Svaki dan pratimo broj novih slučajeva COVID-19 virusa u zemlji, ali ovaj podatak je praktično bezvredan. Mi ustvari operišemo veličinom koju je ispravno zvati "broj testiranjem potvrđenih slučajeva COVID-19", a ta veličina je pre svega funkcija broja urađenih testova. To je sada, na osnovu svega što znamo na svetskom nivou, sasvim izvesno. Međutim, taj broj nastavlja da se citira, figurira po svetskim medijima i iz njega se izvode zaključci kao što su procene smrtnosti virusa i uspešnost različitih strategija. To je, ukratko: garbage in, garbage out.
Najbolji podaci koje imamo o korona virusu su oni koji dolaze iz slučajeva gde su testirani svi. To su, za sada, kruzer Diamond Princess i gradić Vo u Lombardiji. Oba imaju populacije od preko 3,000 ljudi i u oba slučaja testirani su svi. Iz njih ne možemo donositi zaključke o transmisiji jer su u pitanju specifična okruženja, ali zato možemo izvući podatke o smrtnosti. U oba slučaja smrtnost od COVID-19 je bila blizu 1% obolelih.
Naredni slučaj koji imamo je Island. Island je testirao preko 6% svog stanovništva. Ali ne samo to, već su uradili i studiju na 5,000 ljudi odabranih metodom slučajnog uzorka. Islandsko masovno testiranje daje bolju sliku stopa infekcije i smrtnosti, ali procena na osnovu slučajnog uzorka kaže da čak i Island sa testiranih 6% stanovništva potcenjuje broj inficiranih -- što istovremeno znači i da je stopa smrtnosti niža. Trenutno je stopa smrtnosti na Islandu 0.3% broja testiranjem potvrđenih slučajeva, a još niža - moguće čak i do 0.1% - od broja slučajeva procenjenog na osnovu slučajnog uzorka. Poslednja studija iz Kine procenjuje stopu smrtnosti na 0.6%.
Stopa smrtnosti je bila precenjena. Broj slučajeva po zemljama je daleko potcenjen.
(Ako vas interesuje broj slučajeva u Srbiji, najbolje je da uzmete broj umrlih i pretpostavite sada već gornju granicu stope smrtnosti od 1%. Trenutno je u Srbiji umrlih 44. Po mom mišljenju to znači da je pre desetak dana broj inficiarnih bio oko 4,400. Na ovo dodajte rast od tada do danas. Sa rastom od 5% dnevno to je preko 7000, a sa rastom od 10% to je blizu 11,500. Ove stope rasta nisu visoke u odnosu na ono što se dešavalo ranije i sa stupanjem karantina na snagu verovatno stabilno padaju. Ali to ćemo znati tek sagledavanjem broja umrlih narednih dana.)
Manja stopa smrtnosti je dobra vest. Ali istovremena i povezana potcenjenost broja slučajeva nije. Da li to znači da se COVID-19 širi lakše nego što mislimo?
Istraživanja to ne pokazuju. Ima studija slučajeva pacijenata i inficiranih i sve govore o dosta bliskom kontaktu tipičnom za prenos bolesti. Po jednoj studiji se čak 85% infekcija prenosi unutar porodice. Ali to ne znači da ako je neko inficiran onda je to automatski i porodica, jer druga studija pokazuje da manje od 10%, a uz mere opreza i manje od 5% inficiranih to prenese na porodicu. Studija autobusa u Wuhanu kojim je putovao pacijent sa simptomima pokazuje da se nekoliko njih u tom autobusu razbolelo, ali niko od onih ko je imao masku. Ima raznih studija, različitih metodologija i različitih stepena pouzdanosti. Ali na osnovu svega što sam do sada video -- medicinskih studija za čije vam praćenje treba internet i osnovno znanje statistike, a uopšte ne morate biti famozni epidemiolog -- COVID-19 se prenosi lako, ali ne baš tako lako. Sve je u verovatnoćama -- da, možete se zaraziti ni krivi ni dužni, kroz neki uvijeni scenario. Ali verovatnoća je mala.
Tako veliki broj slučajeva, u kombinaciji sa ipak ne tako nekontrolisano lakom transmisijom može da znači samo jedno: da ljudi jednostavno nisu bili dovoljno pažljivi. Postajali su sve pažljiviji sa širenjem svesti o opasnosti virusa, ali je do tada i broj slučajeva rastao. Zato su čak i konzistentno niže stope rasta infekcija u karantinu bile praćene sve većim apsolutnim brojevima bolesnih -- u Italiji, Španiji i generalno svuda, zavisno od početka karantina i preduzetih mera.
Šta je dalji zaključak? Posle prvog talasa, kada se broj slučajeva smanji, svet se može polako vraćati u normalu. Rizične grupe i dalje mogu biti izolovane. Ali svi sa manje rizika mogu - uz pojačane mere opreza - nastaviti relativno normalno funkcionisanje do pronalaska vakcine. Jedna velika nepoznanica za koju i dalje nema dovoljno istraživanja je uloga dece u transmisiji. Od toga će zavisiti vraćanje u škole i vrtiće, što je pretpostavka za vraćanje u normalan život i rad odraslih. Druga nepoznanica je uticaj leta, jer još nema pouzdanijih studija o tome da li će toplije vreme i vlažnost malo usporiti prenos virusa. Ali i pre nego što to tačno saznamo možemo izvući neke zaključke o daljim koracima.
Ekonomski pad koji nastaje iz ove situacije takođe ima posledica po zdravlje. U jednom trenutku će ekonomski kolaps čisto zdravstveno gledano, meren skraćenim životnim vekom, izvesno postati skuplji od virusa. Ne znam gde je ta tačka ali ona svakako postoji.
Da ponovim: 1) smrtnost je manja nego što smo ranije mislili; 2) slučajeva je mnogo više nego što mislimo; 3) transmisija je laka, ali ne tako laka da bi bila potpuno van naše kontrole; 4) ekonomski kolaps košta zdravlja.
Posle skoro mesec dana karantina, stope rasta novih infekcija su sasvim sigurno pale. One će u narednih nedelju ili dve nastaviti da padaju, a u međuvremenu se treba pripremati za nastavak normalnog života. Mislim da će ceo svet sada ići u tom smeru i očekujte promenu atmosfere već u toku dolazeće nedelje.
Vraćanje u normalu će biti moguće samo uz lične mere prevencije. Prva neophodnost za nastavak normalnog funkcionisanja su maske. Mnogo ljudi u Aziji ih je nosilo i pre ovoga, a sada će morati da ih nosi većina nas. Bar ove godine. Druga su sapuni i sanitajzeri na javnim mestima. O higijenskim merama sada već svi dovoljno znamo, ali ovo se odnosi na mere javnog zdravlja. Država, firme i sva javna mesta se moraju pripremati i već raditi na ovim sledećim koracima u normalizaciji života.
Maske i higijena važe globalno, ali treba razmisliti i o merama specifičnim za lokal. U Beogradu konkretno, čini mi se da je najveći lokalni problem prenatrpani javni prevoz. Kao prvi korak ka normalizaciji života uz prisustvo virusa Beograd treba -- kupovati autobuse. Pitanje javnog prevoza je do pre mesec dana bilo pitanje komfora. Sada je to postalo pitanje javnog zdravlja i posledično, ekonomsko pitanje. Stopa povraćaja na ulaganje u javni prevoz u Beogradu je sada enormna. Drugi lokali mogu izvući druge zaključke, ali poenta je da je vreme za korake ka prilagođavanju i normalizaciji sada.
Da otrkijem poziciju: ja u vezi ovog virusa spadam u paničare. Od januara sam svakog jutra gledao brojke iz Kine. U januaru sam kupio zalihe namirnica. Krajem januara sam tvitovao da se država mora pripremati odmah. Početkom marta sam pisao da treba zatvoriti škole. Povukao sam svoju decu iz škole pre nego što su se zatvorile. Ali sada se situacija menja i imamo više podataka. Vreme je da se pripremamo za sledeću fazu: vraćanje normalnih poslovnih aktivnosti, uz prilagođavanje navika i infrastrukture, uz mnogo manje socijalnih aktivnosti i velike mere ličnog opreza.
Najbolji podaci koje imamo o korona virusu su oni koji dolaze iz slučajeva gde su testirani svi. To su, za sada, kruzer Diamond Princess i gradić Vo u Lombardiji. Oba imaju populacije od preko 3,000 ljudi i u oba slučaja testirani su svi. Iz njih ne možemo donositi zaključke o transmisiji jer su u pitanju specifična okruženja, ali zato možemo izvući podatke o smrtnosti. U oba slučaja smrtnost od COVID-19 je bila blizu 1% obolelih.
Naredni slučaj koji imamo je Island. Island je testirao preko 6% svog stanovništva. Ali ne samo to, već su uradili i studiju na 5,000 ljudi odabranih metodom slučajnog uzorka. Islandsko masovno testiranje daje bolju sliku stopa infekcije i smrtnosti, ali procena na osnovu slučajnog uzorka kaže da čak i Island sa testiranih 6% stanovništva potcenjuje broj inficiranih -- što istovremeno znači i da je stopa smrtnosti niža. Trenutno je stopa smrtnosti na Islandu 0.3% broja testiranjem potvrđenih slučajeva, a još niža - moguće čak i do 0.1% - od broja slučajeva procenjenog na osnovu slučajnog uzorka. Poslednja studija iz Kine procenjuje stopu smrtnosti na 0.6%.
Stopa smrtnosti je bila precenjena. Broj slučajeva po zemljama je daleko potcenjen.
(Ako vas interesuje broj slučajeva u Srbiji, najbolje je da uzmete broj umrlih i pretpostavite sada već gornju granicu stope smrtnosti od 1%. Trenutno je u Srbiji umrlih 44. Po mom mišljenju to znači da je pre desetak dana broj inficiarnih bio oko 4,400. Na ovo dodajte rast od tada do danas. Sa rastom od 5% dnevno to je preko 7000, a sa rastom od 10% to je blizu 11,500. Ove stope rasta nisu visoke u odnosu na ono što se dešavalo ranije i sa stupanjem karantina na snagu verovatno stabilno padaju. Ali to ćemo znati tek sagledavanjem broja umrlih narednih dana.)
Manja stopa smrtnosti je dobra vest. Ali istovremena i povezana potcenjenost broja slučajeva nije. Da li to znači da se COVID-19 širi lakše nego što mislimo?
Istraživanja to ne pokazuju. Ima studija slučajeva pacijenata i inficiranih i sve govore o dosta bliskom kontaktu tipičnom za prenos bolesti. Po jednoj studiji se čak 85% infekcija prenosi unutar porodice. Ali to ne znači da ako je neko inficiran onda je to automatski i porodica, jer druga studija pokazuje da manje od 10%, a uz mere opreza i manje od 5% inficiranih to prenese na porodicu. Studija autobusa u Wuhanu kojim je putovao pacijent sa simptomima pokazuje da se nekoliko njih u tom autobusu razbolelo, ali niko od onih ko je imao masku. Ima raznih studija, različitih metodologija i različitih stepena pouzdanosti. Ali na osnovu svega što sam do sada video -- medicinskih studija za čije vam praćenje treba internet i osnovno znanje statistike, a uopšte ne morate biti famozni epidemiolog -- COVID-19 se prenosi lako, ali ne baš tako lako. Sve je u verovatnoćama -- da, možete se zaraziti ni krivi ni dužni, kroz neki uvijeni scenario. Ali verovatnoća je mala.
Tako veliki broj slučajeva, u kombinaciji sa ipak ne tako nekontrolisano lakom transmisijom može da znači samo jedno: da ljudi jednostavno nisu bili dovoljno pažljivi. Postajali su sve pažljiviji sa širenjem svesti o opasnosti virusa, ali je do tada i broj slučajeva rastao. Zato su čak i konzistentno niže stope rasta infekcija u karantinu bile praćene sve većim apsolutnim brojevima bolesnih -- u Italiji, Španiji i generalno svuda, zavisno od početka karantina i preduzetih mera.
Šta je dalji zaključak? Posle prvog talasa, kada se broj slučajeva smanji, svet se može polako vraćati u normalu. Rizične grupe i dalje mogu biti izolovane. Ali svi sa manje rizika mogu - uz pojačane mere opreza - nastaviti relativno normalno funkcionisanje do pronalaska vakcine. Jedna velika nepoznanica za koju i dalje nema dovoljno istraživanja je uloga dece u transmisiji. Od toga će zavisiti vraćanje u škole i vrtiće, što je pretpostavka za vraćanje u normalan život i rad odraslih. Druga nepoznanica je uticaj leta, jer još nema pouzdanijih studija o tome da li će toplije vreme i vlažnost malo usporiti prenos virusa. Ali i pre nego što to tačno saznamo možemo izvući neke zaključke o daljim koracima.
Ekonomski pad koji nastaje iz ove situacije takođe ima posledica po zdravlje. U jednom trenutku će ekonomski kolaps čisto zdravstveno gledano, meren skraćenim životnim vekom, izvesno postati skuplji od virusa. Ne znam gde je ta tačka ali ona svakako postoji.
Da ponovim: 1) smrtnost je manja nego što smo ranije mislili; 2) slučajeva je mnogo više nego što mislimo; 3) transmisija je laka, ali ne tako laka da bi bila potpuno van naše kontrole; 4) ekonomski kolaps košta zdravlja.
Posle skoro mesec dana karantina, stope rasta novih infekcija su sasvim sigurno pale. One će u narednih nedelju ili dve nastaviti da padaju, a u međuvremenu se treba pripremati za nastavak normalnog života. Mislim da će ceo svet sada ići u tom smeru i očekujte promenu atmosfere već u toku dolazeće nedelje.
Vraćanje u normalu će biti moguće samo uz lične mere prevencije. Prva neophodnost za nastavak normalnog funkcionisanja su maske. Mnogo ljudi u Aziji ih je nosilo i pre ovoga, a sada će morati da ih nosi većina nas. Bar ove godine. Druga su sapuni i sanitajzeri na javnim mestima. O higijenskim merama sada već svi dovoljno znamo, ali ovo se odnosi na mere javnog zdravlja. Država, firme i sva javna mesta se moraju pripremati i već raditi na ovim sledećim koracima u normalizaciji života.
Maske i higijena važe globalno, ali treba razmisliti i o merama specifičnim za lokal. U Beogradu konkretno, čini mi se da je najveći lokalni problem prenatrpani javni prevoz. Kao prvi korak ka normalizaciji života uz prisustvo virusa Beograd treba -- kupovati autobuse. Pitanje javnog prevoza je do pre mesec dana bilo pitanje komfora. Sada je to postalo pitanje javnog zdravlja i posledično, ekonomsko pitanje. Stopa povraćaja na ulaganje u javni prevoz u Beogradu je sada enormna. Drugi lokali mogu izvući druge zaključke, ali poenta je da je vreme za korake ka prilagođavanju i normalizaciji sada.
Da otrkijem poziciju: ja u vezi ovog virusa spadam u paničare. Od januara sam svakog jutra gledao brojke iz Kine. U januaru sam kupio zalihe namirnica. Krajem januara sam tvitovao da se država mora pripremati odmah. Početkom marta sam pisao da treba zatvoriti škole. Povukao sam svoju decu iz škole pre nego što su se zatvorile. Ali sada se situacija menja i imamo više podataka. Vreme je da se pripremamo za sledeću fazu: vraćanje normalnih poslovnih aktivnosti, uz prilagođavanje navika i infrastrukture, uz mnogo manje socijalnih aktivnosti i velike mere ličnog opreza.
18 comments:
ja sam takodje od tih panicara koji je nabavio zalihu maski jos u januaru. imam utisak da su medju najvecim apokalipticarima upravo ljudi koji su tek u martu shvatili ozbiljnost situacije. kao i sad sa ovim maskama, ti koji su do pre mesec dana drzali lekcije na temu kako maske ne sluze nicemu, kako mi sto mislimo da postavljenje prepreke virusu ima neki efekat nismo svesni najnovijih naucnih istrazivanja, sada histerisu sto je trump rekao da on nece da nosi masku (a koji lider to radi?).
treba biti oprezan i konzervativan jer postoji jos puno nepoznanica o ovom virusu. ovi primeri sa islanda i s.l su sugestivni ali treba jos malo sacekati sa zaključcima. s druge strane svakako treba ozbiljno uzeti u obzir i taj ekonomski momenat i nepodleći morbidnom impulsu samounistenja koje poceo da uzima maha.
Treba ovu priču makar ugrubo kvantifikovati.
Koja je očekivana stopa rasta infekcije uz ovo oprezno vraćanje u normalu ? Koja je očekivana dinamika broja obolelih uz ovu stopu rasta ? Da li bi, kada, i za koliko, broj obolelih premašio kapacitete zdravstvenog sistema ? Koji je optimalan broj obolelih u jednom momentu , broj pri kojem uspostavljamo ravnotežu između slobode kretanja i mogućnosti lečenja obolelih ?
(Naravno ne očekujem da iko sve ovo preračunava u slobodno vreme :), samo razmišljam u kom pravcu treba razmišljati.)
Ja se sa generalnom poentom iz teksta slazem. U stvari, slazem se i sa vecinom stvari, osim sa tim sto mislim da se higijena precenjuje u kontekstu opasnosti po prenos virusa. Virus se jako malo prenosi neciscenejme zarazenih povrsina. U stvari, najcesce se verovatno prenosi kada ti neko zarazen dahce ili prica direktno u facu. Druga stvar su maske. One su na otvorenom prakticno beskorisne. Narocito posto se sada skoro svi pridrzavaju tog socijalnog distanciranja. Sanse da te na otovrenom neko zarazi, a udaljen si od njega metar i po, se meri u hiljaditim delovima promila, ako se virus prenosi samo kapljicno. Ali, posto se trenutno definitivno ne zna koliko se procentualno virus prenosi putem vazduha, pitanje je koliko su maske korisne i generalno. Jer, ako se virus prenosi putem vazduha, maske su potpuno beskorisne. Verovatno se vise od 90% prenosi kapljicno, ali sigurno se odredjeni procenat virusa prenosi i putem vazduha i tih aerosoli. Mada, u svakom slucaju, ovo je tehnicka medicinska stvar, i nije poenta cele price.
U celoj prici postoji vise bitnih poenti. Ne mogu sve ni da ih pobrojim ovde, a kamoli da ih detaljnije razlazem. Slavisa, na tvoju, a i moju zalost, kao i na zalost svih stanovnika planete Zemlje, to sto si ti opisao, ma koliko deluje racionalno, i tacno, i u sustini, da je klinicka medicina prava nauka, u pravom smislu te reci (a nije), to bi bila exit strategija epidemiologa, WHO, a i samim tim, drzava. Nazalost, to nece da bude exit strategija drzava. Tvoja procena o jednoj nedelji, posle koje bi se mere ogranicavale, je najblaze receno...Pa, ne optimisticna, nego nesto sto nije moguce ni u Diznijevom filmu.
Procenat smrtnosti koji epidemiolozi sirom sveta objavljuju je OCIGLEDNO smesna stvar. Tu cak Kon i ovi nasi nisu visde ni bitni, mnogo je gluplje kada Fauci odgovara americkim politicarima kako je 'Minimum 10 puta smrtonosnija od gripa'. A da ne pricam o peteticnim glupostima i razgovorima brace, jedan guverner Njujorka, drugi zarazeni novinar CNN-a, pa se ovaj prvi oprasta od ovog drugog kao da ovaj drugi ima rak pankreasa, gde su mu sanse 50% da prezivi.
Ovo ce da bude potpuna katastrofa. U svakom smislu. Potpuno zatvaranje svetske ekonomije koja se ionako uglavnom zasniva na preteranom dugu. Fedovo abnormalno stampanje para dok proizvodni pogoni i roba i usluga potpuno stoje. Svetska potraznja za dolarima ce da padne, a Fed ce da pomahnitalo stampa pare. O nasim lokalcima da i ne pricam, to bi bilo smesno. Prvi sledeci mesec kada na racun lezu uplate od PDV-a koje ce abnormalno da se smanje, ocekujte patetiku i paniku predsednika, koji i dalje ne shvata koliko ovo nije pitanje izmedju zdravlja i ekonomije, nego izmedju zdravlja i zdravlja. Ekonomija je, izmedju ostalog, i zdravlje. Svaki mesec dok ekonoimija stoji, su stotine miliona evra manje za obolele od raka u sledecim godinama, npr. Ali o tome ne razmisljaju ni svetski levicarsi bolidi, a kamoli pa da o tome razmislja neki srpski politicar/lekar/novinar. Nazalost, pad ekonomije ca i dalje da najmanje utice na najregulisanija zanimanja, sada posebno u oblasti medicine, pa ce cene medicinskih usluga samo da se povecavaju, dok zanimanja na slobodnom trzistu najvise da trpe. I to samo ako pricamo o radnim mestima.
Ja se obicno zalim kako vecini ljudi, naucnika, fali osnovno znanje iz ekonomije. I to je ocigledno. Ocigledno je da je npr. lekarska 'struka' trenutno potpuno pomahnitala. Nazalost, posto je ovo nesto nevidjeno, problem je i sto ekonomistima fale osnovna znanja iz medicine, tj. celokupnog zdravstvenog sistema, a pre svega psihologije danasnjih lekara. Lekari love u prazno. Panice, pre svega zbog teske klinicke slike kod odredjenog broja pacijenata, kod novog virusa, na koji niko nema imunitet. Da postoji vakcina, sve ovo ne bi bilo ovako. Ali nazalost, vakcina ne postoji. Ono sto retko pominju, je da, kao i za sve viruse, pitanje je da li ce opsta vakcina uopste i postojati. Jer molekularna biologija moze da funkcionise samo do odredjene mere, nesto mora i priroda i 'Molim te boze' da upali. Cak i da se pronadje, vakcina sigurno nece masovno da se upotrebljava jos godinu i po. Za tih godinu i po, lekari ne znaju sta da rade. Zapoceli su igru, za koju ne znaju koji im je end game. Ne znaju exit strategy, osim 'Molim te boze da se vakcina sto pre pronadje'. Podigli su javnost na noge, kao da ovaj virus ima zaraznost zauska, a smrtnost ebole, i iz toga nece moci da se izvuku, dok se ne pronadje vakcina.
Epidemiologija jeste nauka, za razliku od klinicke medicine, ali su konkretni metodoloski elementi u istoj uvek bili presmesni, i prakticno beskorisni, kao sto i Slavise pokazuje u ovom tekstu. Zaista su njihovi procenti koje navode, u zavisnosti od broja registrovano zarazenih, smejurija, a njihovi modeli koji se zasnivaju samo i iskljucivo od par inputa tupavi. Mislim, tako je bilo oduvek, postoji masa epidemiologa koja je krajem 80-ih pravila modele po kojima ce celo stanovnistvo planete da bude HIV pozitivno za 30-0ak godina. Sada koriste slicne modele da bi izazvali jacu reakciju drzave, a onda, kada postoji potpuno zatvaranje, matematicke modele im zamenjuju statisticki podaci registrovanih ljudi, sa sve nesposobnoscu da i ispitaju cak i one za koje utvrde da treba da se ispitaju, a kamoli kada se uzme u obzir da je virus vec sada u Srbiji rasiren na populaciju koju ni oni ne mogu vise da prate. Samo ta licemernost i tupavost u mislecim ljudima izaziva misljenje da isti ne samo da su pogubljotisi u svemiru, nego i da su smrdljivi licemeri, sa dvostrukim arsinima.
U stvarnosti, zato sto ovaj virus ipak jeste dosta zarazan, svako bi trebao da dodje u kontakt sa njim. I to naravno, ima i dobrih i losih strana. Lekari, epidemiolozi, ovakvim merama, pokusavaju da broj zarazenih razvuku sto vise, na duzi vremenski period. Naravno da potpunim zatvaranjem, pa cak i da svi postuju socijalno distanciranje, potrebno je samo par osoba koje ostaju zarazne, i da se virus abnormalno prosiri u populaciji koja nema imunitet (a nece da ga ima, jer oni ovim merama ogranicavaju broj zarazenih). Sto u ekonomskom smislu znaci potpuni ekonomski kolaps, narocito ovakve ekonomije koju imamo danas, gde vecina i firmi i pojedinaca pati od nelikvidnosti, i zivi od prvog do prvog u mesecu. Depresija gora od one 30-ih. NARAVNO da je u epidemiologiji jako bitno da ogroman broj ljudi ima imunitet kada virus krece da se siri, a taj imunitet se, kada nema vakcine, stice jedino i samo kada prvo dodjes u dodir sa tim virusom. Ne moras da se zarazis, ali moras da dodjes u dodir sa virusom. Ekonomski zivot ce, u sledecih 2 godine, dok se ne pronadje vakcina, da bude ogranicen, svuda po svetu. Kada je manje ogranicen, to nece biti neki izuzeci kojem se Slavisa ovde nada. Bice samo nesto malo bolje od ovoga sto sada imamo. Ovo ce imati abnormalno lose posledice po citavu civilizaciju. Ocigledno je koji trade off je bolji od toga (narocito za neki respiratorni virus koji OCIGLEDNO nema ni priblizno toliki procenat smrtnosti), ali takvog trade ofa, u ovoj civilizaciji, gde drustvo bastini besmislicarske levicarske vrednosti, gde je medicinski sistem prenaduvani besmisleni balon, gde su lekari najcesce umisljeni, besmisleni administrativci, gde su politicari alavi ljudi zeljni vlasti i boljeg rejtiunga, gde ljudi moraju da slusaju pateticne video razgovore izmedju guvernera Njujorka i novinara CNN-a, - u takvom svetu, ona tacka koju Slavisa pominje, a koja naravno postoji; ta tacka nece da bude bitna, i izbor ce biti jedan, pre ili posle te tacke. Potpuno zatvaranje ekonomije, i kraj modernog nacina zivota. Gladni ljudi, psihicki izmoreni ljudi, drustvo sa povecanim stepenom nasilja. Ovo je 20 puta blize Apokalipsi nego sto je bilo za vreme cuban missile crisis. Naravno, nadam se da nisam u pravu, a necu biti u pravo SAMO I JEDINO ako neki agenti Americke Sluzbe odu u besmislicarski WHO, i objasne im nesto o tome kako moderni svet funkcionise.
Lekari jure virus koga ne mogu da uhvate ni za 2 godine. Ovaj virus, u modernom svetu, koji je ovoliko puno i brzo povezan, su mogli da uhvate jedino Kinezi, da su blagovremeno reagovali. Naravno, svi znamo da oni nisu blagoveremeno reagovali, jer su komunisticka olos diktatura, i duh je pusten iz boce.
ovde glavnu rec vode epidemiolozi koji pre svega uopste nisu prepoznali opasnost na vreme a sada sve sludjuju svojim beskorisnim modelima baziranim na pretpostavkama koje se jednostavno u ovom trenutku ne mogu proveriti. ja sam sokirana koliko oni u stvari nista ne znaju.
sto se drugih lekara tice tu je malo drugacija situacija. ima puno njih koji se protive tolikim zrtvama zbog ovog virusa, velikim delom zato sto oni tu u velikom broju stradaju ali takodje i zbog pogubnih posledica koje ovo moze imati na druge bolesnike. onda, oni su svesni da ti ventilatori koji se placaju suvim zlatom ne pomazu u svim slucajevima (koliko tacno nije jasno, ali skoro siguro preko 50% tih na ventilatorima nece preziveti), onda bolnicama koje se pretvaraju u glavna legla zaraze itd. dali stvar nije ni priblizno tako jednostavna da "lekari odlucuju".
Zeljka, epidemiolozi i treba da vode glavnu rec u ovome, u medicinskom delu problema. Mislim...Kada to kazem, mislim da glavnu rec treba da vode oni, koji se bave epidemiologijom. Sad, da li su oni formalni epidemiolozi, mene to ne zanima, kao i za sve ostalo. Pitanje zasto su sami epidemilozi toliko pogubljeni, je normalno; ali odgovor na to pitanje je -zbog samog predmeta te nauke. U stvari, kada bi imali sve podatke, epidemiolozi bi bili i najbolji lekari od svih mogucih lekara, ali nazalost, to je nemoguce, iz vise razloga. Sad, zasto oni zaludjuju narod, to je meni uglavnom jasno- da bi pokrili svoje kolege klinicare, i da bi pokrili nesposobnost celokupnog levicarskog preskupog i neorganizovanog zdravstvenog sistema. Klinicki lekari su ti koji su i pokrenuli celu ovu pricu. Mislim, kada iz jednacine izbacimo Kinu, kao ociglednog najveceg krivca za sve ovo. Klinicari su ti koji su rekli- 'Ovo je ozbiljno, postoje ljudi koji imaju preteske klinicke slike, tretiramo ga kao karantinsku bolest, molim vas epidemiologo da postupate u skladu sa time kako se postupa sa karantinskim bolestima kod kojih se desila pandemija'.
Ja ne znam gde ces veci pokazatelj tehnokratije od ove sutuacije. Lekari su ti koji su odlucili da zatvaraju drustva. Mislim, ne tehnicki, i ne u svim drzavama, ali to bi bilo otprilike to. Lekari su ti koji su odredili celokpunu drustvenu strategiju borbe protiv virusa. Ograniciti broj zarazenih i razvuci iste na sledecih godinu i po minimum. Dokaz za suprotno bi mi bilo jedino ako bi neki Agenti CIA-e otisli u WHO, i objasnili im neke stvari. Ali od toga, zbog celokupne situacije u Americi, nece biti nista...
Idemo svi u godišnji karantin znate koliko ćemo da spasimo života jer će voziti samo 5% ljudi, nesreća na radu neće biti jer privrede neće ni da bude toliko. Nema od ovog ništa sve je overhayped za par nedelje svi će da se vrate normalnim tokovima. Kurz najavio posle Uskrsa normalizaciju korak po korak, biće obavezne maske i higijena će da se pojača. I Danska ide tim smerom.
Sto se tice smrtnosti, operise se ciframa reda velicine 1%, manje vise. S druge strane, ako je verovati ovom izvoru:
https://www.worldometers.info/coronavirus/
Smrtnost je oko 20% kad se pogleda broj pacijenata kojima je potvrdjen virus i koji su izasli is pandemije, dakle kad se porede ozdravili i umrli.
Gde gresim?
Gresis u tome sto trenutno postoje milioni i milioni ljudi koji su zarazeni ovim virusom, koji ce 'na nogama' prelezati infekciju, koji nece biti testirani, i koji ce steci imunitet na virus. Posle, kada se sve zavrsi, epidemiolozi ce da uzimaju 'representativne' uzorke ljudi, da bi videli koliki procenat ljudi ima anti-tela na virus, sto bi koliko-toliko preciznije pokazalo kolika je bila smrtnost u procentima. Makar ce taj broj biti normalniji, od smejurije koju nam Fauci I ostali trpaju sada.
Cak I da ne ulazim u to da u sustini, samo i iskljucivo anti-nauka moze da se frlja sa procentima smrtnost I neke infekcije, koja zavisi od million stvari i milijardu kombinacija, cak i nezavisno od ovih stvari o kojima Slavisa prica sada. Kada god vidite da neko o nekoj infekciju govori o procentu smrtnosti, znajte da je to Uvek broj koji je dobije izrazito falicnom, nepreciznom, i metodologijom koja nije nista bolja od toga da se 'Pod Mac Bato' Petrovic probudi, i kaze 'Sanjao sam da je smrtnost ebole 80‰'. Zbog cega oni te procentu govore ima pre svega kulturoloska objasnjenja, ali to je sira I komplikovanija prica o tehnokratiji.
Pa još na dve decimale. :)
Bas me zanima Cirkovicevo misljenje o ovome :) :) :) :) Ono, kritikovanje Vidovite Zorke, Aleksa Dzounsa i 'pod mac bato' likova, dok 'struka' lupeta, izvlaci brojke iz dup.eta, i nanose 44354 puta vecu stetu od bilo kog 'kreacionizam je tako kul' nebitnih likova.
Da li borba protiv COVID-19 spada u javna dobra (public goods), kao recimo ulice, ulicno ostvetljenje, nametanje vezivanja pojasa tokom voznje i sl? Pitam to jer slusam razne price kako je ova pandemija ultimativni dokaz neefikasnosti slobodnog trzista jer privatni sektor nema interes da je zaustavi, to moze samo odlucna drzavna akcija, i kako je neminovno da nakon iste pocinje era postkapitalizma.
Sta mislite koji model ekonomskog oporavka je najverovatniji u buducnosti: 1) V 2) U 3) UU (drugo U je drugi talas) ili 4) L (kolaps bez oporavka)?
Ono sto je mene licno narocito uplasilo je sto sam cuo da virus kod ljudi koji ga prezive ostavlja trajna i ireverzibilna ostecenja, atrofiju na plucima poput ostecenja koja multipla skeroza ostavlja na nervnom sistemu ili srcani udar na srcu. Znaci kada neko prelezi taj virus, ostaju mu problemi sa plucima, smanjena funkcija pluca.
Kada ce, po vasem misljenju, biti pravi momenat za investiranje na berzi, za veliko ukrcavanje? Da li postoje industrije koje nece preziveti?
OK, meni je ova pandemija pokazala da su CNN novinari skupina potpunih idiota, sa razumevanjem zivota i Sveta na nivou prosecnog petogodisnjaka. Mislim da su nadmasili i drzavne parazite, i ove koji rade na potpuno regulisanim trzistima rada. Kolicina patetike i gluposti koju su nabacali za vreme ove pandemija premasuje cak i srpsku patetiku, ogranicenost i glupost, sto je objektivno jako tesko. Ne postoji taj Aleks Dzouns Ili Fox News koji je gluplji od ovoga.
Gotovo je, kapitalizam propada, i svet se povezuje u jednu Hipi Drzavu. Minister ekonomije Stiglic, a ministar rada, zaposljavanja i socijalnih pitanja Branko Milanovic.
Ja sam gospođica Ivan Marković iz Hrvatske, medicinska sestra u (KBC Zagreb) Imam opipljivo svjedočanstvo Želim obavijestiti širu javnost kako sam dobila pomoć od Deacona. BOŽENA DOBRAŠIN. Vidio sam svjedočanstvo na sigurnom forumu o njoj pravoj zajmodavci koja je dala zajam s 3% kamata na dobroj reputaciji. Dobio sam kredit od 25.000 eura na rok otplate od 10 godina, a otplata počinje tri mjeseca nakon što sam primila kredit ako ste zainteresirani javite joj se na email: vladimirafinancijskiinvestitor@yahoo.com
Toplo preporučujem ovu uslugu za one koji imaju poteškoća u pokušaju da obnove svoju vezu/brak. On je prava stvar. Možete kontaktirati dr Gideona na WhatsApp-u: +2347042191323 iz poštovanja prema vama i vašim činima, moram objaviti ovo svjedočenje. Bio sam na drugim okretima čarolija bez rezultata. Samo sam htela da ti dođem ranije, dobila sam najbolje od tebe. Mog bivšeg muža nema godinama, a ja sam posvuda išla i bacala čini tražeći pomoć, ali bezuspješno sve dok me prijatelj nije upoznao sa dr Gideonom. Nakon što je ljubavna čarolija završena, konačno sam dobio poziv od njega. Njegove čini su činile čuda i moj muž je ponovo pun ljubavi. Bilo je to kao čudo! Odjednom se vratio sa cvijećem i rekao da mu oprostim, bila sam stvarno užasnuta i šokirana kada je moj muž kleknuo moleći za oproštaj i da ga prihvatim nazad. Jako mi nedostaje riječi i vedar sam, ti si Bog poslat meni i cijeloj mojoj porodici. A sada sam ponovo srećna žena. Hvala vam puno dr Gideon Svi oni koji traže pravog čarapa kontaktirajte dr Gideona na WhatsApp/Viber: +2347042191323
E-pošta: drgideon611@gmail.com
Post a Comment