Pages

26 August 2017

Sloboda govora

U zanimljivom tekstu Megan McArdle postavlja između ostalog pitanje koje ulazi u srž klasičnog liberalizma - da li principijelna crta između privatnog i državnog sankcionisanja govora suštinski opisuje slobodu govora. Znači, da li je društvo u kojem vam država dozvoljava da kažete šta hoćete (ne postoje nikakva zakonska ograničenja, congress shall pass no law, etc.) ali rulja kažnjava svaki iskorak iz strogo propisanih okvira društvo u kojem zaista postoji sloboda govora?

Neposredan povod za njenu kolumnu je nedavni incident u Guglu, gde je jedan od inženjera izneo svoje viđenje "manjka" žena u Guglu i, opštije, inženjerstvu i kompjuterskim naukama. Kao ženi koju su roditelji naterali da završi  ETF odavno mi je jasno da je priča o diskriminaciji žena u tehničkim oblastima potpuna budalaština. Upravo je suprotno - u svakoj situaciji koja zahteva tehničko znanje ženska osoba koja ga ima dobija pozitivnu pažnju i biva dodatno stimulisana i nagrađivana. Ima raznih istraživanja na ovu temu, ali iskreno, za mene se stvar svodi na to da imam zaista dosta iskustva u svemu tome i ako postoji problem onda je on suprotan a to je presija da se žene bave matematikom ili, još gore, inženjerstvom i programiranjem. Megan McArdle ima odličan tekst i na tu temu koji je vrlo sličan mom iskustvu a opisuje taj osećaj da ste okruženi ljudima kojima je to čime se svi vi profesionalno bavite mnogo zanimljivije nego vama (i da će kao posledica u tome biti mnogo bolji). Sećam se npr. nekih inače lošijih studenata na ETF-u koju su u slobodno vreme pravili nekakva tranzistorska kola. Ili, na postdiplomskim studijama statistike, kineskim studentima koji isprobavaju varijante nekog problema koji nije za domaći. Ili, u Matematičkoj gimnaziji onih koji vikendom prorađuju rumunske zbirke. To je demorališuće i otuđujuće i tu vam postane očigledno da ste vi za nešto drugo, nešto u čemu ste ne samo dobri nego vas i interesuje. Kao i velikoj većini žena, meni je sedenje za kompjuterom, osim ukoliko je u pitanju neka vrsta komunikacije, dosadno (a suprotno uvreženom mišljenju nije preterano dobro ni plaćeno. Ljudi koji su najglasniji na temu da više žena treba da se bavi npr. programiranjem se praktično nikad sami ne bave tim divnim, zanimljivim poslom).

No, čak i da James Damore nije u pravu, ostaje činjenica da je zbog mišljenja koje je izneo izgubio posao ne samo u Guglu nego je zahvaljujući internetu i društvenim mrežama stigmatizovan verovatno do kraja života. Drugim rečima, posledice iznošenja "pogrešnog" mišljenja su prilično dramatične. Nije to baš Goli otok, ali je po posledicama rekla bih prilično uporedivo sa nekom formom ograničenja slobodnog govora u zakonskoj sferi.

Ova tema mi često pada na pamet kad poredim SAD i Srbiju. Na papiru, sloboda govora u SAD je veća nego u Srbiji. Prema klasičnoj libertarijanskoj prici, bitno je samo da li dršava ograničava govor. Ali, subjektivni osećaj je drugaciji. U Srbiji se osećam slobodnije da pričam o čemu hoću, kako hoću, da eksperimentišem sa idejama. Nema te masovne osude; kao da ljudi nisu toliko investirani u svoje stavove. U stvari nisam sigurna da bih se usudila da napišem ovakav tekst na nekom američkom blogu - svakako ne ako bih npr. bila direktor neke kompanije ili docent na univerzitetu.

Skoro je nezamislivo da u Srbiji neko napiše memo kakav je napisao James Damore. U stvari, već sama cinjenica da za tim nema potrebe govori o nekim zdravim rezonima u srpskom društvu; kad nesto nije tabu nema potrebe ni za njegovim kršenjem. Takođe je nezamislivo da se oko ovog zapisa razvila takva histerija. Bilo bi verovatno glasova kritike, ali oni teško da bi imali neke trajnije posledice. Zoran Milivojevic je tu dobar primer - neko ko voli da kontrira tom nekom recimo sa Zapada uvezenom elitnom mišljenju, i ko je često kritikovan a ipak opstaje na javnoj sceni u moralnom rangu sa svima ostalima, kao predstavnik 'druge strane'. U međuvremenu, teniski komentator u SAD je izgubio posao jer je rekao da Venus Viliams igra 'gerila tenis' (a pošto 'gerila' zvuci kao 'gorila'...).

U krajnjoj tački problem sa libertarijanskom teorijom je dublje prirode. Ljudska istorija i društvo se ne može podvesti pod mali broj jasno formulisanih principa. Postoje razni principi (privatna svojina, individualna prava) koji imaju puno smisla i objašnjavaju mnogo stvari ali kad sve odgovore pokušamo da pronađemo u njihovoj primeni upadamo u razne apsurde. Vremena se menjaju, više ne živimo pod zabranom uvoza i kontrolom cena, nisu svi principi jednako relevantni. Tako je i sa slobodom govora. U npr. Turskoj je državna represija glavni problem. Ali, na mnogim mestima, naročito na Zapadu, postoje ozbiljnija ograničenja. Za njih je potreban neki novi princip.

16 comments:

Živomir Savić said...

Nažalost, višedecenijski pritisci čovečanstva na Ameriku, "pokaj se grešnice", daju plodove.
Pokaj se i daj nam još dolara, jer kao ravnopravni mi smo s pravom nezadovoljni samo hranom, odećom i lekovima, treba nešto i popiti...
U svetu ljudi pritisci idu ka onome ko je uopšte podložan pritiscima, stide se loši Amerikanci i Nemci, a što da se stide dobri Rusi, kad su dobri, pa dobri Kinezi, pa dobri muslimani, dobri Hutu, dobri Tutsi, svi dobri...
U Srbiji je slobodno pričati o svemu zato što je vrlo mali opseg talasa koje naš narod uopšte može da primi tj da "uvati" pa je zaista za većinu stvari na svetu zainteresovan kao za lanjski sneg, ali evo recimo šta sigurno "vata" - Nato, ako kažeš nešto pozitivno, ili sns-srs-sps-kpj-spc-drug tito-zvezda-zemunski klan...samo reci nešto loše o "svetinjama" pa da vidiš kako bride uši kad ti se časti mater, i otac i dete i sve po spisku...
Pa izađi onda do trafike da kupiš cigare...
Mislim zaista porediti Ameriku i Srbiju e pa to stvarno mislim zaista.

Milan Ćirković said...

"U Srbiji se osećam slobodnije da pričam o čemu hoću, kako hoću, da eksperimentišem sa idejama."

I vidis kako nam je subjektivno iskustvo drasticno drugacije...

Željka Buturović said...

"U Srbiji je slobodno pričati o svemu zato što je vrlo mali opseg talasa koje naš narod uopšte može da primi tj da "uvati" pa je zaista za većinu stvari na svetu zainteresovan kao za lanjski sneg, ali evo recimo šta sigurno "vata" - Nato, ako kažeš nešto pozitivno, ili sns-srs-sps-kpj-spc-drug tito-zvezda-zemunski klan...samo reci nešto loše o "svetinjama" pa da vidiš kako bride uši kad ti se časti mater, i otac i dete i sve po spisku..."

znam ja da u srbiji postoje razne osetljive teme, za nekog kosovo za drugog djindjic, srebrenica itdl. ali postoji razlika izmedju tog opsovati majku (mada ja to nisam nikad dozivela) do toga da se izgubi posao, pa onda jos da se to povlaci po svim medijima i za ceo zivot te obelezi jer je mnogo ljudi bog zna kako uvredjeno tvojim misljenjem. naravno postoje ovi tabloidi i oni odradjuju razne prljave poslove, ali oni se nece baviti tobom samo zato sto si nesto rekao. to nije dovoljno veliki greh, nije zanimljivo i opet se vracamo na to, prosto javnost nije briga.

Milan Stefanovic said...

Drzavno regulisanje i drzavne sankcije su uvek gore od bilo kojih drugih sankcija bilo kojih drugih drustvenih struktura. Jer, protiv svega gde drzava nije skoro pa nikakav faktor, ti mozes da se boris. Pa cak i da doticni umre u siromastvu ispod mosta, to je bolje od toga da iznosi slobodno svoje misljenje jer ima neku funkciju i drustvu ili drzavi, koja mu je nedodirljiva, kao sto je npr. slucaj sa Zoranom Milivojevicem, nedodirljivim strucnjakom u drustvu gde su monopolski esnafi intelektualaca zasticeni cak i najekstremnijim primerima. Cak i kada je njegovo misljenje u potpunosti dobro, tacno i moralno, za samo drustvu i slobodu u njoj je bolje da on propadne i bori se protiv nepravednih silnika, nego da ima poziciju jer se uglavio u sistem i moze da prica sta god hoce.

Borba, propadanje, nezasluzeni uspeh i neuspeh, to je isto tako jedna od sustina slobode i kapitalizma.

pest said...

Hvala vam za ovaj tekst, Zeljka.
Situacija je jos gora nego sto je ti opisujes. Moj otac je osamdesetih u SFRJ, znaci u zemlji poznog komunizma (ili real-socijalzima) bio slobodniji nego sto sam to ja u Americi danas. On je radio kao inzinjer u drzavnom naftovodu i mogao je da lupa manje vise sta mu padne napamet, a ja to ne smem, ni blizu.

Po Havelu i Fukujami, srz nepravde komunistickog rezima je sto je povrcar bio prinudjen da izlozi transparent, "Proleteri svih zemalja, ujedinite se", s kojim se nije slagao. To je bleda senka lazi na koje su Amerikanci svakodnevno prisiljeni.

Vladimir_CA said...

"Prema klasičnoj libertarijanskoj prici, bitno je samo da li dršava ograničava govor."

Odličan članak, ali u cijeloj priči obično se zaboravlja da ova vrsta cenzure i ostracizma u američkim korporacijama nipošto nije neovisna od države. Naime, poslodavci tamo itekako strahuju od tužbi za diskriminaciju i "hostile environment," a ako toleriraju radnike koji iznose politički nekorektna mišljenja na poslu, to im se na sudu može uzeti za zlo ako dođe do takve tužbe. Zbog toga imaju itekako jake i racionalne razloge za ograničavanje takvog govora i izbjegavanje zapošljavanja ljudi za koje je poznato da imaju takva mišljenja -- razloge koje im je nametnula država.

Naravno, američki libertarijanci se obično boje ovo reći glasno, da ne bi zvučalo kao da govore protiv zakona o diskriminaciji u zapošljavanju. (Kojima bi bilo logično da se protive ako su stvarno libertarijanci, ali danas je skandalozno reći nešto takvo naglas, tako da ili izbjegavaju temu ili smišljaju nekakve racionalizacije zašto su ti zakoni ipak OK.)

Ivan Jankovic said...

Citat: "Znači, da li je društvo u kojem vam država dozvoljava da kažete šta hoćete (ne postoje nikakva zakonska ograničenja, congress shall pass no law, etc.) ali rulja kažnjava svaki iskorak iz strogo propisanih okvira društvo u kojem zaista postoji sloboda govora?"

Ovo je jos John Stuart Mill tvrdio pre 150 godina u svom ogledu "O slobodi": da drzava nije glavna pretnja "istinskoj" slobodi govora, nego "tiranija vecine", tj drustva, religijskih tabua, porodicnih tabua, nasledjenih kulturnih obrazaca itd. I svi levicari tokom zadnjih vek i po temelje svoje shvatanje "istinske slobode govora" upravo na tome da ne postoji principijelna razlika izmedju drzavne prinude i "socijalnog pritiska" ili "konformizma". Ili, stavise, da je socijalni pritisak veci problem od drzavne prinude. I resenje je uvek isto, od Milla do danas: "drzava d'uradi nesto da spreci drustvo da terorise slobodnog pojedinca".

Na jednom nivou, nema velike principijelne razlike izmedju ovoga i ekonomskog egalitarizma, jer se u oba slucaja podrazumeva da puka "negativna", "formalna" sloboda ne znaci mnogo, ukoliko drzava ne obezbedi pojedincu makar neki minimalno prihvatljivi ishod; u jednom slucaju - minimum dohotka ili cak odredjeni obrazac raspodele, u drugom, odredjeni nivo komfora pri iskazivanju nepopularnih gledista, tj smanjenje psiholoskih i drugih troskova bivanja u manjini.

Lighthouse said...

Država "d`uradi nešto" u smislu da obezbedi određeni nivo "komfora", tj. bar apsolutnu fizičku bezbednost, pri iskazivanju nepopularnih gledišta, ili praktikovanju nepopularnih kulturnih obrazaca, to nije "pozitivna" nego "negativna" sloboda. Država mnogo više služi tome da zaštiti pojedinca od gomile nego obrnuto (mada u nekim slučajevima, poput terorizma, važi i obrnuto). Država koja povlađuje predrasudama gomile, ili težnji gomile da ureduje u privatnom životu pojedinca, nije ništa bolja od države koja oporezuje radi preraspodele.

SD said...

Google има своја правила, и како ко почне да (својевољно) ради у тој фирми, тако и та правила прихвата. Може се радити и у конкурентској фирми, која би требало да постоји... јер ако не постоји обично то је опет до Државе, зар не?

"I resenje je uvek isto, od Milla do danas: "drzava d'uradi nesto da spreci drustvo da terorise slobodnog pojedinca"."

Решење је у друштвеним оквирима у полицентричности, т.ј. у разноликим политичким ентитетима у којима социјални притисци нису идентични.

А у комбинацији са могућношоћу самоодбране, т.ј.

"Država mnogo više služi tome da zaštiti pojedinca od gomile nego obrnuto (mada u nekim slučajevima, poput terorizma, važi i obrnuto)"

представља много моћно решење :)

P.S. "Kao ženi koju su roditelji naterali da završi ETF odavno mi je jasno da je priča o diskriminaciji žena u tehničkim oblastima potpuna budalaština. Upravo je suprotno - u svakoj situaciji koja zahteva tehničko znanje ženska osoba koja ga ima dobija pozitivnu pažnju i biva dodatno stimulisana i nagrađivana."

Па да, тзв. позитивна (социјална) дискриминација... стварно ужасно :)

A рек'о сам да нећу да смарам овђе људе више... не знам шта ми би...

Željka Buturović said...

"ovo je jos John Stuart Mill tvrdio pre 150 godina u svom ogledu "O slobodi"..."

zaboravila sam na to, ali naravno da se nisam ja niti niti megan mcardle prva setila takve neke prilicno bazicne opservacije. to je u stvari stara prica o tome da li je vrednost klasicnog liberalizma u rezultatima (prosperitet, mir, razmena ideja) ili u nekim apsolutnim moralnim principma (privatna svojina kao vrednost iznad svih vrednosti i sl).

taj moralizatoriski liberalizam vodi u razne apsurde, izmedju ostalog insistiranju da je drzava uvek i svuda najveci izvor zla i greha, sto je u ociglednoj suprotnosti sa svakodnevnim iskustvom. u pravu si da je ovo samo jedna od ilustracija, i da, ja se generalno ne slazem sa tom pricom.

Milan Ćirković said...

"ako postoji problem onda je on suprotan a to je presija da se žene bave matematikom ili, još gore, inženjerstvom i programiranjem."

Dva utiska: ta presija je ocigledno toliko neefikasna da je i nakon N godina rezultovala u veoma niskom procentu zena u ovim oblastima, i u Srbiji i u SAD. Da je to nekakva veoma opasna presija, verovatno bismo imali situaciju kao u Indiji ili Koreji, gde novih BSc i MSc u tim oblastima ima 40%+ zena, iako su zene manje zastupljene u celini populacije nego u Evropi i Severnoj Americi.

Drugo, sam taj diskurs sirotih zena nateranih eto da se bave naukom i tehnologijom je samo odraz u ogledalu istog onog diskursa jednog broja sirotih muskaraca nateranih da idu u vojsku ili da se uopste zanimaju za oruzje, odbranu i sl. Uprkos naporima jednog broja zemalja poput Izraela, vojna zanimanja su i dalje 90%+ muska -- i sad me zivo zanima zasto, sa izuzetkom jednog broja pacifistickih grupacija poput kvekera, ne postoji siri otpor toj vrsti kolektivistickog nasilja sredine i nasledjenih kulturnih obrazaca nad muskarcima kojima je, da parafraziram, svaka vrsta bavljenja oruzjem dosadna i/ili nemoralna.

Milan Stefanovic said...

Drzava je apsolutno uvek najgore resenje. Naravno, ne u konkretnim primerima i svakodnevnom zivotu. Ali u siroj slici, drzava UVEK jeste najveci protivnik slobode. Veci je protivnik i od bilo kakve kulturne prisile, veci je protivnik cak i kada su sankcije nekih moralnih normi 50 puta brutalnije.


Drzava i pravo (shvaceno kao u klasicnoj teoriji prava) su matematika i logika drustvenih struktura. A kada su vam najdeduktivnije stvari toliko bolesne i sustinski uzasne, onda je to UVEK gore od bilo kog losijeg konkretnog resenja, gore od bilo temeljne i moralne empirijske stvari. Tipa, zabranja kretanja devojcicama do 15 godina u nekom drustvu od strane drzave je gore od toga da milion takvih devojcica budu silovane u jednom danu jer su se slobodno setale same.

Sloboda nije isto sto i sreca. Sloboda je krvava borba, prepuna poraza i napora. Narocito u ovakvom drustvu, prepunom drzave. Da ne postoje porazi i uzasna iskustva, ne bi bilo ni napretka, ni najboljih iskustava.


I opet, u Srbiji raznorazni Zorani Milivojevici nemaju slobodu govora jer u Srbiji postoji sloboda govora, vec samo zato sto su Zorani Milivojevici dobro ukotvljeni u svojim drustveno/drzavnim pozicijama, i niko ne moze da ih pomeri odatle. Ne postoji to konzervativno drustvo gde pater familiasi imaju cvrscu poziciju od pripadnika klase raznih Zorana Milivojevica u modernim drustvima zapadne civilizacije.

tiki said...

da u srbiji postoji javnost koja sankcionira širitelje mrznje, kvisklinge i demonizirane lujke ona Kadiqi bi već odavno bila vezana konjima ne repove ( il golfu dvojki na kuke)

Ivan Jankovic said...

"Država "d`uradi nešto" u smislu da obezbedi određeni nivo "komfora", tj. bar apsolutnu fizičku bezbednost, pri iskazivanju nepopularnih gledišta, ili praktikovanju nepopularnih kulturnih obrazaca, to nije "pozitivna" nego "negativna" sloboda."

"Psiholoski komfor" i "fizicka bezbednost" su bog i sesirdzija. Zastitia fizicke bezbednosti je zastita negativne slobode, zabranjivanje drugima da ostro kritikuju, bojkotuju, ismevaju itd nekog drugog je zavodjenje "pozitivne slobode". Kad to zamaglimo, kao sto vi u gornjem iskazu cinite, unistili smo klasicni liberalizam i dali u principu neograniceni mandat drzavi da unsitava negativnu slobodu u ime 'visih ciljeva".

pest said...

Oduzimanje ljudske slobode i dostojanstva je samo jedna, ali nazalost ne i najgora posledica liberalizma. Po meni mnogo gora od lisavanja slobode misli i govora je sterilizacija stanovnistva koje zivi pod liberalnom cizmom.

Ili kako je to Julian Assange lepo objasnio na twitteru:
https://twitter.com/JulianAssange/status/904006478616551425

Capitalism+atheism+feminism = sterility = migration. EU birthrate = 1.6. Replacement = 2.1. Merkel, May, Macron, Gentiloni all childless.

Lighthouse said...

Nisam zagovarao zabranu da "kritikuju, bojkotuju, ismevaju". Zagovarao sam "apsolutnu fizičku bezbednost" pri iskazivanju nepopularnih gledišta ili praktikovanju nepopularnih kulturnih obrazaca, kao zaštitu "negativne slobode". Pod tim sam podrazumevao da država ne sme da sleže ramenima nad nasiljem i da se pravi kao da pojačan govor mržnje u nekom okruženju nije najava budućeg nasilja nekad, negde, ali uskoro. Konkretno, u ulici u kojoj su učestale uvrede i dobacivanja "neprikladno" obučenim ženama (ili, drugi primer, muškarcima koji se drže za ruke) logično je očekivati da mogu ubrzo sevnuti šamari, pesnice ili čak bočice s kiselinom, ili da će nečije gume biti probušene, i zato aktivnost policije mora biti pojačana.