Nemanja Rujević postavlja dobro pitanje:
Ako kapućino u Bonu košta od 2,5 do 3,2 evra, a u BG od 1,8 do 2,5 evra, ako su i tamo i ovamo kafići puni, a poreske stope uporedive, zašto ljudi koji mi prave kafu u BG zarađuju tri puta manje bruto od onih u Bonu?
Evo kako ekonomisti razmišljaju o formiranju plata.
Najpre, polazi se od pretpostavke da i vlasnik kafića u Beogradu i vlasnik kafića u Bonu pre svega žele profit. Ovo je realistična pretpostavka i to je važno naglasiti ne samo zbog računice već i da bi se odmah otklonila razna psiho-sociološka nagađanja -- da je, recimo, vlasnik u Bonu velikodušan a vlasnik u Beogradu gramziv. To nije tačno i ne može dovesti do tako velikih sistematskih razlika u platama. Vlasnici srpskih kafića po pravilu nisu milioneri i kafići nemaju abnormalne profitne stope. Kafić je dosta lako otvoriti, pa ako tu za gazde ima toliko para do sada bi se i drugi opametili i obogatili. Priča o bogatim ali sebičnim gazdama -- odnosno, marksistička teorija eksploatacije radnika primenjena na kafiće i konobare -- može se odmah eliminisati.
Uzmimo da kafić u Beogradu i kafić u Bonu imaju po pet radnika. Pretpostavimo, da bi se držali proporcije od 1:3 iz pitanja, da je plata konobara u Beogradu 500 a u Bonu 1500 evra. Zanemarimo i razlike između bruto i neto plata i visina opterećenja jer to takođe ne objašnjava veliku razliku između plata po zemljama.
Uslov da beogradski vlasnik zaposli dodatnog, šestog, konobara je da dodatni konobar generiše najmanje 500 evra neto prihoda, jer jedino tako mu se dodatno zapošljavanje isplati. Uslov da nemački vlasnik zaposli dodatnog konobara je da mu dodatni konobar generiše više od 1500 evra neto prihoda.
Na pitanje koje glasi "zašto je bonski konobar tri puta skuplji od beogradskog", odgovor je: "zato što je bonski konobar tri puta produktivniji od beogradskog." Generiše tri puta više prihoda vlasniku.
Pre nego što skočite, ova razlika u produktivnosti je samo matematička činjenica. Tako se produktivnost meri. To ne znači da je bonski konobar tri puta bolji ili da tri puta više radi. Ali znači da na ovaj ili onaj način, on tom kafiću stvori tri puta više prihoda. Razlika najverovatnije nije u radu konobara već u prometu kafića. Kad bi se isti beogradski konobar preselio u Bon i on bi nekim čudom stvarao tri puta više prihoda.
Sve ovo ukazuje da razlika u platama ne proizlazi od razlike u radu konobara, niti razlika u ponašanju vlasnika, već iz razlika u ostatku privrede. U onima koji stvaraju promet kafića.
Plate za neko konkretno zanimanje u jednoj zemlji u odnosu na prosek te zemlje zavise od ponude i tražnje za tom vrstom rada. Ali nivo plata uopšte u zemlji zavisi od produktivnosti cele privrede. Produktivnost se definiše kao vrednost koju privreda stvara po glavi zaposlenog. Nemački kafići ostvaruju veći promet jer je ostatak nemačke privrede produktivniji i stvara veliku vrednost. Onda se ta vrednost, putem prometa koji imaju kafići, preliva u tražnju za konobarima čak i po ceni od 1500 evra. A tražnja za konobarima preliva se u isto takve plate konobara.
Bonski konobar zarađuje tri puta od beogradskog zato što nemačke firme u granama koje nemaju nikakve veze sa kafićima i konobarima stvaraju mnogo više vrednosti od srpskih. Jedini održivi način da plate konobara - i bilo koga - u Srbiji budu veće je da produktivnost firmi u Srbiji poraste.
Ako kapućino u Bonu košta od 2,5 do 3,2 evra, a u BG od 1,8 do 2,5 evra, ako su i tamo i ovamo kafići puni, a poreske stope uporedive, zašto ljudi koji mi prave kafu u BG zarađuju tri puta manje bruto od onih u Bonu?
Evo kako ekonomisti razmišljaju o formiranju plata.
Najpre, polazi se od pretpostavke da i vlasnik kafića u Beogradu i vlasnik kafića u Bonu pre svega žele profit. Ovo je realistična pretpostavka i to je važno naglasiti ne samo zbog računice već i da bi se odmah otklonila razna psiho-sociološka nagađanja -- da je, recimo, vlasnik u Bonu velikodušan a vlasnik u Beogradu gramziv. To nije tačno i ne može dovesti do tako velikih sistematskih razlika u platama. Vlasnici srpskih kafića po pravilu nisu milioneri i kafići nemaju abnormalne profitne stope. Kafić je dosta lako otvoriti, pa ako tu za gazde ima toliko para do sada bi se i drugi opametili i obogatili. Priča o bogatim ali sebičnim gazdama -- odnosno, marksistička teorija eksploatacije radnika primenjena na kafiće i konobare -- može se odmah eliminisati.
Uzmimo da kafić u Beogradu i kafić u Bonu imaju po pet radnika. Pretpostavimo, da bi se držali proporcije od 1:3 iz pitanja, da je plata konobara u Beogradu 500 a u Bonu 1500 evra. Zanemarimo i razlike između bruto i neto plata i visina opterećenja jer to takođe ne objašnjava veliku razliku između plata po zemljama.
Uslov da beogradski vlasnik zaposli dodatnog, šestog, konobara je da dodatni konobar generiše najmanje 500 evra neto prihoda, jer jedino tako mu se dodatno zapošljavanje isplati. Uslov da nemački vlasnik zaposli dodatnog konobara je da mu dodatni konobar generiše više od 1500 evra neto prihoda.
Na pitanje koje glasi "zašto je bonski konobar tri puta skuplji od beogradskog", odgovor je: "zato što je bonski konobar tri puta produktivniji od beogradskog." Generiše tri puta više prihoda vlasniku.
Pre nego što skočite, ova razlika u produktivnosti je samo matematička činjenica. Tako se produktivnost meri. To ne znači da je bonski konobar tri puta bolji ili da tri puta više radi. Ali znači da na ovaj ili onaj način, on tom kafiću stvori tri puta više prihoda. Razlika najverovatnije nije u radu konobara već u prometu kafića. Kad bi se isti beogradski konobar preselio u Bon i on bi nekim čudom stvarao tri puta više prihoda.
Sve ovo ukazuje da razlika u platama ne proizlazi od razlike u radu konobara, niti razlika u ponašanju vlasnika, već iz razlika u ostatku privrede. U onima koji stvaraju promet kafića.
Plate za neko konkretno zanimanje u jednoj zemlji u odnosu na prosek te zemlje zavise od ponude i tražnje za tom vrstom rada. Ali nivo plata uopšte u zemlji zavisi od produktivnosti cele privrede. Produktivnost se definiše kao vrednost koju privreda stvara po glavi zaposlenog. Nemački kafići ostvaruju veći promet jer je ostatak nemačke privrede produktivniji i stvara veliku vrednost. Onda se ta vrednost, putem prometa koji imaju kafići, preliva u tražnju za konobarima čak i po ceni od 1500 evra. A tražnja za konobarima preliva se u isto takve plate konobara.
Bonski konobar zarađuje tri puta od beogradskog zato što nemačke firme u granama koje nemaju nikakve veze sa kafićima i konobarima stvaraju mnogo više vrednosti od srpskih. Jedini održivi način da plate konobara - i bilo koga - u Srbiji budu veće je da produktivnost firmi u Srbiji poraste.
14 comments:
Hoće promet i od turizma da se napravi. Nije sve u fabrikama. Ali ne možemo svi da budemo Firenca. Inače kako su se proredili postovi, mislio sam da je TR eutanaziran... drago mi je da ste se vratili.. pravi trenutak da se prokomentariše Brexit.
Ali Rujevića upravo taj veći promet čudi - kako je promet veći, ako kafe koštaju slično (a broj prodatih kafa je isti - "kafići puni")? Odgovor je onda da nemački kafići (1) prodaju više kafa po kupcu (2) prodaju više robe po kupcu (nemački kupac naručuje ne samo kafu već i sok, užinu etc).
Vlasnik kafica u Srbiji placa mnogo veci neformalni harac drzavnim parazitima od vlasnika kafica u Bonu/Londonu/Cikagu. To naravno ne znaci da vlasnik kafica u Bonu uopste ne placa takav harac parazitskoj bagri, vec da je kolicina para koju vlasnik kafica u Srbiji trosi na reket drzavnim besmislicarima mnogo veci. Da ostavimo po stranu formalne regulacije, poreze, takse i ostale obaveze, tu ostaje masa stvari, od besplatnih pica policijskim prasinarima, preko besplatnog obroka udbaskom dousniku i besplatnih paketa, sanitarnim/finansijskim/veterinarskim inspektorima; do besplatnih pljeskavica i alkohola za opstinske manifestacije, sve po nalogu lokalnih politicara iz Turisticke organizacije grada, ili iz kabineta gradonacelnika, itd. To su samo neki od primera, a ima ih na hiljade, bukvalno.
Naravno, to su sve komunisticki elementi nekog drustva koji su neuhvatljivi u zvanicnim analizama. Srbija je vise komunisticka drzava od Nemacke/Amerike upravo zbog tih neuhvatljivih stvari u nekim analizama drustva. U formalnim stvarima, drzave poput Srbije na papiru mozda i mogu da izgledaju kao manje komunisticke drzave (Visina poreza i kolicina regulacije), ali te analize jednostavno nisu tacne. Zato su besmislene bukvalno sve socioloske analize svih sociologa, koje se zasnivaju samo na formalnim stvariuma.
Inace, samo jos jedna stvar. Teza da plate za neko zanimanje zavise od ponude/potraznje za tu vrstu rada jeste tacna u apsolutno kapitalistickom drustvu. Naravno, to drustvo u stvarnosti ne postoji, vec su stvari mnogo kompleksnije. Nije svako zanimanje u drzavi isto, u kontekstu slobodnog trzista rada za to zanimanje. Npr. profesor u srednjoj skoli ili lekar specijaliste je zanimanje koje zavisi od mnogo vise regulacija od trzista rada za zanimanje frizera npr. ili zanimanje nekog menadzera u nekoj proizvodnoj firmi. Zato ponuda/potraznja na trziste rada zanimanja u oblastima koja su zestoko regulisana zavisi mnooogo vise od drzavne aktivnosti u istoj oblasti, jer tu slobodnog trzista ne da nema, nego ne postoji ni u naznakama. Trziste rada i plate za zanimanje frizera, ili menadzera neke firme mnogo vise zavisi od ponude/potraznje koja se formira na slobodnom trzistu; mada naravno, nista nije apsolutno.
Jos samo jedan dodatak: nemacki konobar zaradjuje toliko vise od srpskog zato sto nemacki vlasnik kafica mora da konkurise sa drugim poslodavcima u slicnim zanimanjima gde je supstitucija moguca. Radnik u kaficu moze da da otkaz i radi u prodavnici ili perionici kola ili kao nocni cuvar, ili kao kurir u posti i na desetine drugih mesta. Rast kapitalnih ulaganja i tehnoloske producktivnosti podizu dramaticno produktivnost u vecini grana. I to podize plate i u onim granama gde nema takvog porasta, pod uslovom da radnici mogu da se relativno slobodno sele iz jedne grane u drugu. Zato nemacki batler moze biti losiji od sprskog po nekom "objektivnom" standardu koji usvojimo, on je svejedno ekonomski produktivniji zato sto je "oportunitetni trosak" nejgovog rada, tj vrednost koju lako mzoe da stvori drugde mnogo veca od takvog troska srpskog radnika.
Odakle pretpostavka da je i jedan od tih konobara iole produktivniji od drugih? Produktivnost se ne meri na nivou pojedinačnog radnika, nego na nivou firme... Primer je pogotovo problematičan jer se baš radi o low level zanimanju za koje nije neophodna neka velika obuka... Sve zvuči pomalo na Marksovu teoriju radne vrednosti
Postoji bolje i logički k8nzistentnije rešenje ovog pitanja... Bonski konobar je 3 put produktivniji jer mu je firma 3 put produktivnija, ima veći promet... Firma mu je 3 puta produktivnija jer su mu mušterije 3 puta platežno sposobnije, nije samo kafa merilo rada kafića prodaju oni tu još svašta nešto... Mušterije su mu 3 puta platežnije, jer im je cela ekonomija 3 puta produktivnija, mereno jedinično po radniku. A jedini način da se stvori takav ambijent jeste pravni i politički sistem koji ne osujećuje onaj jedan promil najsposobninih i najhrabrijih investitora, izumitelja i inih koji svojom sposobnošću stvaraju nove Microsofte, Googlove... Kad bi postojao neko drugačije objašnjenje nikada USA ne bi po produktivnosti da prismrdi Nemačkoj, Rusiji i ostalim velesilama svetske nauke... Još bolji primer je Japan ili Južna Koreja. Oni i pored neverovatne radne etike, kolektivnog morala, sposobnosti copy pasteovanja ama baš svega i dalje ne mogu da priđu produktivnosti koju ima USA
Боље је радити у Бону као конобар него у Београду као било шта друго :)
@Unknown,
Ne razumem, bukvalno si prepričao moje objašnjenje i nazvao ga svojim "mnogo boljim i konzistentijim rešenjem".
Ili možda nisi pročitao nego stao kod "Pre nego što skočite" odeljka.
Slaviša Tasić,
U pravu ste. Mea culpa. Oprostite
Beside, trenutno je u Velikoj Britaniji zanimljiva debata, mada delimično liči i na hajku, na Najdžela Faraža, sa poprilično sličnim pitanjima poput ovog u postu, ali sa ličnim motivima. Naime mali farmeri počeli su da medijski napadaju Faraža, zato što tvrde sad više ne mogu da nađu jeftinu radnu snagu iz Istočne Evrope, il bar neće moći sad kad Britanija napusti zajedničko tržište rada... Oni tvrde da taj težak posao neće niko da obavlja iz UKa, da im bude ispomoć na farmama, čak i pored relativno dobrih uslova... Plata 2500 funti mesečno, plaćeni stan i hrana... Dakle da će izgubiti konkurentnost... Jesu li i engleski farmeri samo racionalni ili...
Cekajte ljudi, ovo je potpuno nemoguce.
prihod - troskovi = profit
Ili je prihod manji iz nejasnih razloga, ili postoje neki neprepoznati troskovi, ili vlasnik ima ogroman profit. Ali nista od ovoga nema veze sa produktivnoscu konobara.
Polazna teza je da je prihod isti ("Ako kapućino u Bonu košta od 2,5 do 3,2 evra, a u BG od 1,8 do 2,5 evra, ako su i tamo i ovamo kafići puni"), druga polazna teza je da su troskovi manji ("Uzmimo da kafić u Beogradu i kafić u Bonu imaju po pet radnika. Pretpostavimo, da bi se držali proporcije od 1:3 iz pitanja, da je plata konobara u Beogradu 500 a u Bonu 1500 evra."), znaci zakljucak mora biti da vlasnik kafica u Beogradu ima veci profit od vlasnika kafica u Bonu. Ili, ako pretpostavimo da vlasnik nema veci profit, znaci da neka od polaznih teza (ili obe) nije tacna. Ali opet nista od ovoga nema veze sa produktivnoscu konobara.
Nikola,
Prihod (promet) nije isti, pročitaj ceo tekst.
Ja vidim u tekstu "Razlika najverovatnije nije u radu konobara već u prometu kafića." ali ne vidim na cemu je to zasnovano. Isto tako bih mogao reci "Razlika najverovatnije nije u prometu kafica vec u profitu vlasnika." I stvarno mi se cini da je tako: znatno manji troskovi, nesto manji promet, ali veci profit. Nikad nisam cuo za nekog srpskog kafedziju da je otisao u Bon da tamo otvara kafic. Ali jesam cuo za ljude iz Srbije koji rade neko vreme u inostranstvu, pokupe znanje, pa otvore firmu ovde.
Život sa mnom nije bio lak nakon što se moj brak raspao kada je moj muž otišao zbog razvoda, ali zahvaljujem Bogu što je iskoristio DR GIDEON-a koji je poput boga na Zemlji da obnovi moj razoreni brak svojom moćnom čarolijom. Patio sam od depresije 11 mjeseci, ali danas sam tako sretan što sam upoznao DR GIDEON-a jer me njegova čarolija natjerala da povjerujem da su čarolije istine stvarne i djeluju. Pratila sam sve instrukcije koje mi je dao DR GIDEON jer je obećao da će me učiniti srećnom i ponosnom i zaista, sve se ovo desilo i moj muž mi se vratio klečeći na zemlji, tražeći moj oproštaj u roku od nekoliko dana od povezivanja sa njim i sada smo ponovo savršeno povezani za život. Mogu hrabro reći svima tamo da su čarolije DR GIDEON zaista najbolje i najmoćnije. Zauvijek sam mu zahvalan do kraja vremena. Tako da ga možete povezati na WhatsApp +2347042191323
E-pošta: drgideon611@gmail.com
Post a Comment