Orvel u NBS II: Likvidnost tržišta i obim prometa

Narodna banka Srbije prodala je danas na međubankarskom deviznom tržištu 10 miliona evra, da bi poboljšala likvidnost tržišta i doprinela povećanju obima prometa.

To je skoro ceo izveštaj NBS, koja očigledno nastavlja da spinuje. Prestali su da pad dinara zovu "oscilacija", ali sada imamo nove fraze čiji je cilj valjda da novinarima budu taman dovoljno opskurne da ne bi pozivale na nekakva pitanja.

Ali da ih dekonstruišemo: zašto bi poboljšanje likvidnosti i povećanje obima prometa bili razlog za intervenciju? Dobro je da obim deviznog prometa bude veliki jer je to znak da se kurs formira na osnovu velike ponude i velike tražnje. Ali u tom smislu obim prometa je samo pokazatelj nečeg drugog -- on nije nikakav cilj sam po sebi, da bi se zbog njega intervenisalo.

Zamislite sledeću vest: "Rukovodstvo zelene pijace je otkupilo 10 tona paradajza da bi povećalo obim prometa ovim artiklom." Prvo pitanje koje pada na pamet je: "a zašto bi pijaca povećavala obim prometa paradajza?" Drugo što vam padne na pamet je da to stvarno nema baš mnogo veze sa "obimom prometa", nego da pijaca verovatno dodatnim otkupom pokušava da utiče na tražnju i tako podigne cenu paradajza. Zašto bi podizala obim prometa, jedan običan numerički pokazatelj aktivnosti?

Isto važi i za drugi deo fraze, "likvidnost na deviznom tržištu". Pošto se radi o prodaji deviza od strane NBS, znači da se likvidnost odnosi na povećanje likvidnosti u devizama, odnosno povećanje količine evra i dolara u ekonomiji. Ali šta je onda to nego povećanje ponude evra i dolara, odnosno klasična intervencija usmerena na jačanje dinara? Cilj opet nije "likvidnost" u devizama, nego veća ponuda deviza, standardni instrument kursne intervencije.

NBS može sada izmišljati nova uvijena obrazloženja, ali predlažem im da priznaju realnost i lepo objave da NBS hoće da brani kurs dinara do nekog nivoa. Ako smatraju da je to dobra politika, ne razumem zašto izbegavaju da je nazovu pravim imenom.

Orvel u NBS

Neznanje je istina, rat je mir, pad je oscilacija. NBS nastavlja da spinuje:

Da bi sprečila preveliku oscilaciju kursa dinara, NBS je na međubankarskom tržištu prodala 40 miliona evra.

Ne sprečava oscilaciju, nego pad. Oscilacija podrazumeva kretanje oko neke veličine, a pad je jednosmeran. Ne znam zašto NBS ima potrebu da nas laže, ako hoće da brani kurs neka brani, to nije ni zabranjeno niti posebno skandalozno.

Nije skandalozno, legitimna je politika, ali nije ni najbolje što NBS može da uradi. Postoje dve vrste tržišnog kursa, jedna je potpuno slobodno fluktuirajući kurs, drugi je potpuno fiksni kurs. Obe su tržišne, jer kad je kurs fluktuirajući njegova cena se određuje na tržištu, a kad je fiksni onda je vezan za neku drugu valutu, evro ili dolar, čija se cena opet utvrđuje na tržištu. Oba režima su bolja od sadašnjeg režima proizvoljne intervencije. U njima centralna banka nema potrebu da "brani" kurs, on je u oba slučaja prepušten automatskim mehanizmima.

I pored višegodišnjih deklaracija da se kurs dinara formira na tržištu, država očigledno to nije mislila ozbiljno, jer čim je došlo do većih pomeranja ona interveniše. Fleksibilni kurs ima svojih negativnih strana, kao što su upravo te oscijacije i direktna zavisnost od tokova kapitala, i ako se u njega ne veruje onda treba razmisliti o prelasku na fiksni režim, vezivanje za evro. Ono što sigurno ne treba raditi je pretvarati se da je kurs fleksibilan, a ustari ostavljati guverneru da potpuno arbitrarno interveniše. Guverner ne zna kolika treba da bude cena dinara. Niko ne zna kolika treba da bude cena dinara. Zato ili pustite da tržište odluči kolika će biti cena, ili definišite cenu kao fiksnu frakciju cene evra.