnim dobrima. U nekim muslimanskim zemljama je zabranjeno naplaćivati kamatu. Kao posebnu bizarnost navodim Zakon o zabrani bacanja patuljaka, koji je usvojen u Ontariju 2003. godine.

Al Roth (profesor ekonomije sa Harvarda) smatra da se jednostavno radi o tome da su neke aktivnosti ljudima odvratne, odnosno da osećaju gađenje prema njima. Kao dobar primer navodi zakon koji je nedavno izglasan u Kaliforniji kojim se zabranjuje upotreba konjskog mesa u ishrani. Znači, ne radi se o tome da se želi zaštititi zdravlje ljudi ili konja (jer nije zabranjeno ubijanje konja), već se prosto radi o tome da je više od 4 miliona ljudi, koji su glasali, smatralo da je korišćenje konjskog mesa u ishrani gadno i da ga treba zabraniti.

Jedna od bitnih stvari na koju Roth skreće pažnju je činjenica da se moral stalno menja, odnosno da ono što je bilo odvratno u jednom trenutku, neće biti odvratno i u drugom. Recimo, pornografija je nekada bila potpuno ilegalna, a sada je samo regulisana.

Reč dana

Kurir:
Nebojša Bakarec, član GO DSS, smatra da prostituciju treba uvesti u zakonske okvire, ali “da to bude deo borbe protiv prostitucije”.

- Kad ona uđe u legalne tokove, treba doneti niz zakona koji će dovesti do njenog postepenog smanjivanja, a potom i ukidanja. Prostitucija u suštini nema nikakvu društvenu funkciju. To što je to najstariji zanat na svetu, druga je priča, ali ona sama po sebi nije dobra - konstatuje Bakarec.

Do sada smo se pitali da li legalizacija povećava prostituciju ili ne a sada vidimo da može i da je smanjuje. Prvo je legalizujemo a onda donesemo niz zakona (!?) kojim bi je zabranili.

Evo starih postova o prostituciji.