Ovde je novi Journal of Private Enteprise, a u njemu moj rad o donosiocima odluka u tri grane vlasti.
Na jednoj strani su parlament i vlada, na drugoj strani sudstvo. U anglosaksonskom svetu, Americi naročito, sudije imaju veću ulogu u donošenju političkih odluka. To danas važi manje nego što je važilo nekada, jer su od 19. veka do današnjeg dana zakonodavstvo i izvršna vlast neprestano dobijali na važnosti, a sudstvo postepeno gubilo.
Zakonodavna i izvršna vlast doživele su uspon između ostalog i zato što su njihove odluke osmišljene, deliberativne i svesno usmerene na željene posledice, te se smatraju promišljenim i racionalnim. Sudske odluke, sa druge strane, primenjuju neka opšta pravila na pojedinačne slučajeve, nisu instrumentalne i donose se bez posebnih društvenih ciljeva u vidu.
U ovom papiru pokušavam da kažem da su sudske odluke ustvari racionalnije u širem smislu. Opšta pravila mogu biti pametnija od promišljenih politika. Racionalizam 20. veka precenio je našu sposobnost svesnog promišljanja, a potcenio važnost opštih načela u domenu politike, ekonomije i društva. Tako nešto tvrdili su još i Hayek, Bruno Leoni i drugi, a moj papir njihovom argumentu dodaje novije, drugačije i šire shvatanje racionalnosti, koje je u skorije vreme ponovo dobija podršku u kognitivnim istraživanjima. Ponovo, sve ovo više važi za anglosaksonski svet i običajno pravo, gde sudske odluke u većoj meri imaju zakonodavnu sadržinu.
Na jednoj strani su parlament i vlada, na drugoj strani sudstvo. U anglosaksonskom svetu, Americi naročito, sudije imaju veću ulogu u donošenju političkih odluka. To danas važi manje nego što je važilo nekada, jer su od 19. veka do današnjeg dana zakonodavstvo i izvršna vlast neprestano dobijali na važnosti, a sudstvo postepeno gubilo.
Zakonodavna i izvršna vlast doživele su uspon između ostalog i zato što su njihove odluke osmišljene, deliberativne i svesno usmerene na željene posledice, te se smatraju promišljenim i racionalnim. Sudske odluke, sa druge strane, primenjuju neka opšta pravila na pojedinačne slučajeve, nisu instrumentalne i donose se bez posebnih društvenih ciljeva u vidu.
U ovom papiru pokušavam da kažem da su sudske odluke ustvari racionalnije u širem smislu. Opšta pravila mogu biti pametnija od promišljenih politika. Racionalizam 20. veka precenio je našu sposobnost svesnog promišljanja, a potcenio važnost opštih načela u domenu politike, ekonomije i društva. Tako nešto tvrdili su još i Hayek, Bruno Leoni i drugi, a moj papir njihovom argumentu dodaje novije, drugačije i šire shvatanje racionalnosti, koje je u skorije vreme ponovo dobija podršku u kognitivnim istraživanjima. Ponovo, sve ovo više važi za anglosaksonski svet i običajno pravo, gde sudske odluke u većoj meri imaju zakonodavnu sadržinu.
5 comments:
Sve cestitke za publikaciju - svaka takva vest je odlicna i treba je pozdraviti i podrzati!
Give me control of a nation's money, and I care not who makes it's laws. (M.A.Rothschild)...dakle, monetarna vlast i donosioci odluka kroje kapu više od 100 godina unazad. Političari i sudije dobiju svoj deo i glume dalje.
this paper - oвај рад
Slaviša,
Kako bi se onda moglo objasniti da neke manje zemlje,koje imaju kontinentalni pravni sistem,imaju daleko veći GDP per capita od bilo koje zemlje običajnog prava(Švajcarska,Holandija,Danska itd). Pod uslovom da se taj indikator smatra kao neki ultimativni kada se porede ekonomske performanse,a ekonomisti ga obično na taj način tretiraju.
Takođe valja napomenuti da se strogo gledano pravnici ne slažu sa ovakvom striktnom definicijom. Svaka zemlja ima delimično oba pravna sistema,a USA,UK i ostale zemlje sa običajnim pravom imaju poprilično aktivne parlamente koji takođe umeju da donose uredbe iz vedra neba.
Ili još drastičniji primer...klasičan primer zemlje sa običajnim pravom je Indija.
Ne hejtujem,cenim svaki akademski dopirinos ali bih voleo da pročitam tvoje refleksije na ove prigovore.
"Kako bi se onda moglo objasniti da neke manje zemlje,koje imaju kontinentalni pravni sistem,imaju daleko veći GDP per capita od bilo koje zemlje običajnog prava(Švajcarska,Holandija,Danska itd)."
Nemaju veći GDP od Amerike u kojoj je običajno pravo istorijski najizraženije. Ali koja pojedinačna zemlja ima veći GDP u svakom slučaju ništa ne dokazuje. Pravni sistem je jedan od ogromnog broja potencijalno važnih činilaca koji se razlikuju od zemlje do zemlje. Indija nije pedeset godina stagnirala zbog common law nego zbog socijalizma i sada ne raste zbog common law nego zbog kapitalizma.
"Takođe valja napomenuti da se strogo gledano pravnici ne slažu sa ovakvom striktnom definicijom."
Retko ko pravi striktnu definiciju. Ja izričito kažem čak i u ovom sažetku da je razlika nekad bila veća a sada je jedva primetna. Primetna je i dalje u nekim domenima (npr. antimonopolsko pravo), neprimetna u drugim (npr. zdravstvo).
Post a Comment