Povodom prodaje Komercijalne banke, Marko Kon pita: "Ja u stvari ne razumem zašto bi prodavali nešto što dobro radi i zarađuje pare?"
1. Evo mog pitanja, samo naizgled apsurdnog: Zašto Mercedes prodaje svoje automobile kada odlično rade?
Mercedes prodaje svoje automobile jer drugi vrednuju taj gotov automobil više nego što ga vrednuje sam Mercedes. Vrednuju ga više jer mogu da ga bolje iskoriste. Mercedesu jedan auto vredi cenu koštanja od 45 hiljada evra, kupcu vredi 55 hiljada, a nađu se na tržišnoj ceni od 50 hiljada.
Dakle, i jako dobre stvari se prodaju. I Mercedesi i dijamanti i brzo rastući startapovi. Odluka o prodaji je nevezana za kvalitet stvari. To su dve različite dimenzije.
2. To su dve različite dimenzije jer su razdvojene postojanjem cene. Dobre stvari se prodaju jednako kao i loše, firme koje zarađuju se prodaju baš kao i firme koje gube, jer postoji cena koja sve to ukalkuliše. Tesla gomila gubitke ali je tržišna cena firme visoka jer u nju ulazi i verovatnoća buduće profitabilnosti.
Da li je Komercijalna banka prodata po pravoj ili po preniskoj ceni? Svaka cena je nagađanje, pipanje u mraku. Ne postoji prava, realna, cena nezavisna od percepcija i projekcija. U ovom slučaju znamo da je tržište imalo pristojnu šansu da razmisli. Znamo da je postojao javni tender, da se ponuđači nisu potukli, da je NLB ponudio najviše i da nema žalbi na proceduru.
Samim tim, oni koji misle da je cena ipak preniska logički impliciraju da je celo finansijsko tržište omanulo u ovom procesu. Izgubila je ne samo država Srbija, već i sve ostale banke koji nisu učestvovale i nisu ponudile više od NLB-a. Šta mislite, da li se sada Unicredit, Intesa, Reiffeisen, OTP i na desetine ili možda stotine drugih banaka potencijalno zainteresovanih za ovo tržište udaraju u glavu što jer im je pred očima promakla jedna takva prilika? Ako tvrdite da je postignuta cena daleko niža od realne, onda otkaze treba da popiju mnogi šefovi mnogih banaka jer su ostavili desetine ili stotine miliona evra na stolu.
3. Država prodaje banku - i ako mene pitate, država treba da proda svaku banku - zato što:
a) Država ne ume dobro da vodi banke. Komercijalna banka je bolja od prosečnog državnog preduzeća jer je dobar deo vremena imala mešovitu međunarodnu vlasničku strukturu i kontrolu, jer ima dobre pozicije na tržištu i naklonost države i povezanih preduzeća, i jer se bavi jednim rutinskim poslom koji sledi dosta uniformnu međunarodnu regulaciju.
Ali je gotovo izvesno da se poslovanje KB može poboljšati. Neki govore o velikom višku kapitala koji KB ima, ali višak kapitala je upravo znak da se banka ne vodi na dobar način. Višak kapitala samo znači da sredstva u aktivi nisu dobro plasirana. To je oportunitetni trošak -- ekonomski gledano, gubitak -- za banku. Viškom kapitala se ne hvali.
b) Država ima važnije stvari od vođenja banaka. Prevencija pandemije je jedna od njih. Brzo, glatko i kvalitetno sudstvo je druga. Renoviranje ulica je treća. Ima ih još dosta i ključan je opet koncept oportunitetnog troška -- država je loša u onome čime treba da se bavi, između ostalog i zato što se neprestano bavi stvarima u kojima nam nije potrebna. Bankarstvom, na primer.
c) Državno vlasništvo u privredi priziva korupciju, ali to bi već trebalo da bude očigledno osim ako niste baš toliko naivni da verujete u silazak “profesionalnog menadžmenta” na teritoriju Srbije godine 2024.
Hvala Marku za inspiraciju.
1. Evo mog pitanja, samo naizgled apsurdnog: Zašto Mercedes prodaje svoje automobile kada odlično rade?
Mercedes prodaje svoje automobile jer drugi vrednuju taj gotov automobil više nego što ga vrednuje sam Mercedes. Vrednuju ga više jer mogu da ga bolje iskoriste. Mercedesu jedan auto vredi cenu koštanja od 45 hiljada evra, kupcu vredi 55 hiljada, a nađu se na tržišnoj ceni od 50 hiljada.
Dakle, i jako dobre stvari se prodaju. I Mercedesi i dijamanti i brzo rastući startapovi. Odluka o prodaji je nevezana za kvalitet stvari. To su dve različite dimenzije.
2. To su dve različite dimenzije jer su razdvojene postojanjem cene. Dobre stvari se prodaju jednako kao i loše, firme koje zarađuju se prodaju baš kao i firme koje gube, jer postoji cena koja sve to ukalkuliše. Tesla gomila gubitke ali je tržišna cena firme visoka jer u nju ulazi i verovatnoća buduće profitabilnosti.
Da li je Komercijalna banka prodata po pravoj ili po preniskoj ceni? Svaka cena je nagađanje, pipanje u mraku. Ne postoji prava, realna, cena nezavisna od percepcija i projekcija. U ovom slučaju znamo da je tržište imalo pristojnu šansu da razmisli. Znamo da je postojao javni tender, da se ponuđači nisu potukli, da je NLB ponudio najviše i da nema žalbi na proceduru.
Samim tim, oni koji misle da je cena ipak preniska logički impliciraju da je celo finansijsko tržište omanulo u ovom procesu. Izgubila je ne samo država Srbija, već i sve ostale banke koji nisu učestvovale i nisu ponudile više od NLB-a. Šta mislite, da li se sada Unicredit, Intesa, Reiffeisen, OTP i na desetine ili možda stotine drugih banaka potencijalno zainteresovanih za ovo tržište udaraju u glavu što jer im je pred očima promakla jedna takva prilika? Ako tvrdite da je postignuta cena daleko niža od realne, onda otkaze treba da popiju mnogi šefovi mnogih banaka jer su ostavili desetine ili stotine miliona evra na stolu.
3. Država prodaje banku - i ako mene pitate, država treba da proda svaku banku - zato što:
a) Država ne ume dobro da vodi banke. Komercijalna banka je bolja od prosečnog državnog preduzeća jer je dobar deo vremena imala mešovitu međunarodnu vlasničku strukturu i kontrolu, jer ima dobre pozicije na tržištu i naklonost države i povezanih preduzeća, i jer se bavi jednim rutinskim poslom koji sledi dosta uniformnu međunarodnu regulaciju.
Ali je gotovo izvesno da se poslovanje KB može poboljšati. Neki govore o velikom višku kapitala koji KB ima, ali višak kapitala je upravo znak da se banka ne vodi na dobar način. Višak kapitala samo znači da sredstva u aktivi nisu dobro plasirana. To je oportunitetni trošak -- ekonomski gledano, gubitak -- za banku. Viškom kapitala se ne hvali.
b) Država ima važnije stvari od vođenja banaka. Prevencija pandemije je jedna od njih. Brzo, glatko i kvalitetno sudstvo je druga. Renoviranje ulica je treća. Ima ih još dosta i ključan je opet koncept oportunitetnog troška -- država je loša u onome čime treba da se bavi, između ostalog i zato što se neprestano bavi stvarima u kojima nam nije potrebna. Bankarstvom, na primer.
c) Državno vlasništvo u privredi priziva korupciju, ali to bi već trebalo da bude očigledno osim ako niste baš toliko naivni da verujete u silazak “profesionalnog menadžmenta” na teritoriju Srbije godine 2024.
Hvala Marku za inspiraciju.
4 comments:
Ipak sve miriše na masnu korupciju...Što se i dalo očekivati,kad su kupovali KB od EBRD 300 plus miliona evra za cca35 posto su plaćali,dakle manjinski paket. Sad je odjednom većinski paket od 80 plus posto po ceni od 450 milona ,,posao veka"...
Čak i da su dali taj udeo i još štogod nekom imaginarnom reformisanom PIO fondu,razumeo bih,makar da bi se iz tog fonda danas sutra namirivali živi penzioneri,a tekuću doprinosi koje ljudi uplaćuju usmerili u neke privatne investicione fondove...Ovak prave još malo preostalog bistrog naroda ovde ludim...
Ispada da je ovde,bar što se privatizacije tiče,Ante Marković bio najveći vizionar...Proceniš realnu vrednost preduzeća,dokapitalizacijom uvedeš privatno vlasništvo i onda pustiš da stvari teku tržišnim principima...samo nije on imao sa kim tu igru da igra. Prvi naredni ministar privrede je bio Mišković,posle njega privatizacije Beko...Sapienti sat...
By the way,školski primer kako se neke ideje koje i nisu u načelu toliko loše,nakaradno sprovode,bio je upravo taj Bekov zakon o privatizaciji. Zakonski propis,da 70 posto preduzeća se deli svim građanima,20 posto radnicima a 10 posto ostaje državi,funkcionisao je tako što je u realnosti pravo da upiše akcije,na tih 70 posto,imao pored kojeg političara tek pokoji visokorangirani policajac,što još jednom dokazuje da ovaj narod pravi budalu sam od sebe...
Razlike izmedju Komercijalne banke I Tesle I nema puno. Jedno je banka, znaci firma koja posluje na ubedljivo najregulisanijem trzistu modernog Doba, dok je drugo firma ultimate kvazi-drzavnog parazita koji bi na pravom slobodnom trzistu propao u roku od 3 i po minuta. Inace, sto se Tice cene Kom Banke, taman da se namire penzioneri za 2 nedelje, ako I ima toliko.
Zašto bi prodavali nešto što radi i zarađuje? Pa da bi uzeli proviziju. Zabole svaku vlast od 1990.do danas za bilo šta drugo, osim za pljačku narodnih para i punjenje svojih džepova. Takav je sistem napravljen, gajen, usavršavan od svake garniture pomalo. Od socijalizma do neofeudalizma danas...
Ja sam gospođica Ivan Marković iz Hrvatske, medicinska sestra u (KBC Zagreb) Imam opipljivo svjedočanstvo Želim obavijestiti širu javnost kako sam dobila pomoć od Deacona. BOŽENA DOBRAŠIN. Vidio sam svjedočanstvo na sigurnom forumu o njoj pravoj zajmodavci koja je dala zajam s 3% kamata na dobroj reputaciji. Dobio sam kredit od 25.000 eura na rok otplate od 10 godina, a otplata počinje tri mjeseca nakon što sam primila kredit ako ste zainteresirani javite joj se na email: vladimirafinancijskiinvestitor@yahoo.com
Post a Comment