Zašto je Kastro ulagao u obrazovanje?

Odgovor je možda u sledećem isečku iz moje nove knjige "Šta je kapitalizam?", koja u izdanju Heliksa uskoro kreće u štampu:

"Ne treba smetnuti s uma ni da su centralizovani državni sistemi obaveznog obrazovanja nekada, od Prusije do Japana, neskriveno nastajali u cilju stvaranja odanog i poslušnog građanstva. To su svrhe dijametralno suprotne razvoju ličnog integriteta, nezavisnog mišljenja i kreativnosti. Lent Pričet, vodeći istraživač ekonomije obrazovanja s Harvarda, primećuje da su u 20. veku svi svetski diktatori, uključujući i najozloglašenije među njima, sprovodili masovne programe obrazovanja u okviru centralizovanih državnih obrazovnih sistema. Ponekad se u odbranu Titovog komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji kaže da su komunisti, ako ništa drugo, gradili škole i omasovili obrazovanje. Ali jednako su u isto vreme radili svi, od demokratskih država do najgorih diktatora. I dok se to prebrzo predstavlja kao nešto činjeno iz krajnje benevolentnih namera, Pričet postavlja logično pitanje: zašto su čak i notorni zločinci, diktatori koji su otvoreno pljačkali i ubijali sopstveno stanovništvo, u isto vreme bili tako zainteresovani za obrazovanje tog stanovništva? Kako je moguće da je Staljin, sprovodeći genocid u Ukrajini, u isto vreme i na istom mestu gradio škole?

Razlog zbog kojeg su i pristojne i kriminalne i demokratske i autoritarne vlade jednako opsesivno gradile obrazovne sisteme nije bio želja za većom produktivnošću stanovništva jer, nasuprot uvreženom mišljenju, ulaganja u obrazovanje i ekonomski rast ne pokazuju pozitivnu korelaciju – to su pokazale brojne studije. Razlog je, zaključuje Pričet, to što je centralizovano obrazovanje oblik indoktrinacije. Indoktrinacija se teže sprovodi direktno. Ali ako se uvije u obrazovanje, onda se uz matematiku, jezik i druge korisne predmete, lakše može progurati i indoktrinacija u svrhe podizanja lojalnosti državi, ideološke saglasnosti ili prezentacije sopstvene verzije istorijskih događaja. Privrženost klasičnih liberala izboru u obrazovanju treba staviti u ovaj kontekst. Ekonomska efikasnost ili rezultati testova su manji deo celog argumenta. Važnija je sloboda izbora jer je ona osnov ličnog integriteta, intelektualne nezavisnosti, kritičkog razmišljanja, različitosti i kreativnosti." 

Amerika bira 2016 - IV

Ovo je moja prognoza. Tramp će uzeti sve države u kojima je pobedio Romni. Juriš na Belt će biti uspešan jedino u Ohaju i Ajovi (ako je tu uopšte možemo svrstati, ja lično ne). Ono što je dobro za Trampa (i još više republikance) je da je Nju Hempšir vraćen u igru i da ne mora da se nada Pensilvaniji ili Koloradu. Ipak, mali Nju Hempšir je za Trampa velik kao kuća i ako tu izgubi igra je gotovo sigurno gotova. Tramp će Ohajo i Ajovu i pokušaj dobrog rezultata u Pensilvaniji i Mičigenu platiti u Koloradu, a  možda i u Nevadi.

Izbori su u skoro idealnom trenutku za Trampa jer je celo vreme kampanja bila takva da je Klinton bila ili sigurni pobednik ili ne-baš-komotno vodila. Sada je takva situacija.

Ako Hilari dobije Floridu demokrate su pobedile, ako je dobije Tramp onda ima šansu, ali ne i izvesnost da pobedi. Ko će pobediti na Floridi ne znam, ne bi me čudilo da bude u "recounting" margini.

Moguće je da ćemo istovremeno gledati Floridu i Nevadu. Postoji i mala šansa da bude nerešeno, s tim da bi onda Tramp postao predsednik glasanjem u Predstavničkom domu.

Kako bilo, šanse su blago na strani Hilari, a bilo koji drugi republikanac (Kruz, Rubio ili Kasić) bi večeras relaksirano proslavili pobedu. Bilo koji iole harizmatičniji i manje dinastički etablirani demokrata bi razbio Trampa.

Amerika bira 2016 - III

Umesto da ovo bude poslednji post pred izbore, izgleda da ću imati još jedan za vikend. Preferencije glasača pokazuju promene koje nas uvode u skoro pa potpuno neizvesnu trku za predsednika. Međutim, kao i uvek, kada su godine deljive s 4, izbori za Predstavnički dom, Senat i guvernere padnu u drugi plan.

Kao što sam i ranije tvrdio, Predstavnički dom ostaje republikanski. Sve su šanse da republikanci neće imati 247 mesta koje su dobili 2014. godine, odnosno da će rezultat pre težiti onome iz 2012, kada su imali 234. Intemedijarni izbori uvek naglase protesno glasanje protiv predsednika. Za sada republikanci imaju sa sigurnošću 224 mesta (218 je dovoljno za većinu), demokrate 190, dok je 21 trka otvorena. Republikanci sigurno neće ponoviti 51,2% glasova na izborima za Predstavnički dom, a demokrate će imati više od 45,5%, što su bili rezultati na nivou SAD 2014. godine.

Kada je reč o Senatu, republikanci imaju težak zadatak, budući da je mnogo više mesta koji oni brane, nego što je to slučaj kod demokrata. Trenutni odnos snaga je 54:46 za republikance, a za sada je omer snaga 46:46 sa 8 neizvesnih trka - Nevada, Viskonsin, Misuri, Indijana, Pensilvanija, Severna Karolina, Florida i Nju Hempšir. Najverovatniji rezultat će biti 51:49 za republikance, drugi nešto manje verovatan je 50:50, a treći 52:48. U odnosu na prethodni saziv republikanci sigurno gube Ilinois. Kada je reč o tesnim utrkama, ako bi danas bili održani izbori republikanci mogu izgubiti još i Viskonsin, Pensilvaniju i Indijanu i mogu (ali daleko od toga da mogu reći da su šanse veće od 50%) preuzeti Nevadu. Za demokrate uspeh će biti perfektno podeljen Senat, za republikance makar 51 senator. Utrke koje će verovatno odlučiti pitanje većine su u Nevadi i Misuriju.

Guverneri koji se kod nas malo analiziraju su u potpunom zapećku. Svega 12 guvernera se bira ove godine, a uz to predsednički izbori odnose mnogo pažnje. Trenutno republikanci vode 31 državu, demokrate 18, a Aljasku nezavisni guverner. Za sada je sigurno da će republikanci nastaviti da vode 30 država, demokrate 14. Misuri, Indijana, Severna Karolina, Nju Hempšir i Mejn imaju tesnu trku. Republikanci su vratili Zapadnu Virdžiniju u crveni tabor,  u tesnim trkama u četiri države bolje stoje demokrate, a republikanski kandidat je bolji u Mejnu. Za demokrate uspeh će biti ako republikanci ostanu na 31 guverneru, za republikance je uspeh ako dobiju barem još jednu državu više.