Osnovna dinamika filma je izmedju dva brata McDonalds koji su osmislili većinu stvari po kojima prepoznajemo McDonalds - od menija i brze pripreme hrane do odsustva tanjira i logoa - i Reja Kroka koji, naizgled, nije smislio ništa. Braća su bili veliki inovatori a Rej Krok je bio trgovački putnik na ivici prevaranta koji je celog života pokušavao da se obogati uvaljujući nekakve proizvode. Jedan od proizvoda koje je pokušavao da uvali je bila i mešalica sa milkšejk. A jedan restoran u Kaliforniji (Krok je iz Ilionisa) je naručio zapanjujuće veliki broj takvih mešalica. Krok je prevezao pola Amerike da bi video kakav je to restoran i zaključio da je to ubedljivo najbolji restoran u kojem je jeo. Pošto je prodajući mešalice obišao veliki broj restorana taj uvid je doživeo kao novu šansu. I, tako je i bilo.
Ukratko, Krok je uspeo da stvori korporativno carstvo a braći McDonalds nije ostalo ništa... čak je i njihov restoran koji je Kroka toliko oduševio i koji je model za sve McDonaldse (da ne pominjemo nebrojene druge restorane) izgubio pravo da se zove McDonalds. Kako to u filmovima obično biva, gubitnici u biznisu su prikazani kao heroji a pobednici kao beskrupulozni pokvarenjaci. Braća McDonalds insistiraju na kvalitetu hrane, koriste samo najkvalitetnije sastojke, ne štede. Njih dvojca svoju punu pažnju posvećuju svom restoranu da bi on bio savršen. S druge strane, u dalekom Ilionisu, Krok pokušava da razvije franšizu, spreman je na razne kompromise i uštede. Zašto se ne bi napravio deal sa Koka-Kolom? Zašto se milk-šejk ne bi pravio razmućivanjem praška?
Ipak, istina je malo komplikovanija. Ako je pravljene franšize bilo tako lako zašto to nisu uradila braća McDonalds? Oni su to probali još pre nego što se Krok pojavio, ali nisu uspeli pa su odustali. Krok se suočio sa istim problemima koji su i oni imali (novootvoreni restorani se nisu pridržavali menija i ostalih elemenata koji su McDonaldsa činili jedinstvenim i prepoznatljivim) ali je on uspeo da ih razreši. Bio je manji perfekcionista, uporniji i na nekom nivou je više verovato u McDonalds od njih, koji su sve smislili. Kao trgovački putnik koji prodaje opremu restoranima, on je više putovao i više restorana video, pa je bolje mogao da proceni potencijal McDonaldsa i samim tim bio spreman na veći rizik. Da nije bilo njega, niko od nas ne bi znao za inovativni restoran u San Bernardinu, McDonalds.
Sve u svemu, odličan film koji svakako treba pogledati. Scena optimizacije McDonalds kuhinje je nezaboravna.
26 comments:
"Kako to u filmovima obično biva, gubitnici u biznisu su prikazani kao heroji a pobednici kao beskrupulozni pokvarenjaci."
Neopravdana generalizacija. Pirates of the Silicon Valley? The Social Network? (u poredjenju sa bracom moronima koji su gubitnici, Zuckerberg je prikazan kao heroj) Steve Jobs? (ocigledno) Margin Call? (sem ako se CDOs ne smatraju pokvarenjacima ;p) A Most Violent Year? Joy? The Aviator? i ima toga jos, ovo je samo ono sto mi pade na pamet na prvu loptu...
Gospođo Buturović, hvala na preporuci i članku posle dužeg vremena, i ostajemo u nadi da ćete češće gledati zanimljive filmove, i da ćemo, konsekventno, barem tako imati prilike da vas češće čitamo :)
huh, what? ne mogu da odgovaram na sve filmove, vecinu nisam ni gledala, ali ako mislis da je zuckerberg u social network prikazan kao pozitivac onda nesto sa tvojim procenama nije u redu.
zuckerberg je prikazan ja iskompleksiran i beskrupulozan. glavna stvar u zivotu mu je da bude clan kluba, da ga prihvate razni bogatuni i kul likovi, i ne bira sredstva i koga ce da pregazi (e.g. facemash) da stigao do toga. moralni kontrast njemu nisu blizanci koji su sporedni likovi nego dastin moskovic, njegov blizak prijatelj koji je sa njim bio od pocetka i kojeg je vrlo lako iskljucio iz svega kad se ukazala prilika da bude sa 'kul' likovima (sean parker).
Bilo bi interesantno da analizirate i date svoje vidjenje ovog biznis poduhvata.
https://www.youtube.com/watch?v=tSk84zU1RuM
Zuckerberg je prikazan kao cudna mesavina raznih stvari, ima i pozitivnog i negativnog (neko bi rekao da je to, ahem, realisticno) ali svakako ne pojednostavljeno kao "beskrupulozni pokvarenjak", mi na kraju neminovno osecamo izvesnu empatiju prema njemu kad gleda nalog svoje ljubavi sa faksa, ali je mnogo bitnije da se njegovi protivnici, tj. gubitnici u biznisu eminentno NE prikazuju kao "heroji". Sto je, jel'te, bila polazna poenta ;)
Isto kao sto je Hughes u "The Aviatoru" prikazan kao malo lud (opet realisticno), ali ipak pre svega vizionar, a sigurno ne "beskrupulozni pokvarenjak". Itd.
Mada ne sporim da postoje filmovi koji imaju tu vrstu stereotipizacije, daleko od toga da je to neki univerzalni fenomen -- ali nazalost kad se neka predrasuda ponovi hiljadu puta, znamo vec kako ide dalje.
U kom smislu je "iskljucio" Dustina iz svega? U filmu se ne secam da je nesto iskljucivan, secam se da se Dustin se pojavljuje u pozadini u svega par scena, jednom u dormu i jednom u Palo Altu. U stvarnosti, Dustin je bio CTO FB do 2008, kada je sam otisao da napravi Asanu, i zahvaljujuci FB je bio najmladji milijarder u istoriji.
To i ja kazem: MZ moze biti mnogo stvari, ali svakako nije prikazan kao neki Baja Patak/Gramzi-Bagins beskrupulozni manijak koji se kupa u zlatu, gazi po lesevima i drzi uramljen na zidu svoj prvi dolar.
Jugoslaveni su nacosi
Off topic ali baš me zanima šta o tome misli potpornik AS&co:)
Godinu dana čekanja na tužbu
http://m.dw.com/sr/godinu-dana-čekanja-na-tužbu/a-39965259
Pitanje za Speakera, ako jos ima nade da vidi moj komentar?
Koje knjige preporucujete za citanje na (kindle-u)?
Jednom prilikom ste napomenuli da preporucujete Pekica, Prousta...
Procitao sam sve od Pekica u e-formatu sto se moze naci, pa ne znam sta dalje.
@hasd
Pa, pazite, tu ima nekoliko bitnih kriterijuma koje treba uzeti u obzir. Na prvom mestu, da li dolazi u obzir samo srpski jezik (na kome ja pročitam par knjiga godišnje, pa nisam baš dobro upućen šta je sve na njemu dostupno), i samo ono što je dostupno elektronski (opet limitacija, to jest, ako vam je engleski OK, i nije, jer tu već skoro sve postoji kao elektronska knjiga, osim stvarno opskurnih stvari). Konačno, dve bitne stvari koje se tiču same materije, prvo, da li ste za zahtevniju literaturu, dakle, knjige čije je težište na formi, zanatu, inovaciji, pa su zato obično malo teže za čitanje i savlađivanje (i ja se danas u tako nešto upuštam nekoliko puta godišnje, ako je za vajdu, načitao sam se Literature sa velikim početnim slovom u životu dovoljno, ne moram na plaži, na kojoj nastojim da provodim što je moguće više vremena, da se smaram "Fineganovim bdenjem" :)) ) ili je OK nešto lakše, "kompromisna" umetnička literatura ili kvalitetnije žanrovke knjige, i, drugo, šta vam od tematike ili žanrova najbolje dušu zadovoljava, :) za neke stvari, doduše, stvarno nisam ekspert, to jest, ako volite, recimo, ljubavne romane, možda je bolje da priupitate nekog drugog, :) ali sam za SciFi solidan ekspert, a orijentišem se i u fantasy, detektivskim, thriller i, nešto manje, horror vodama :)
@Speaker,
hvala na odgovoru.
Ja sam tek skoro otkrio Pekica, bio odusevljen i procitao u cugu sve od njega.
Hteo bih nesto slicno njegovom stilu - dugacke konstrukcije recenica, ali ne preterano nakicene.
Razlog je taj sto sam do sada iskljucivo citao pisce koji su laki za citanje(suprotni od njega) S.Jovanovic, Skerlic, Andric, Bogdan Popovic, i osecam da mi je to ulenjilo mozak, jer nikakav napor nije potreban za citanje njihovih cistih i kratkih recenica.
Nemam velikog iskustva sa citanjem fikcija, jer sam uglavnom citao strucne knjige, i to mi je dosadilo. Moze i SciFi pod uslovom da spada u tezu literaturu.
Dakle bilo sta sto nije lako za citanje.
"Dakle bilo sta sto nije lako za citanje."
Sabrana dela Vladete Jerotica
@hasd
Pa srećom vam nije teško udovoljiti, ustvari, ima toliko toga što zadovoljava kriterijume, da ne znam odakle da počnem :) Možda od SciFi-ja, jer sam tu potpuno siguran da skoro sve što mogu da vam preporučim možete da nađete na netu u elektronskom obliku, pošto sve to i sam imam :) Pa onda redom, od šezdesetih na ovamo ima dosta literarnog, ili, barem, inteligentnog SF-a, krenite sa antiutopijskim klasicima, Orvelovom "1984", Hakslijevim "Vrlim novim svetom" i Zamjatinovim "Mi", pa nastavite sa Ursulom LeGuin, čije su knjige iz šezdesetih i ranih sedamdesetih, naročito "Leva ruka tame" i "The Dispossessed", malo nesrećno preveden kao "Čovek praznih šaka", odlične, posle je malo previše počela da davi sa svojim ekokomunjarskim tripovima, ali hvala joj i za ovo, bez obzira šta mislim o njenim političkim stavovima, probajte Herbertovu "Dinu", ako niste čitali, naročito prvih nekoliko knjiga su odlične, skoro sve od braće Strugacki (ima par dosadnih knjiga, ali "Teško je biti bog" i "Piknik kraj puta" nemojte da propustite), isto važi i za Lema, počnite sa "Nepobedivim" i sa kratkim pričama (koje nemam kao elektronske knjige, ali su odlične), jer su najpitkiji, pa ako vas ne davi, recimo, "Solaris" (mene je davio umereno, ali jeste zanimljiva knjiga :) ), onda uzmite i sve ostalo, probajte malo i engleske katastrofičare iz pedesetih, Džona Vindema ili Džona Kristofera, to nije mega literatura, ali su pitke i dobro napisane knjige, Filipa Dika ako imate nerava i sklonosti za paranoidne fantazmagorije, :) ali "Čoveka u visokom dvorcu" svakako pročitajte (tu je lerdi još imao kvalitetnu robu :) ), "Logor koncentracije" Tomasa Diša, "Reklamokratiju" Pola i Kornbluta i prvi deo Polove serije "Kapija"/Gateway, "Grad" Kliforda Simaka, "Kolevku za macu" Kurta Vonegata, par najboljih Hajnlajna, Sterdženovu "Više nego ljudski", i tu već imate solidan presek kvalitetnijih predstavnika žanra iz tih decenija, možete, ako vam ovaj klasični uvod šezdesetih i sedamdesetih zaprija, da nastavite sa Silverbergom, Orsonom Skotom Kardom, Larijem Nivenom, sa i bez Džerija Parnela (to je generalno jednostavno pisana žanrovska proza, ali su najboolje knjige, recimo, "Prsten", izvrsne), Gregom Berom, Dejvido Brinom, Gregorijem Benfordom, Denom Simonsom, sajber-pankerima, od kojih su barem dvojica, Gibson i kasni pridošlica Nil Stivenson, vrhunski pisci i po kriterijumima mainstream književnosti, ne propustitie Neuromancera, Count Zero, Snow Crash i Diamond Age (poslednja dva nemam na srpskom, nadam se da su prevedeni, ako nisu, bruka :) ), ako su vam se dopadale stvari tipa Džejn Ostin, zamislite je kombinovanu sa SF i trilerom, i probajte Lois Mekmaster Bužould, zatim Vernora Vindža, Džona Barnsa, Ijena Benksa, Čarlsa Strosa, Džona Skalzija, i mnoge druge, ali što se više približavamo sadašnjosti, to manje znam šta je i koliko od tih ljudi prevedeno i dostupno elektronski :) Kad se zastitie Sci-Fi-ja, daću vam neke preporuke za mainstream, ako volite duge rečenice, krenite najbolje sa Džojsovim "Uliksom", Brohom, Muzilom, Vulfovom, Malkolmom Laurijem i tim društvom :)) Puno pozdrava, i nadam se da ćete uživati makar upola koliko ja kada sam sve to čitao :))
:o)) Svaka cast, Speaker. Zbilja lepo receno. Od novijeg SF-a samo cu da dodam Alastaira Reynoldsa, koji ima dosta suptilnih slicnosti sa Lemom, a i spojio je cyberpunk i staru space operu. Mozda i Karla Schroedera, checkirajte njegovu "A Lady of Mazes", sjajna stvar.
tnx jos jednom @Speaker,
trenutno citam The Caves of Steel. To je jedna od knjiga koju mi je kolega preporucio. On je takodje tezak fanatik sto se tice SciFi.
Preporucio mi je i SciFi pisce: Brandon Sanderson, John Scalzi, Hugh Howey, Roger Zelazny.
Sve to imam zapisano, pa cu dodati i Vase sugestije.
Ps. Da li imate nalog na GoodReads-u, da vas zapratim
Uzmi za početak knjigu pripovedaka Refuz mrtvak od Vidosava Stevanovića i priče Momčila Nastasijevića, a zatim roman Nišči prvopomenutog pisca.
@Milan Ćirković
Hvala, Milane, izostavio sam Rejnoldsa, iako sam fan, jer sam ga prosto zaboravio, kao i sasvim sigurno još barem desetak drugih koji su zaslužili da se nađu na spisku :)) I hvala na preporuci, čitao sam prvih par Šrederovih knjiga iz Virga serije, ali Lady of the Maze mi još nije došla do ruku, a taman se spremam na malo duži odmor (mada ne toliko dug, koliko bih zaista hteo i koliko mi u najboljem slučaju relativno često polazi za rukom :) ), pa ću malo da popitam Šredera za zdravlje, mesecima nisam čitao neki dobar hard SciFi da me baš solidno zabavi :))
@hasd
Nema na čemu, uvek mi je zadovoljstvo da preporučim ljudima stvari u kojima sam i ja uživao :) Jedna od kojih je definitivno i The Caves of Steel (vi, sudeći po originalnom nazivu, izgleda čitate engleski, što uprošćava stvari za neke buduće preporuke, :) ja sam za srpski, tj. SHBCG, katastrofalan vodič, uopšte nemam pregled šta je poslednjih par decenija prevedeno i kako, stalno kažem sebi zaboravićeš the fucking language, a onda opet prođe godina da nisam pročitao više od jedne ili dve knjige na srpskom, a čitam/slušam godišnje jedno dvestotinjak :) ), samo nekako nisam hteo da u ovo pletem Asimova i Klarka, jer su kod nas već možda i previše ispromovisani u odnosu na svoj svakako relativno veliki, ali po meni ni u kom slučaju tako disproprocionalno epohalni značaj kako bi neko bez šireg pregleda žanra na osnovu eksponiranosti u Srbiji mogao da zaključi :) Inače, nažalost, nemam nalog i nisam aktivan na GoodReads, iako ponekad iskoristim sajt da nešto proverim, od tih socijalnih kerefeka me ima samo na FB, i, prilično retko, na Redditu i Quori, sve ostalo ignorišem, iako imam naloge na većini jer sam se svojevremeno pomalo bavio interaktivnim marketingom :)
PS
Što se mene tiče, Scalzi i Sanderson su prilično OK pisci, iako ne vrhunski, Howey onako, više za nezahtevne čitaoce, nije baš superinventivan i ponekad podseća na klišetizirane young adult distopijske bestseler serije tipa Hunger Games ili Divergent, dok je Zelazny za neke klasik, i svakako zanimljiv pisac, ali meni njegov stil prosto nikad nije legao, isto kao, recimo, ni Dilejnijev ili - ipak u mnogo manjoj meri, tu već, ako ničeg drugog, ima nešto zanimljivog jezičkog štofa :) - Vulfov, kad smo već kod pisaca te generacije :)
@Speaker
Hehehe, jasno mi je to. U svakom slucaju, kod Schroedera "The Lady of Mazes" i "Ventus" su deo istog fiktivnog univerzuma, kao sto su to na drugoj strani "Permanence" i "Lockstep". Ali "The Lady" je po mom laickom misljenju njegovo zivotno delo, nekako za koplje i po bolje od ostatka. Jedna od stvari koju nameravam, mada sa relativno niskim prioritetom, jeste da napisem jedan ogled o nekim motivima koje je Schroeder maznuo od H. G. Wellsa i Lema i sasvim pristojno ih upotrebio...mada ce mi za to biti potrebno dosta vremena ;(
@Milan Ćirković
Već je pripremljena, samo se čeka na more i ležaljku :) Obratiću pažnju na te paralele kad budem čitao, vidim da sa vama, Milane, ne bi bilo nimalo teško uništiti koju flašu dobrog vina pričajući o Sci-Fi-ju :))
@Speaker
Svaka cast na komentaru, jedan od najvrednijih komentara koji procitah ovde.
"Inače, nažalost, nemam nalog i nisam aktivan na GoodReads"
Valja prvo svariti 50ak naslova koji ste ovde naveli tako da trenutno stete nema.
Inace, dugujem Vam izvinjenje za neprikladno ophodjenje ovde lani (tada sam koristio drugi nalog: Srdja) a mesto za izvinjenje odgovara onome za uvredu (bar po mome razumevanju stvari):
I apologize.
@Speaker
Hehehehe, vazda spreman za takve vinsko-literarne akcije! ;)
@SD
Hvala :) Inače, nema problema, kao da se nikada nije desilo, :) svakako se uopšte toga ne sećam, a, takođe, iako sam generalno pomalo prek i temperamentan čovek, makar nisam nimalo zlopamtilo, barem ne za takve sitnice :)
@Milan Ćirković
Good to know, nešto mi govori da će biti prilike jednog lepog dana :)
Опис:
Ponuda brze financijske pomoći krajem godine.
Ove godine je zabilježen pad interesa na našu hipoteku. Svoj interes smo smanjili na 1,8% za 10 godina. Prije toga iznosio je 3,7%. Započeli smo u srpnju 2018. s 2 zajma u ukupnom iznosu od 900.000 €.
Kontaktirajte nas brzo kako biste iskoristili prednost ove velike financijske promocije.
E-mail: info@creditfinance-bank.com
Broj WhatsApp: +33784505888
Web stranica: https://creditfinance-bank.com
Post a Comment