"Junaci Boljeg života su sve vreme bili u potrazi za boljim životom, a danas vidimo da je to što su ti junaci živeli zapravo bolji život u odnosu na ono što mi živimo danas... Danas je nemoguće zamisliti Gigu Moravca, pravnika u nekom preduzeću i njegovu suprugu, profesorku latinskog, kako žive u nekom lepom stanu, imaju troje dece, kubure da tu decu izvedu na pravi put, ali opet žive neki pristojan život, imaju auto, bore se s računima i kreditima, ali žive pristojno..." kaže Dragan Bjelogrlić u zanimljivom intervjuu.
Ono što je zapanjujuće u ovom primeru je ne to što je Bjelogrlić zaboravio kako se stvarno živelo - to je, kao što rekosmo, prilično uobičajena pojava - nego je zaboravio kako je taj život prikazan u seriji u kojoj je on sam glumio. Toliko je dakle ukorenjena njegova percepcija da se nekad bolje živelo, da on koji je godinama napamet učio dijaloge, provodio stotine sati sa drugim glumcima/likovima, komentarisao (pretpostavljam) anegdote po kafanama, prisećao se uspomena sa snimanja i tako dalje je zaboravio stvari kojih se sećam ja koje sam to samo gledala na TV-u pre otprilike 25 godina! Moja jedina prednost je što ne robujem toj iluziji i to je izgleda dovoljno da moje sećanje bude bliže istini.
Krenimo od ovog opisa "pravnika u nekom preduzeću i njegovu suprugu, profesorku latinskog, kako žive u nekom lepom stanu". I zaista, Giga i njegova žena žive u velikom saloncu u samom centru Beograda (mislim čak možda u Knez Mihajlovoj ulici i to preko puta fontane). Ali, jedan od glavnih zamajaca drame u "Boljem životu" je upravo klasna razlika izmedju Gige i njegove žene. On je pomalo neotesan, a ona dolazi iz bogate stare porodice. "Pravnik u nekom preduzeću" i "profesor latinskog" nikako ne bi mogli da od svojih plata žive u takvom stanu. To nam serija jasno daje do znanja pokazujući kako žive njihove srodne duše tj. ljubavnici - Voja Brajović je takodje profesor u gimnaziji i živi, i to kao čovek u već nekim godinama, u malom stanu i to sa svekrvom! Gigina ljubavnica i sekretarica, koju glumi Gorica Popović se više ne sećam tačno gde živi, ali svakako se skromno oblači.
To nije kraj! Devojka/ljubavnica Bjelogrlićevog filmskog brata Saše, Koka, zivi u sobi na periferiji gde je debelo smara njen gazda (zašto se ne odseli na neko lepše mesto, mozda neki salonac na Terazijama?). Kroz propalo preduzeće u kojem radi Saša upoznajemo niz likova koji skromno žive (postoji tu nekakva stambena rang-lista oko koje se glože posto na njoj sede decenijama) i provode vreme u raspadajućem podrumu razglabajući o svinjskim polutkama.
Pored Gige i njegove žene jedini ljudi koji u materijalnom smislu žive dobro su direktori i visoko pozicionirani menadžeri u (uspešnim?) preduzećima (Jataganac, Kurcubic, Jatagančeva ljubavnica) i ona pevačica/sponzoruša u koju je bio zaljubljen Bjelogrlic. Devojka koju glumi Dubravka Mijatović je takođe bila iz neke imućnije porodice. Svi ti imućniji likovi su, uzgred, prikazani kao nesrećni i moralno problematicni.
Da nije bilo ovog intervjua nikad mi ne bi palo na pamet da mislim o svemu tome, ali sad kad razmislim u toj seriji je bila dosta izražena osuda klasnog raslojavanja u jednom prilično depresivnom društvu (gorem nego što ga se ja sećam). Ako već ne možemo da se usaglasimo da li se nekad bolje živelo jer svako ima neke druge primere i uspomene, možemo bar da se zajednički zapitamo da li se u "Boljem životu" bolje živelo.
5 comments:
Nije Knez Mihajlova :)
U pitanju je Kopitareva Gradina
"ali sad kad razmislim u toj seriji je bila dosta izražena osuda klasnog raslojavanja u jednom prilično depresivnom društvu (gorem nego što ga se ja sećam). Ako već ne možemo da se usaglasimo da li se nekad bolje živelo jer svako ima neke druge primere i uspomene, možemo bar da se zajednički zapitamo da li se u "Boljem životu" bolje živelo."
Nije los povod za razmisljanje, i sa prvim delom se slazem, ali ne kapiram na koju foru je prikazano drustvo (dakle prikazano, ne ono koje je stvarno bilo i u koje uvid dobijamo raznim statistikama i analizama) depresivno. U odnosu na sta tacno? U odnosu na zemlje koje imaju visok happiness index tada kao i sada svakako. Ali u odnosu na tadasnje susede SFRJ tesko, a u odnosu na post-jugoslovenska drustva (uz castan izuzetak Slovenije) jos manje.
"U odnosu na sta tacno?"
Tačno u odnosu na svoju budućnost koje nema.
Sva okolna društva i tada i sada nisu imala dilemu u odnosu na pravac, samo je srpski deo sfrj bio siguran da nema pravac i da ga ne želi, i jasno osećao da će uskoro morati po svaku cenu da spašava nešto čemu nema spasa, niti treba da ima, ali decenijama već, duboko i beznadežno zaronjen u parazitiranje i hipokriziju, kao dva noseća stuba kulturnog modela srpskog (antisrpskog u stvari) dela sfrj, i nesposoban da zamisli život van tih okvira, šta je drugo mogao, ništa mu drugo nije ni preostalo, osim depresije...
@Živomir Savić
Pravo u centar, čitam Milanov komentar i razmišljam o nekakvom odgovoru u sličnom tonu i smislu vašem, i odjednom naiđem na to što sam nejasno zamišljao, potpuno domišljeno i jasno i pregnantno formulisano, nemojte to da mi radite :)))
Inače, kao kuriozum, siroti stari Speaker se u jednoj neverovatno mladoj verziji koja totalno ruši njegov večni i svevremeni imidž über-Broja Jedan, pojavljuje u jednom ili dva nastavka ove ultra-bljuvotine od serije kao hiperepizodni, ali, koliko se sećam, ipak za to pošteno plaćeni junak :))) A što se tiče Bjelogrlića, potiče sa Vračara, kao i ja i samo je neku godinu stariji od mene pa ga znam iz kraja i uvek je bio potpuno ista džiberska ljiga kao i danas, s tim što starenje, naravno, potencira sve osobine, i dobre i loše, a kod njega se to malo dobrog nekako još otoičke rastvorilo u kvantnoj peni :)))
Post a Comment